„Izbori prvi korak za normalizaciju – ni Beograd ni Prištinu nisu istinski za njih zainteresovani“

„Za sada ne izgleda da je bilo koja strana spremna da se upusti u normalizaciju, a kamoli poboljšanje odnosa. Oni kao da su sada prvenstveno zainteresovani za simbolične gestove i stvaranje utiska da imaju dobru volju, a ne i da se zaista kreću ka normalizaciji“, ocenjuje za DW Marigona Drevinja, programska direktora prištinskog Instituta za socijalne politike Musine Kokalari. Njen je utisak da trenutno stanje dijaloga o normalizaciji odnosa svakim novim danom samo doprinosi cementiranju statusa kvo.

Isti je utisak i na severu Kosova gde tri od četiri gradonačelnika ne donose nikakve odluke, a gradonačelnik Severne Mitrovice, pod budnim okom međunarodne zajednice, odlaže ili ublažava sopstvene odluke.

Igor Novaković iz ISAC Fonda pritom podseća da bi upravo izbori trebalo da budu prvi korak ka normalizaciji, ali i ukazuje da ni Beograd ni Priština za to nisu istinski zainteresovani.

„Čak i da je inicijativa za prikupljanje peticije za smenu gradonačelnika koju je pokrenula Priština ustavna, a po izjavama brojnih stručnjaka nije, ja ne vidim kako bi tri obična građanina ili nevladina organizacija mogli da mobilišu toliko građana bez logističke podrške Srpske liste i Beograda“, kaže Novaković.

Ipak, on ukazuje da će se ta tema naći na stolu u okviru široko postavljene teme „deeskalacija“, iako ne veruje da će Kosovo odstupiti od prethodnog stava da o unutrašnjim stvarima ne pregovara se Srbijom.

Tri uslova EU

Krajem maja, na severu Kosova došlo je do erupcije nasilja kada je, nakon odluke vlade u Prištini da silom preuzme zgrade opština, došlo do sukoba organizovanih srpskih demonstranata i vojnika Kfora. Cilj akcije Prištine, koja nije bila koordinisana s međunarodnom zajednicom, bila je da se albanskim gradonačelnicima obezbedi fizički pristup zgradama opština. Oni su, zbog srpskog bojkota, izabrani na glasanju na kojem je učestvovalo manje od tri odsto birača.

U nasilju do kojeg je došlo, povređena su 93 vojnika Kfora i pedesetak demonstranata, a to je izazvalo i relativno brzu reakciju birokratskog aparata EU. Evropska služba za spoljne poslove uvela je kaznene mere Kosovu i zapretila da će iste uvesti i Srbiji, do ispunjenja tri uslova: povlačenje specijalaca iz zgrada opština, povlačenje gradonačelnika i opštinskih administracija na alternativne lokacije i raspisivanje inkluzivnih izbora.

Sve te tri tačke predstavljaju unutrašnje stvari Kosova, a vlada Aljbina Kurtija do sada je u dijalogu odbijala da o unutrašnjim pitanjima pregovara sa Srbijom. S druge strane, nastavkom kampanja za otpriznavanje Kosova i oštrim reakcijama na međunarodnu afirmaciju Kosova, poput osvajanja domaćinstva za Mediteranske igre, Srbija signalizira da nije spremna da sprovede deo Ohridskog okvira koji je najprijemčiviji za Kosovo.

Učešće Srba na izborima?

Od Srbije se dakle sada očekuje da obezbedi učešće Srba na izborima. Beograd, međutim, može da obeća učešće Srpske liste na izborima, ali ne može da garantuje i učešće drugih.

I Srpska lista, ali i druge opozicione stranke na severu, izjasnile su se da su uslovi za izlazak na izbore potpuno povlačenje specijalnih jedinica policije, ne samo iz opštinskih zgrada. Bez ispunjenja tog uslova ili bar dijaloga sa sprskim političkim opcijama o učešću na izborima, pluralizma, kažu, biti neće. Takav dijalog vlade Kosova i kosovskih Srba o uslovima učešća na izborima nije međutim ni na pomolu.

Pored izbora, Igor Novaković smatra da bi očekivano bilo biti razgovarati i o povratku Srba u institucije, što bi garantovalo poštovanja prethodnih aranžmana. „Međunarodna zajednica nam nije rekla šta je starije – kokoška ili jaje, Brisel ili Ohrid. Dok se to ne razjasni, meni je logično da je sprovođenje sporazuma iz Ohrida uslovljeno onim što je prethodno dogovoreno – Zajednica srpskih opština, ali i tridesetak drugih sporazuma“, navodi on za DW.

Novaković zato ocenjuje da, iako najavljeno, uvođenje kaznenih mere protiv Srbije zbog nesprovođenja Ohridskog sporazuma nije realno sve dok se ne sprovede Briselski sporazum. A preduslov za to je, podseća, formiranje Zajednice srpskih opština.

Pristup međunarodne zajednice se menja?

Budu li strane nastavile da izbegavaju sprovođenje sporazuma, pristup međunarodne zajednice dijalogu obema zemljama sigurno će promeniti, smatra Marigona Drevinja koja tu mogućnost vidi kao realnu. „Shodno tome, izgleda de je proces sada pre usredsređen na sprečavanje dalje regresije i narušavanja statusa kvo.“

Drevinja smatra da je za uspeh sastanka ovog četvrtka u Briselu potreban pomak u ispunjenju zahteva EU za deeskalaciju. „Ali, da bi se došlo do opipljivog progresa, najbolje bi bilo kada bi taj plan bio usko isprepletan s opipljivim obećanjima strana da će se pridržavati briselskih dogovora, ali i dogovora iz Ohrida“, kaže ona.

Poruke Nemačke

Nestrpljivost međunarodne zajednice ovog ponedeljka (11. septembar) signalizirao je i nemački ambasador na Kosovu Jern Rode. On je ocenio da do sastanaka dolazi u kritičnom trenutku – bez svaljivanja krivice, otklonite prepreke, vreme je za delovanje, poručio je Rode.

„Potrebno nam je da se obe strane posvete deeskalaciji, dijalogu pod vođstvom EU i participatornoj demokratiji. Ohridski sporazum mora biti primenjen SADA“, napisao je on na mreži Iks“ (bivši Tviter).

U odvojenom intervjuu za list „Albanian post“, Rode se založio za formiranje Zajednice srpskih opština, a isto je učinio i predsednik spoljnopolitičkog odbora nemačkog Bundestaga Mihael Rot koji je u ponedeljak boravio u zvaničnoj poseti Kosovu. Rot je medijima na albanskom jeziku rekao da Zajednicu vidi kao „federalnu strukturu koja ne narušava unitarni karakter Kosova.“

Konačno, u ponedeljak uvele sa kosovskim premijerom telefonom je razgovarao specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar. Prema navodima Aljbina Kurtija, bilo je reči o sprovođenju Ohridskog sporazuma.