Zašto Kurti nije srećan zbog Tačijevog „džentlemenskog dogovora“ na koji je Stoltenberg podsetio pred novu rundu dijaloga u Briselu?

Stoltenberg je između ostalog, kako je preneo RSE, pozdravio odluku kosovskih vlasti da smanje prisustvo policije na severu i planove za održavanje novih lokalnih izbora iz četiri opštine u tom delu  Kosova. Pozvao je strane da izbegnu i uzdrže se od zapaljive retorike, i ispoštuju obaveze.

S tim u vezi, spomenuo je obavezu koju je preuzelo Kosovo pre jedne dekade kojom se obavezuje da neće rasporediti Kosovske bezbedonosne snage na severu bez prethodne konsultacije i odobrenja komandanta KFOR-a.

„U skladu sa obavezama Prištine 2013. godine, svako angažovanje Kosovskih bezbednosnih snaga na severu zahteva pregovore sa KFOR-om. Očekujemo konsultacije za svaku akciju kosovskih policijskih snaga, koja može uticati na bezbednost“.

Iako se ova obaveza odnosila samo na Kosovske bezbedonosne snage (Kosovsku vojsku) a ne policiju, Stoltenberg je nakon razgovora sa Osmani objasnio da je stav NATO-a da je za raspoređivanje specijalnih snaga potrebno odobrenje KFOR-a i potrebna je bliska konsultacija između vlasti Prištine i KFOR-a „za bilo kakav angažman koji može uticati na našu poziciju i bezbednost na Kosovu“.

Osmani je potvrdila da se obaveze koje datiraju od 2013. godine odnose samo na Kosovske bezbednosne snage, ali da se ona zalaže za princip koordinacije sa saveznicima.

Dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilično sumnjičav oko toga hoće li ovo Stoltenbergovo upozorenje imati efekat budući da se dogovor ne poštuje godinama, sagovornici Danasa smatraju da je ta izjava odraz rastućeg nepoverenja između kosovskih institucija i međunarodne zajednice i da ne treba sumnjati da će se ovaj zahtev NATO poštovati i na terenu, sa ili bez premijera Kosova Aljbina Kurtija.

Vučić je komentarišući izjavu rekao da se nada da će imati uticaj, ako ne na Kurtija onda na EULKS i KFOR, jer, kako je rekao, odavno ne veruje da Kurti želi razuman i racionalan nastup i rešenje.

Nikola Lunić iz Saveta za strateške politike kaže za Danas da nedavna izjava generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga u sedištu Alijanse i u prisustvu „gospođe Vjose Osmani sa Kosova“, kako je zvanično predstavljena u NATO, predstavlja otvoreno i jasno upozorenje Prištini, bez ikakvih diplomatskih manira.

– Stoltenberg je kroz svoju izjavu jednostavno interpretirao obaveštajna saznanja o uzrocima eskalacije krize i nedvosmisleno stavio do znanja da je za NATO i KFOR (a time i UN), neprihvatljivo bilo kakvo raspoređivanje snaga Prištine na severu Kosova bez dozvole i konsultacija sa KFOR-om. Ne treba sumnjati da će se ovaj zahtev NATO poštovati i na terenu, sa ili bez Kurtija – navodi on.

Prema njegovim rečima, očigledno je da je Demaćijevo nacionalističko nasleđe, koje danas posvećeno sprovodi Kurti, prepoznato na Zapadu kao potencijalna opasnost po mir i stabilnost celog regiona.

– Podsetimo se da ga je bivši šef političkog krila OVK učio da ih „put nenasilja neće nigde odvesti“. Zanimljivo je da prištinski analitičari ne kritikuju Kurtija radi same militarizacije severa Kosova, već isključivo radi narušavanja bilateralnih odnosa sa najmoćnijim patronima njihove nezavisnosti. Međutim, Kurti je uspeo da destabilizuje i regionalne odnose, posebno sa Skopljem, pa čak i sa Tiranom – objašnjava Lunić.

Kako dodaje, u svetlu brutalnog rata u Ukrajini, Zapad je suočen sa činjenicom da snosi deo odgovornosti ishitrenim priznavanjem nezavisnosti Kosova 2008. kada je kreiran opasan presedan za sve etničke konflikte širom sveta.

– Neubedljivost teze o jedinstvenom slučaju Kosova i zavodljivost presedana koji obavezuje na jednako postupanje u budućim slučajevima iste sadržine, dovelo je ceo svet na ivicu opstanka. Ipak, Srbija mora biti svesna geopolitičkih odnosa i u skladu sa nacionalnim interesima da kreira istoriju. Postavlja se samo pitanje čiju istoriju više volimo – istoriju pobednika ili istoriju žrtve? Za Srbiju postoji samo jedan izlaz iz spoljnopolitičkog lavirinta, a to je potpuna harmonizacija sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i integracija u kolektivni sistem bezbednosti. U suprotnom, slušaćemo sterilne i besciljne priče o pridruživanju ASEAN-u ili BRIKS-u, i učiti mlade preko epova o Kosovu o nepravdi i kvazipatriotizmu – ukazuje on.

I Milica Andrić Rakić iz „Nove društvene inicijative“, nevladine organizacije iz Severne Mitrovice, za Danas navodi da je Stoltenbergova izjava odraz rastućeg nepoverenja između kosovskih institucija i međunarodne zajednice, a zbog toga što je Kosovska policija počela da krši taj džentlmenski dogovor koji postoji od ranije.

– Poverenje je narušeno 26. maja kada je Kosovska policija preuzela zgrade opština na severu bez blagovremene najave KFOR-u i već 29. maja u opasnost dovela i sebe i vojnike KFOR-a i građane. Zato je NATO, koji je do sada samo podsećao na posebne aranžmane sa KBS, odlučio da javno podseti i na taj džentlmenski dogovor o kom se nije javno govorilo zbog dobrih partnerskih odnosa sa Kosovom i potencijalom da se takva izjava tumači kao ograničenje ingerencija Kosovske policije – skreće pažnju ona.

Kako ističe, taj postojeći partnerski odnos narušila je KP te otuda i promene u pristupu NATO.

– To nisu jedini signali nezadovoljstva prema Kosovu, NATO misija sada u javnim komunikacijama ide do ekstremnih krajnosti kada je u pitanju politička korektnost pa sastanke sa kosovskim zvaničnicima, čak i unutar Kosova, najavljuju bez njihovih funkcija (npr. gospođa Rizvanoli iz ekonomskih institucija Kosova za ministarku ekonomskog razvoja). Još konkretnije od izjave Stoltenberga, NATO je u zahtevu za pojašnjenjem RSE naglasio da ta pravila ‘o smislenim i blagovremenom konsultacijama’ važe u situacijama kada `je ugrožena naša bezbednost` – zaključuje Andrić Rakić.

Podsdetimo, kabinet premijera Kosova Aljbina Kurtija zaključio je 2020.  da je tadašnji aktuelni predsednik Kosova Hašim Tači 2013, dok je bio premijer, prekršio Ustav Kosova i da to opravdava pokretanje ustavnog postupka za njegovo razrešenje sa predsedničke funkcije.

Iz kabineta premijera saopšteno je da je Kurti obavestio predsednicu skupštine Vjosu Osmani o navodnim kršenjima Ustava u „tajnom sporazumu“ u 2013. godine između Tačija i tadašnjeg generalnog sekretara NATO Andersa Fog Rasmusena.

Vlada Kosova saopštila je da je Tači putem sporazuma u ime Kosova prebacio Kforu apsolutno pravo veta nad svim budućim misijama Bezbednosnih snaga Kosova (BSK) na severu za izvestan period.