Deveti mart – neuspela revolucija

Deveti mart sa velikim „d“ se takođe, dovodi i neposrednu vezu sa Petim oktobrom 2000. kada je Milošević pao s vlasti.

Sociolog i novinar Zovan Panović opovrgava stav da je Peti oktobar predstavljao uspešnu izvedenu „obojenu revoluciju“, tvrdeći da je to zakasnela antikomunistička revolucija kakve su se desile u drugim socijalističkim zemljama krajem 80-tih i početkom 90-tih.

Zašto Deveti mart nije uspeo ni dan danas nije sasvim jasno, moguće zato što je Milošević, za razliku od komunista u drugim zemljama, još uvek imao politički kapacitet da primeni tehnologiju revolucije, za svoj dolazak na vlast u Srbiji.

A moguće i zato što vođe Devetog marta nisu dovoljno verovale u revolucionarni slom Miloševićeve vlasti, koja je uspevala da deluje mlado i obećavajuće, budući da je Milošević preuzeo vladajuću partiju, ni punih pet godina ranije, u jesen 1986.

Ipak, Deveti mart 1991. ostaje kao početak najnovije istorije Srbije i to mnogo više nego višestranački izbori u decembru 1990, prvi posle Drugog svetskog rada.

U samom događaju mogu se prepoznati i mnoga obeležja sadašnje političke i medijske scene.

Dakle, na Trgu republike, u organizaciji Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića, 9. marta 1991, zakazan je skup protiv režima Miloševića, pod sloganom „Miting protiv petokrake“, koji je prerastao u masovne demonstracije i sukobe sa policijom.

Glavni zahtevi demonstranata bila je smena generalnog direktora RTS Dušana Mitevića i četiri urednika zbog teških optužbi i uvredljivih komentara na račun SPO i drugih opozicionih stranaka.

Zahtevi su u toku tog dana prošireni i zatražena je smena i ministra policije Radmila Bogdanovića.

Tokom demonstracija povređeno je više od 200 ljudi, a poginuli su i policajac Nedeljko Kosović i sedamnaestogodišnji Branivoje Milinović. Tog dana uhapšen je i lider SPO Vuk Drašković.

Na zabranjeni miting građani su počeli da dolaze u ranim jutarnjim satima i uprkos tome što je policija pod punom opremom, blokirala prilaze Beogradu, na Trgu republike po nekim procenama okupilo se više desetina hiljada ljudi.

Oko podneva policija je krenula u razbijanje demonstracija, a lideri tadašnje opozicije sklonili su se u zgradu Narodnog pozorišta, a vrata im je otvorila tadašnja upravnica Vida Ognjenović.

Drašković se obratio okupljenim građanima sa terase Narodnog pozorišta, dok je policija stezala obruč i pokušavala da rastera građane suzavcem, vodenim topovima, gumenim mecima, konjicom….

„Čestitam, junaci! Rekao sam, ima mesec dana, nisu verovali boljševici da ćemo danas, kod našeg čestitoga Kneza – a naročito za koji trenutak kad krenemo da uzmemo TV Bastilju – pokazati srpsko srce i srpsku izdržljivost. Nažalost, drugoga nam puta nema. Predsednik Republike pred sobom ima dva tasa: na jednom su vaši životi, životi mnogih milicionera (jer čujem da su naši momci u okršajima zarobili automatsko oružje), na tom tasu su sloboda i čast Srbije, mir, a na drugom pet ostavki i jedan demant. Neka predsednik Republike odluči šta će, ja sam odlučio: vodiću vas na Televiziju rešen da poginem.“ Ovako glasi istorijski govor Vuka Draškovića.

Demonstrantima su se obratili i ostali lideri opozicije – Žarko Jokanović, Dragoljub Mićunović, Zoran Đinđić, Milan Paroški, Leon Koen, Milan Komnenić, Vojislav Koštunica, pisac Borislav Mihajlović Mihiz i pevač Bora Đorđević. Dok je govorio Milan Paroški među okupljene građane bačen je suzavac, nakon čega je Drašković pozvao građane na juriš.

Protest se zatim razlio po susednim trgovima i ulicama i veći deo centra Beograda je ličio na ratnu zonu. Međutim, policija kojom je komandovao Radovan Stojčić Badža uspela je da se pregrupiše i češće i žešće je napadala.

Fotografija (fotoreportera „Borbe“ Predraga Mitića) devojke Dragane Milojević kako prkosno stoji ispred vodenog topa sa podignuta tri prsta kasnije je obišla svet.

9 mart 1991 !!! pic.twitter.com/KnGfqqUA9P

— Mejn ‘Z’ (@Dexter663) March 9, 2015

Posle podne Drašković je, zajedno sa velikom grupom demonstranata, neuspešno pokušao da se probije na zasedanje Narodne skupštine.

Ušao je u zgradu parlamenta, pozdravio sa prozora građane koji su betonskim kockama zasipali zgradu skupštine.

Oko 20 sati kada je izlazio iz zgrade Drašković je uhapšen zajedno sa zamenikom predsednika SPO Jovanom Marjanovićem.

Među policajcima koji su uhapsili Draškovića bio je i Naser Orić, kasniji ratni komandant Srebrenice i haški optuženik. U znak protesta zbog hapšenja Draškovića opozicioni lideri započeli su štrajk glađu.

Predsednik Srbije Slobodan Milošević zatražio je iste večeri od Predsedništva Jugoslavije da razmesti jedinice JNA da bi se ugušile demonstracije.

Predsednik Predsedništva Borisav Jović je telefonom kontaktirao ostale članove Predsedništva i armija je, zajedno sa tenkovima i oklopnim transporterima poslata na ulice.

Slovenci i Hrvati kasnije su tvrdili da je taj potez bio neustavan. Milošević se iste večeri obratio i naciji preko televizije i mada nikoga nije pomenuo imenom, rekao je da se Srbija svim ustavnim sredstvima mora suprostaviti silama haosa i nasilja.

Iste večeri zabranjen je rad i radija B-92 i NTV Studija B, koji su direktno prenosili demonstracije.

Sutradan je krenula takozvana srpska “Plišana revolucija”, kada su kao odgovor na državnu represiju studenti krenuli iz Studentskog grada ka Terazijskoj česmi.

Organizovani su govori i događaji na Terazijama, poput „Dnevnika uživo“ na kojima je istaknutu ulogu imao poznati glumac, kasnije ministar kulture i funkcioner DS, Branislav Lečić.

Terazijska česma, noć, 9. mart 1991. godine pic.twitter.com/VaF1c0M8qR

— Srećko Lj. Trotter (@LovelyJubbly971) March 9, 2015

Protesti su trajali nekoliko dana, zahtevi studenata su usvojeni, a Vuk Drašković je pušten iz zatvora.

Ministar policije Radmilo Bogdanović podneo je tada ostavku, a smenjen je i Dušan Mitević, direktor RTS-a.

Miloševićeva Socijalistička partija Srbije 11. marta na Ušću je organizovala veliki kontramiting „Za odbranu Republike, za ustavnost, slobodu i demokratiju“, uz kozaračko kolo i povike „Slobo, slobodo“, „Ubice, fašisti“, „Ne damo Kosovo“, „Ustaše, ustaše“, „Sudite Vuku“.

SPO obeležava godišnjice Devetomartovskih demonstracija polaganjem cveća na Trgu Republike, koji Vuk Drašković naziva Trgom slobode.

U antologiju je ušao i njegov tadašnji naziv za RTS – TV Bastilja, po ugledu na tvrđavu zaposednutu u francuskoj revoluciji.

Bio je to takođe događaj, u samom osvitu početka krvavog građanskog rata u SFR Jugoslaviji, Srbi su u Hrvatskoj podizali barikade.

Već u junu je izbio desetodnevni rat zbog proglašenja nezavisnosti u kome je poginulo više destina vojnika JNA svih nacionalnosti.