Dijalog Beograda i Prištine pada u drugi plan

Prema ustavu Kosova Tačija će do izbora novog predsednika države zameniti Vjosa Osmani, kao vršilac dužnosti koja obavlja funkciju predsednice parlamenta.

Fatmir Šeholi, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa, za naš list navodi da bi novi predsednik mogao da bude Ramuš Haradinaj, bivši premijer Kosova.

Šeholi navodi da je novonastala situacija bila je očekivana od trenutka kada je izveštaj Dika Martija postao javan.

– Mi smo kao društvo na Kosovu i kao Albanci bili upoznati sa tim i ovo nije ništa novo. Ono što je istina je da je Martijev izveštaj o trgovini organima i mnogim drugim stvarima čista izmišljotina i neće biti predmet razgovora u Specijalnom sudu. Vrlo brzo ćemo imati predsednika koji će biti izabran u Skupštini Kosova. Naravno da nećemo dopustiti mogućnost da nas remeti bilo šta. A na onima koji će biti procesuirani i protiv kojih je podignuta optužnica je da svoju nevinost dokažu na sudu i na Kosovo se vrate kao pobednici, jer je OVK u svom duhu bila mirovna organizacija. A ako su pojedinci učinili bilo šta suprotno principima rata, treba da odgovaraju. Međutim, vrlo je čudno da čovek koji se borio za oslobođenje svoje kuće bude procesuiran na sudu dok su u Srbiji ljudi koji su tokom ’97, ’98, ’99. godine bili glavni huškači rata. To je nama nejasno. Bilo kako bilo pravda će sigurno pobediti – navodi Šeholi.

Upitan o rokovima za izbor novog predsednika, on kaže da vršilac dužnosti predsednika može to da bude šest meseci.

– Iskreno se nadam da ćemo vrlo brzo u Skupštini birati predsednika. Najverovatnije će to biti Ramuš Haradinaj, koji je kao koalicioni partner već dao svoju kandidaturu. Zato mislim da će do izbora doći vrlo brzo, odnosno do nove godine – procenjuje Šeholi.

Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, on ukazuje da razgovore sa Beogradom vodi vlada Kosova koja ih može nastaviti bez bilo kakvih smetnji.

– Ali moramo biti realni da je u ovakvim okolnostima razgovarati sa Srbijom u najmanju ruku nezahvalno. Možda je poželjno da se stavi moratorijum na njega i da sačekamo druge okolnosti. Vrlo je teško razgovarati sa ovakvim političkim establišmentom u Srbiji koji nikako da prihvati i prizna realno stanje na Kosovu – navodi Šeholi.

S druge strane, Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, ne očekuje brz izbor novog predsednika Kosova.

– Sigurno je da će se Kosovo sada morati baviti sobom. Jedna od prvih stvari je izbor predsednika. Moguće je da će se postići dogovor, i ključan je dogovor Hašima Tačija i njegove stranke sa Isom Mustafom o tome da li će Osmani ili Mustafa biti izabrani za predsednika. Ali pre očekujem da neće biti dogovora. Da to neće dozvoliti Samoopredeljenje i sasvim je moguće da će Kosovo ići na nove izbore, prvo parlamentarne pa onda i za predsednika. Situacija je nestabilna i samo suđenje će dobrim delom promeniti sliku o OVK. A za sadašnju sliku o OVK su vezane i partija Ramuša Haradinaja, Samoopredeljenje, partija Hašima Tačija odnosno Kadrija Veselija. Dakle, mislim da će biti izbori i da je to nastavak promena koje su se dogodile prodorom mladih ljudi na poslednjim izborima, te da će doći do ozbiljne promene na duži rok političke scene na kosovu – predviđa Janjić.

Prema njegovim rečima, u toj situaciji Beograd nema veće izazove i najverovatnije neće biti nastavka dijaloga.

– Na to utiče i trenutna nespremnost Lajčaka da vodi dijalog ali i odsustvo jednoglasja Brisela i Vašingtona. I oni imaju interes da sačekaju novog predsednika Amerike i inauguraciju. Od februara očekujem obnovu dijaloga. Beogradu odgovara da se pitanje Kosova skloni sa dnevnog reda, jer i sam Beograd mora da se spremi za ozbiljne razgovore jer sad nije spreman. A oni će doći kada se usaglase stavovi Amerike i EU. Ako novi predsednik Amerike bude Džo Bajden, a najverovatnije će biti, Beograd mora potpuno drugačije da krene – zaključuje Janjić.

Hašim Tači je posle vesti o potvrdi optužnice na konferenciji za medije rekao da podnosi ostavku.

– Da bih zaštitio integritet Kosova, poštujući partnerstvo sa međunarodnom zajednicom, danas podnosim ostavku na mesto predsednika. Osećam se veoma ponosno na ovu odgovornost koju sam nosio. U ovim novim okolnostima pozivam političke snage da budu oprezne da se ne produbljuju u skupu ili institucionalnu krizu, zemlja nema vremena da izgubi, da održi smirenost – naveo je Tači.

Đilas: Rešenje ne donose huškači rata i oni sa krvavim rukama

„Više puta smo kao Stranka slobode i pravde rekli da rešenje za Kosovo ne mogu postići oni koji su okrvavili ruke čineći zločine, ali ni oni koji su ‘okrvavili jezik’ huškajući druge da ih čine. Podizanje optužnice protiv Hašima Tačija je korak u dobrom pravcu, ali i minimalna satisfakcija za sve čiji su najmiliji bili žrtve OVK“, rekao je za Danas Dragan Đilas, predsednik SSP.

Procedura za izbor predsednika

Ustav Kosova predviđa da ako predsednik napusti svoju funkciju tokom mandata, njegova ovlašćenja prelaze na predsednika Skupštine. Prema članu 86 Ustava, predsednik se bira u Skupštini Kosova, tajnim glasanjem. Kandidat može biti onaj ko obezbedi potpise najmanje 30 poslanika Skupštine. Poslanici Skupštine mogu dati samo jedan potpis za nominaciju predsednika Republike Kosovo. Izbor predsednika se vrši sa dve trećine glasova svih poslanika Skupštine. Ukoliko na prva dva glasanja nijedan kandidat nije dobio većinu od dve trećine neophodnih glasova, organizuje se treće glasanje na kojem se glasa za dva kandidata sa najvećim brojem glasova u drugom krugu glasanja i za predsednika se bira kandidat koji je dobio većinu glasova svih prisutnih poslanika. Ukoliko se ni trećim glasanjem nijedan kandidat ne izabere, Skupština se raspušta i raspisuju se novi izbori, koji se moraju održati u roku od 45 dana.