Dijalog omogućio Vučiću i Tačiju da ostanu na vlasti

Organizator je bio Savet za inkluzivno upravljanje, u saradnji sa Saveznim ministarstvom spoljnih poslova Švajcarske, a učestvovali su predstavnici civilnog društva iz Beograda i Prištine.

Kao jedan od problema u vezi sa briselskim pregovorima istaknut je izostanak kosovskih Srba u briselskim pregovorima, a pojedini govornici ocenili su da „Srbi na Kosovu više nemaju političku elitu, već su potčinjeni Vladi Srbije, odnosno njihov predstavnik je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić“.

„Srbi na Kosovu su zahvaljujući briselskim sporazumima postali deo vladajuće većine u Prištini, oni, dakle, nisu izolovani i Kosovo može da ide ka nečemu što je normalno društvo, ali nije došlo do suštinske relaksacije odnosa između Srba i Albanaca. Jedan od razloga za postojeće tenzije odnosi se na činjenicu da nije započet proces formiranja ZSO. Ipak, bezbednost na Kosovu je daleko veća nego što je to bio slučaj u periodu kada je bilo nezamislivo da uopšte počnu pregovori Beograda i Prištine o rešavanju kosovskog pitanja“, istakli su neki od učesnika okruglog stola.

Pojedini govornici konstatovali su da se stiče utisak da svaka strana ima svoju viziju u dijalogu, pa tako Beograd želi da otvori nova pregovaračka poglavlja sa EU i da „pokaže da je i dalje Srbija prisutna na Kosovu“, dok Priština teži viznoj liberalizaciji. „Vlasti u Beogradu i Prištini ne treba da shvate dijalog kao sredstvo opstanka na vlasti, već kao proces koji će doneti dobrobit građanima. Stoga, potrebna je zajednička vizija. S druge strane, neretko izgleda da se zahvaljujući dijalogu premijer Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Kosova Hašim Tači održavaju na vlasti, a ne da se istinski radi na tome da se pomire suprotnosti“, smatraju predstavnici civilnog društva.
Komentarišući najnoviji dogovor o sprovođenju sporazuma o pravosuđu, koji je postignut u okviru tehničkih razgovora, neki od učesnika ukazali su da će „Srbi na Kosovu dobiti nekakvu pravnu sigurnost“. Kao jednu od pretnji daljoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, pojedini govornici naveli su i eventualnu pobedu ultradesničarskih snaga na izborima u evropskim državama poput Austrije, Nemačke i Francuske naredne godine, budući da bi to oslabilo EU koja posreduje u pregovorima.

Đurić: Obezbeđena pravna zaštita

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić izjavio je za Tanjug da je dogovorom o sprovođenju Sporazuma o pravosuđu obezbeđena „adekvatna pravna zaštita za srpska fizička i pravna lica u pokrajini“. „Dogovoren je i način funkcionisanja i uređenja svih pravosudnih institucija u sredinama sa većinskim srpskim stanovništvom. Strane su dogovorile kako će biti rešen proces integracije sudija, tužilaca i administrativnog osoblja, a kao datum integracije dogovoren je 10. januar 2017“, precizirao je Đurić.
Pojedine političke stranke oglasile su se oprečnim reagovanjima. Tako je funkcioner DSS Aleksandar Popović ocenio da je delegacija Beograda u Briselu ozvaničila da se na celoj teritoriji Kosova ne primenjuju zakoni Srbije. LDP je pozdravila dogovor ističući „da to mora da prati i relaksacija odnosa između Srba i Albanaca na Kosovu“, što je podjednaka obaveza dveju vlada.