Dijalog o deblokadi uprkos Mladiću

Rečje o „ojačanom političkom dijalogu EU-Srbija“, koji će se dogoditi na marginama zasedanja šefova diplomatija evropske dvadesetsedmorice u Briselu. Sagovornici Vuka Jeremića biće ministri spoljnih poslova Češke i Švedske, sadašnje i buduće predsedavajuće zemlje EU, Karel Švarcenberg i Karl Bilt, kao i visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana. U izjavi medijima Jeremićje najavio i bilateralni sastanak s prvim čovekom holandske diplomatije Maksimom Ferhagenom.

Glavna prepreka za deblokadu evropskih integracija Srbije je čvrsti stav Holandije da Beograd mora „u potpunosti“ da sarađuje s Haškim tribunalom za ratne zločine, a kako je Ferhagen više puta rekao, „najbolji dokaz“ pune saradnje bilo bi hapšenje i izručenje optuženika u bekstvu Ratka Mladića. Sa donekle izuzetkom Belgije, sve ostale države članice EU, kao i Evropska komisija i njeni zvaničnici zaduženi za proces proširenja, Oli Ren i Havijer Solana, smatraju da Unija treba da bude kooperativnija prema Beogradu. Zvanični Brisel i 25 zemalja članica jedinstveni su da bi što pre trebalo „odmrznuti“ Prelazni trgovinski sporazum, a snažni su i glasovi za ratifikaciju SSP-a. Da Srbija ne treba da bude „talac Ratka Mladića“ svakodnevno poručuje šef češke diplomatije Karel Švarcenberg, koji smatra da su vlasti u Beogradu pružile dovoljno dokaza rešenosti za punu saradnju s Haškim tribunalom. Važan plus Srbiji u njenom približavanju evropskoj zajednici je odluka da se prihvati razmeštanje misije Euleks, i to na celoj teritoriji Kosova, što se tumači kao „konstruktivno ponašanje“ Beograda u svim aspektima saradnje sa Unijom.

Vuk Jeremićje prethodne nedelje boravio u zvaničnim posetama Švedskoj, Sloveniji, Francuskoj i Italiji u potrazi za „evropskim saveznicima“ Srbije, tražeći od njih konkretnu podršku za dalje integracije. Zvaničnici u Ljubljani i Rimu bili su jasni u porukama da Prelazni sporazum i SSP treba da stupe na snagu što pre, a italijanski šef diplomatije Franko Fratini je čak najavio da će se zalagati za precizan redosled koraka – deblokada Prelaznog sporazuma u februaru, ukidanje viza do oktobra ove godine.

Što se tiče kandidature Srbije za članstvo, u evropskim prestonicama nema konsenzusa. Političari u Beogradu najavljuju da je cilj dobijanje statusa kandidata do kraja 2009, kako bi u prvoj polovini 2010. počeli pregovori o prijemu u članstvo Unije. Srpski zvaničnici smatraju da bi špansko predsedavanje EU, od januara do jula 2010, bilo pravi trenutak za početak tih pregovora, s obzirom na blagonaklonost Madrida prema evropskim integracijama Srbije, ali i na slične stavove o statusu Kosova. Ipak, pre toga mora da stupi na snagu SSP, a tu se vraćamo na temu hapšenja Ratka Mladića, kao krunskog dokaza za Holandiju da je Beograd voljan da raskrsti s politikom iz devedesetih i ispunjava sve svoje međunarodne obaveze.

Kako javljaju izveštači iz Brisela, vrlo je moguće da će među temama sastanka ministra Jeremića sa predstavnicima EU biti „energetska bezbednost Zapadnog Balkana“. Izvori iz Evropske komisije kažu da je ova tačka uvršćena u dnevni red „ojačanog političkog dijaloga EU-Srbija“ je zbog „nužnosti da se razmotri kako ubuduće sprečiti nagle poremećaje u snabdevanju energijom u Evropi“. Takođe, evropski sagovornici žele da čuju i pojedinosti oko prodaje NIS-a i perspektive izgradnje gasovoda Južni tok kroz Srbiju.