Dijalog Beograda i Prištine: Nova lica, ali isti format i obaveze

Neće se menjati ni obeveze preuzete u dosadašnjim razgovorima i potignutim sporazumima, a obe strane biće pod balansiranim pritiskom i  motivisane da se aktivnije uključe u proces normalizacije, kažu sagovonici Danasa komentarišući hoće li se s novim administracijama u EU i SAD i format dijaloga promeniti budući da se ovaj nije pokazao previše efikasnim.

Posle verlikog prodora i postizanja dogovora dve strane u Briselu u februaru 2023. i Ohridskom aneksu iz marta iste godine, može se reći da je dijalog Beograda i Prištine u zastoju, s obzirom na to da su američki i evropski zvaničnici najavljivali da do kraja prošle, najkasnije na proleće ove godine, pre izbora u EU i u Americi, očekuju normalizaciju odnosa, odnosno ispunjavanje obaveza. To se nije dogodilo, a stanje na terenu je pogoršano.

Imajući verovatno ovo u vidu, Marta Kos, kandidatkinja za komesarku EU za proširenje, je tokom saslušanja u Evropskom parlamentu, navela da se moraju naći novi načini ako stvari ne funkcionišu u primeni do sad postignutih dogovora.

I to je otvorilo temu promene dosadašnjeg pristupa i formata razgovora koji se sada odvijaju na dva nivoa, nivou glavnih pregovarača (direktor Kancelarije za KiM iz Beograda i zamenik premijera iz Prištine) i nivou lidera, predsednika Srbije i premijera Kosova. 

Lideri su poslednji put bili u Briselu u septembru 2023. ali nisu postigli dogovor.

I u EU i u SAD je u toku izbor novih administracija koje bi mogle imati novi pristup odnosima Srbije i Kosova.

Balansirani pritisak

Politički analitičar Halil Matoši ne veruje u promenu formata dijaloga.

– Mislim da će se nova administracija u Vašingtonu dati podršku dostignutim Briselskim (Ohridskom) sporazumima između Kosova i Srbije tako da će se vršiti balansirani pritisak na obe strane za blagovremeno i potpuno sprovođenje tog sporazuma dodajući tome i Vašingtonske obaveze iz septembra 2020.- procenjuje on za Danas.

Matoši najavljuje da će normalizacija odnosa između dve države verovatno svečano biti potpisana u Beloj kući, u prisustvu predsednika Trumpa, do kraja leta iduće godine.

Aleksandar Šljuka, iz NVO „Nova društvena inicijativa“ iz Severne Mitrovice, kaže da ne vidi da će doći do ukidanja sadašnje forme pregovora pod okriljem EU ili posledično do potpune transformacije u neki drugi okvir.

Pokušaju da se otključa proces

– EU dijalog je format koji će se neminovno održati, s obzirom na njegovu ulogu u procesu evrointegracija, kako Beograda, tako i Prištine. Međutim, ta uloga u narednom, kao i u proteklom periodu, može biti tek formalna, a ne suštinska – navodi on za Danas.

Prema njegovim rečima, s obzirom na dosadašnju, ali i potencijalnu dalju neaktivnost procesa normalizacije odnosa, te daljeg pogoršanja na terenu, ali i odnosa među akterima – de facto ulaska u fazu zamrznutog konflikta, moguće je da dođe do uključivanja drugih aktera, pre svega nove američke administracije, čijim bi soliranjem EU dijalog bio skrajnut, pokušavajući da se „otključa“ proces, te da mu se da novi zamah.

– Dakle, ne mislim da će doći do temeljne promene formata dijaloga, ali ono što je neophodno jeste određeno rekonfigurisanje pristupa u smislu motivisanja strana da se aktivnije uključe u sam proces normalizacije, što će možda trigerovati otvaranja novih kanala koji mogu biti vođeni paralelno sa aktuelnim EU okvirom – objašnjava on.

Dok mnogi govore o povratku teme razgaraničenja, on naglašava da, čak i ukoliko se takva zamisao ostvari, to neće naročito uticati na EU dijalog, u smislu da će osnovna ideja – normalizacija odnosa Beograda i Prištine, u bilo kom teritorijalnom formatu, ostati aktuelna.

Nova lica u dijalogu

A Fatmir Šeholi, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa na Kosovu, smatra da će format dijaloga biti promenjen ali samo novim ličnostima, kao i da Kosovo nema kud nego da mora da sprovodi mešunarodno obaveze preuzete u Briselu.

– Format dijaloga će se promeniti jer to je obaveza. Ono što je zasigurno EU i SAD u dijalogu će se predstaviti sa novim licima. Ali zasigurno da i nakon parlamentarnih izbora na Kosovu ćemo imati nova imena u dijalogu sa Srbijom. Obzirom na to da je EU pokazla da ne mari mnogo što se dijalog godinama odugovlači, smatram da binom EU-SAD naredne godine treba da bude odlučniji u zahtevima za sprovođenje onoga što je postignuto u Briselu, Ohrdiu i Vašingtonu – navodi on za Danas.

On smatra da bi bilo od strašnog značaja da se vratimo postignutom dogovoru u Vašingtonu u vreme prve vladavine Trampa kada su sporazum potpisali Vučić i tadašnji premijer Kosova Avdulah Hoti.

Kosovo nema kud

Podseća da je Institut za afirmaciju međuetnickih odnosa na Kosovu godinama ukazivao Kurtiju da odugovlačenje sprovođenja preduzetih obaveza samo može da oteža kosovskom narodu život uz posledice kao što su sankcije.

– Takođe smo premijeru Kurtiju ukazali da sa saveznicima posebno Amerikom mora biti iskren i dokazalo se da to nije bio, pa je morao šef CIA da dođe da mu saopšti da most na Ibru koji spaja juzni i severni deo Mitrovice ne sme da se otvori dok nema političkog sporazuma. Kao Institut bili smo žigosani od strane režima Kurtija kada smo obavestili saveznike Kosova da je u četiri opšine na severu Kosova poražena demokratija obizorom na to da je došlo do „pobede“ albanskih gradonačelnika sa dva ili tri odsto. Kosovo nema kud. Moraće da sprovodi međunarodno obaveze preuzete u Briselu – zaključuje Šeholi.