Ima li smisla dalji dijalog Beograda i Prištine i treba li ga prekinuti?

S obzirom na događaje iz prethodnih meseci, jasno je da čak ni dijalog u kontekstu kriznog menadžmenta više ne funkcioniše i da suštinskog, proaktivnog procesa koji vodi ka napretku u normalizaciji odnosa neće biti.

Ostaje da u narednom periodu pratimo hoće li predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ispuniti preostale sitnice iz Briselsko-Ohridskog sporazuma pre nego ispuni i najvažnijiu, a to je potpisivaje obavezujućeg pravnog dokmenta o svaobuhvatnoj normalizaciji odnosa što bi bilo de jure priznanje nezavisnosti Kosova.

To kažu sagovornici Danasa o budućnosti dijaloga Beograda i Prištine i narednoj fazi odnosa, a uoči nove runde tehničkih razgovora u Briselu, koja je najavljena za utorak 17. septembar.

Glavni pregovarači Beograda i Prištine, Petar Petković i Besnik Bisljimi, trebalo bi u utorak da se u Briselu sastanu sa Miroslavom Lajčakom, specijalnim izaslnikom EU za dijalog. Nije izvestan trilateralni sastanak.

Petković i Bisljimi sastali su se poslednji put počekom jula kako bi odblokirali primenu Ohrdskog sporazuma. Tada nije došlo do trojnog sastanka, a ni nekog konkretnog rešenja.

U prethodnim rundama razgovora, nije postignut dogovor o načinu na koji će biti prevaziđena zabrana upotrebe dinara na teritoriji Kosova. Dok to više niko od zvaničnika u Beogradu i ne pominje kao problem, u međuvremenu, otvoreni su novi, od namere otvaranja mosta preko Ibra, do ulaska Kosovske policija u srpske insitucije u četiri opštine na severu Kosova, posle čega je Vučić najavio mere pomoći Srbima sa KiM.

U situaciji u kojoj se dijalogom već dugo ne postižu dogovori, kako se prestavlja srpskoj javnosti, kada Vučić priznaje da su ga stranci, odnosno pokrovitelji dijaloga, lagali, postavlja se pitanje o čemu se dalje može razgovarati i koja je naredna faza odnosa Beograda i Prištine.

Slobodan Samardžić, profesor Fakulteta političkih nauka, za Danas kaže da bi bilo najbolje prekinuti dalji dojalog Beograda i Prištine.

– Ako se dijalog nastavi, to će biti napredak Kurtijeve politike na Kosovu, jer posle svakog dijaloga on ima prednost, a Srbija nazaduje i Srbi na KiM sve više stradaju. To znači da bi prosto najracionalnije i najbolje, sa stanovušta Srbije i stanovišta ljudi na KiM, bilo prekinuti dijalog. Dijalog se uvek odvija na temu nekakvih prethodnih Kurtijevih napredovanja na severu, daljeg maltretiranja srpskog narodna i zaposedanja srpske zemlje. Ne raspravlja se o onome što je prethodno dogovoreno i urađeno, a što je Kurti prekršio. Tako da bi prekid bio najbolji – objašnjava on.

Dodaje da, ako bi se dijalog nastvaio, to značilo da je Srbija i dalje pokorna u svim strategijama razgovora koji nemaju nikakvu drugu svrhu osim da dovedu do kraja proces postepenog priznavanja nezavisnosti KiM.

Upitan koja je naredna faza u odnosima Beograda i Prištine, s obzirom na ispunjenost Briselsko-Ohridskih sporazuma, odgovara da Srbija nije sve ispunila.

– Postoje sitnice na koje se mnogo ne obraća pažnja, budući da su sitnice. Gledajući prvi i drugi član Briselskog sporazuma o putu normalizacije, tu još nedostaje međusobno priznavanje pasoša i međusobno priznavanje carinskih pečata. Naravno, po članu 6 preostaje da Srbija potpiše definitivni dokument, a to je sveobuhvatna normalizacija odnosa, dakle obavezujući pravni dokment o svaobuhvatnoj normalizaciji odnosa što bi bilo de jure priznanje – ukazuje on.

Kada je reč o onome što predstoji, Samardžić navodi da treba da gledamo kako se ponaša Vučić, odnosno da li polako ispunjava ova dva mala uslova, kako bi ispunio ovaj krajnji.

– Prateći njega već godinama, vidim da ide ka tome. Počev od prvog Briselskog sporazima 2013. kojim se Srbija postepeno povlači s Kosova, zatim napuštanje ljudi i same teriorije, do prihvatanja mnogih dokumenata koji su jako nepovoljni po nju. Ostaje još malo, ali to malo jeste prostor na kojem bi trebalo brzo kreirati alternativnu politiku i Vučiću onemogućiti da završi svoj posao – kaže Samardžić, bivši ministar za KiM.

Dok Aleksandar Šljuka, iz NVO „Nova društvena inicijativa“ iz Severne Mitrovice očekuje da će dijalog u narednom periodu nastaviti da stagnira.

– Kada govorim o dijalogu, mislim na suštinski, proaktivni proces koji vodi ka napretku u normalizaciji odnosa. Međutim, s obzirom na događaje iz prethodnih meseci, jasno je da čak ni dijalog u kontekstu kriznog menadžmenta više ne funkcioniše. Bili smo svedoci serije od osam sastanaka u vezi sa pitanjem „dinara“, proisteklom iz odluke Centralne banke Kosova kojom je ukinut srpski platni promet. Uprkos brojnim razgovorima, rešenje nije postignuto – podseća on.

Prema njegovim rečima, slična je situacija i sa zatvaranjem brojnih „paralelnih“ institucija ove godine, kroz akcije koje su ocenjene kao eskalatorne i unilateralne od strane međunarodnih aktera, a koje su sprovedene bez poštovanja dogovora iz dijaloga.

– Ni u tom slučaju nije pronađeno nikakvo rešenje – konstatuje on.

I zaključuje da su akteri zainteresovani za dijalog u ovom procesu zakazali.

– Bez njihovog snažnog angažmana u smislu podsticanja obe strane na aktivnije učešće u dijalogu i normalizaciji odnosa – bilo kroz politiku „štapa“, bilo kroz politiku „šargarepe“ – ne možemo očekivati napredak. To se verovatno neće desiti dok se ne završe ključni izbori, kako na globalnom nivou – predsednički u SAD, tako i na lokalnom – parlamentarni na Kosovu – procenjuje Šljuka.

Podsetimo, prema saznanjima Radija Slobodna Evropa Petković i Bisljmi su potvrdili dolazak u Brisel u utorak. Izvori iz Brisela navode da su obe strane pokušale da diktiraju dnevni red trilateralog susreta, da nisu pristale na ono što je tražila druga strana, kao i da su ignorisale prvobitni evropski predlog agende za razgovor.

Konstruktivnost u dijalogu trebalo bi da pokažu obe strane budući da od toga zavisi da li će Beograd i Priština dobiti novac iz Plana rasta EU. O reformskim agendama zamelja koje očekuju evropski novac, u Briselu će 19. septembra razgovarati predsednica EK Ursula fon der Lajen sa lideriam zemalja Zapadnog Balkana.