INTERVJU Dijana Vukomanović: Nema tajni u Vučićevom rejtingu, ključno je da se na jesen protesti ne disperziraju

Tu negde oko cenzusa su i druge stranke opozicije. Kako tumačite to što se rejting opozicije nije značajnije podigao uprkos silnim greškama i aferama naprednjaka?

Do građana Srbije dopiru samo filtrirane ili gotovo nikakve informacije o aferama i greškama vlasti, oni žive u informativnom mraku, bombardovani su lažima sa raznih ružičastih i ostalih rijaliti TV kanala i tabloida koji emituju govor mržnje protiv opozicije i svih protivnika režima. Ipak, nije opozicija slaba kako to govore procenti u anketama, borimo se, stvaramo nova partnerstva.

Pokret Srce prerastao je nedavno u političku stranku. Šta to za vas konkretno znači i šta se menja?

Godinu je dana otkako je Zdravko Ponoš osnovao Srbija centar, i mi smo strpljivo, od temelja gradili našu političku organizaciju. Odabrali smo put kojim se retko ide u srpskoj politici – s proleća smo pokrenuli jednu izuzetno zahtevnu pešadijsku, terensku kampanju u preko 35 gradova i opština širom Srbije. Izašli smo na štandove, na ulice, u direktan susret i razgovor sa građanima. Uspeli smo da dobijemo potpise podrške oko 11 hiljada hrabrih građana. Naglašavam da su svi ovi potpisi čisti kao suza, građani su nam dali svoje poverenje, kopiju svoje lične karte i overen potpis kod notara, što obično čine samo u vreme izbora. Zato jedno veliko HVALA svim hrabrim građanima koji su nam dali potpis. Izbornu skupštinu smo imali u decembru prošle godine, ali će najbolji i najaktivniji članovi koji su se istakli u ovoj kampanji svakako biti nagrađeni funkcijama, i na lokalnom, i na centralnom nivou. Formacija stranke, partije je mnogo čvršća, jača organizacija za borbu protiv Vučićevog režima, zato smo se preregistrovali.

Ponoš ima odličnu komunikaciju sa Lutovcem i Zelenovićem

Da li će u vašem budućem stranačkom delovanju postojati neko ograničenje, odnosno sa kojim strankama i pokretima ćete moći da sarađujete?

Naši kriterijumi i ciljevi saradnje unutar opozicije su jasni, tri su prioritetna: najpre rušenje Vučićeve nakaradne piramide vlasti izgrađene na korupciji, jačanje svih demokratskih institucija u Srbiji, integrisanje Srbije u evropsku zajednicu naroda. Ponoš već ima vrlo dobru komunikaciju i koordinaciju sa Lutovcem iz Demokratske stranke i sa Zelenovićem iz koalicije Zajedno – Moramo, i u tom trojnom formatu već nekoliko meseci držimo tribine po Srbiji.

Šta bi opozicija trebalo da uradi kako bi dosegla SNS i pobedila na sledećim izborima. Gde to opozicija greši?

Iz ove kampanje prikupljanja potpisa znamo šta je formula koju građani preporučuju opoziciji: ujedinjenje. Vreme će pokazati da li će to biti ujedinjenje u širi opozicioni front, pogotovo ako Vučić na jesen uspe da formira galimatijas od tzv. Narodnog pokreta. Za sada mu to nije pošlo za rukom. Verovatnije je da će se opozicija svrstati u nekoliko kolona. Bitno da smo sada zajedno sa građanima u protestima.

Energija protesta Srbija protiv nasilja je splasnula. Zbog čega, da li zbog nedostatka ideja i ocene brojnih šetača, da samo šetnja ne može da dovede do pada ovog režima?

Ne bih to tako tumačila, već bih konstatovala: ne brže od života. Život građana ima svoj uobičajeni ritam preko leta, ljudi odlaze na odmor koji su unapred isplanirali. Vratiće se na jesen, a do tada će se nagomilati brojne afere i greške vlasti, i to će biti pogonsko gorivo za novi talas protesta. Premda su protesti mirni, moj utisak je da koračamo ka slobodi, nije to tek šetnja, širimo ovako krugove slobode po Srbiji.

Važno je da građani Vučiću sve glasnije i spontano govore: Odlazi

Da li je možda zahteve trebalo proširiti na traženje ostavke predsednika Srbije, ono što su građani zapravo i očekivali?

To se podrazumeva, ali mi vrlo dobro znamo Vučića i znamo da neće dobrovoljno da odstupi sa vlasti. Bitno je da mu sve veći broj građana sve glasnije spontano govori: „Odlazi!“ Sve su to rituali, procesi koji smanjuju stepen straha od reakcije režima, pogotovo u manjim gradovima i opštinama u Srbiji, gde je mnogo teže izaći na proteste, ali ljudi izlaze.

Kako je i da li je Vučić nadigrao opoziciju i ovoga puta i kako je uspeo da ne ispuni baš ni jedan jedini zahtev građana, uprkos ogromnoj masi građana koja je bila na početku protesta?

Nije nas nadigrao, on je jednostavno bezosećajan, ćuti i posmatra. Vučić će reagovati samo kada se oseti lično ugroženim. Nema on saosećanja prema bilo kome iz Srpske napredne stranke ili iz redova vlasti. To je pokazao na primeru Tomislava Nikolića, kojeg je, recimo to tako, „ohrabrio da ode“ u političku penziju, ili Nebojše Stefanovića kojeg su se ritualno odricali brojni lokalni odbori na Vučićev mig. Nije njemu problem da se sutra odrekne i Gašića, Vulina, a pogotovo mu nije problem da otpusti Oliveru Zekić.

Kada se na ulicama Beograda okupi barem 100 hiljada građana, Vučić će početi sa ustupcima

Verujete li, kao i ostatak opozicije, da će se protesti na jesen omasoviti?

To zavisi više od građana, nego od opozicije. Komparativni podaci o protestima u svetu kažu da postoji pravilo: što su protesti masovniji, veća je verovatnoća da će vlast početi da čini ustupke demonstrantima. Postoji i precizno tzv. petoprocentno pravilo o stepenu masovnosti na koji autokrate reaguju uplašeno – dakle, 5 odsto građana od ukupnog broja stanovnika u zemlji. Toliko se otprilike okupilo 5. oktobra 2000. u Srbiji, toliko se donedavno okupljalo i u Francuskoj, zato je Makron onako brutalno odgovorio na nasilne proteste. Zato Vučić i broji učesnikae protesta. Tek kada se na ulicama Beograda okupi kritična masa od barem 100 hiljada građana, Vučić će morati da počne da daje ustupke i ispunjava zahteve građana i opozicije. Dakle, ključno je da se na jesen protesti ne disperziraju već da zborno mesto protesta bude u Beogradu, ispred Skupštine Srbije.

Čini se da je jedini uspeh protesta bilo formiranje Anketnog odbora, ali je i on nakon dva zasedanja ukinut. Zašto je opozicija tako pomirljivo prihvatila tu nezakonitu odluku Vladimira Orlića, iako je potpuno jasno da je sistem zakazao, bar u slučajevima ubistava kod Mladenovca i Smedereva.

U pravu ste, niko, pa ni Orlić kao predsednik Skupštine ne može na takav način da suspenduje Anketni odbor nakon što je konstituisan. Poslanici opozicije se jesu pobunili, ali nije u njihovoj moći da nateraju poslanike vlasti da prisustvuju sednicama Anketnog odbora i da daju kvorum za rad. Isključiva krivica je, dakle, na Orliću i na poslanicima vlasti, SNS-a, SPS-a i ostalih.

Zašto niko, ni opozicija, ali ni vlast nije pokušala da čuje kakav je stav roditelja ubijenih mladih ljudi iz okoline Mladenovca oko Anketnog odbora? Čini se da su ti ljudi i njihov gubitak potpuno zaboravljeni?

Vlast čini sve da ućutka bilo kakvu ozbiljnu raspravu o okolnostima ovih masovnih ubistava i o očiglednim crnim rupama u sistemu prevencije, da bi sakrili sopstvenu odgovornost. Dok besramno plasiraju detalje iz istrage o ovim tragedijama u režimskim medijima. Opozicija nije i neće da zaboravi ni žrtve, ni njihove porodice i nastavljamo da ih pominjemo i na protestima.

Ne gledamo u Narodnu stranku i ne komentarišemo

Može li u pobedu nad Vučićem opozicija da ide podeljena i kako gledate na nova trvenja u vašoj bivšoj Narodnoj stranci?

U politici je važno da svaka stranka izgradi svoj identitet, svoj program i ideologiju, da ima svoju ličnu kartu po kojoj će je građani prepoznati i znati za šta se tačno zalaže. Tačno je, građani od opozicije očekuju ujedinjenje, ali teško je napraviti jednu amorfnu opozicionu masu od onih koji se zalažu za ili protiv Evrope, za ili protiv normalizacije odnosa sa Prištinom oko Kosova, za ili protiv uvođenja sankcija Rusiji, dok Vučić nameće samo jednu temu u Srbiji: za ili protiv Vučića. Podeli unutar opozicije doprinosi i agresivna desetogodišnja medijska propaganda Vučićevog režima kojom je opozicija non-stop izložena najbrutalnijim napadima i optužbama, spletkama da bi se „pocepala u froncle“. A što se tiče našeg pogleda na dešavanja u Narodnoj stranci, citiraću Ponoša: ne gledamo, i dodaću: ne komentarišemo.

Vučićeva spoljna i unutrašnja politika, čini se, da je doživela poraz, ali se on kod birača drži i dalje dobro. Kako to objašnjavate?

Vučić svoje birače, već više od deset godina, čvrsto drži u konstantnoj mobilizaciji, ne samo preko režimskih medija koji im plasiraju lažnu sliku o uspesima režima. Bili izbori ili ne, aktivisti SNS su na štandovima na frekventnim mestima, trgovima, pijacama, vidljivi su na lokalu. SNS je kapilarno ušao u sve važnije institucije države i privrede, uhljebljuje svoje nekvalifikovane partijske kadrove na rukovodeće pozicije i preko njih vrši pritisak na sve zaposlene, naročito u vreme izbora, da se prikupi što veći broj glasova za SNS. Nedavno je objavljeni masovni spisak od preko 14 hiljada botova SNS zaposlenih u javnom sektoru o državnom trošku. Ima indicija o regrutovanju stranačkih „vojnika“ iz redova navijača i kriminogenih krugova. U vreme izbora sva ova mašinerija uteruje glasove za SNS, pored brojnih krađa glasova i kršenja fer izbora. Nema tajne u Vučićevom rejtingu, sve je ogoljena sila, ogroman novac i manipulacija.

Šta za Srbiju znači uvođenje sankcija Vulinu, šefu tajne policije?

Vulin je direktor Bezbednosno informativne agencije, i ako mu je jedna od najvećih sila kao što su to SAD uvela sankcije, to znači da BIA neće moći da obavlja sve funkcije i nadležnosti, jer će im biti presečeni uobičajeni kanali komunikacije i koordinacije sa brojnim bezbednosnim agencijama u svetu. Kredibilitet BIA i kredibilitet Srbije u bezbednosnom sektoru je ovim kompromitovan, a on se teško stiče.

Oprečne reakcije u javnosti izazvao je izbor Slavice Đukić Dejanović za ministarku obrazovanja. Šta vi kažete, s obzirom na to da je dobro poznajete, može li da promeni nešto u prosveti?

Dačić i Vučić imaju dogovor, a taj dogovor je da se ministarstva dele kao partijski feudi. Slavica Đukić Dejanović neosporno jeste iskusna političarka, bila je već ministar, i neće ona načiniti veće štete u ovo malo vremena što je preostalo u oročenom roku trajanja Brnabićkine vlade. Već je započela populističku medijsku kampanju kako treba povećati plate prosvetnim radnicima, menjati silabus, povećati bezbednost u školama… To je sve nemoguće postići u ministarkinom „krnjem mandatu“. Na nastavnicima je, deci i njihovim roditeljima da se što bolje pripreme za početak nove školske godine, kako znaju i umeju.