Dijeta za Aleksandra Vučića: Jedan kilogram manje za 14 minuta, ali bez „junk food-a“

Vučić kod Amanpur je Vučić kog domaća javnost slabo može da vidi.

Pokazao je da može kad hoće da ne bude teatralan, da ne povisuje ton, svađa se sa fiktivnim neprijateljima, vrđe, breca se na novinare… Pokazao je da može da ima ponašanje koje dolikuje jednom predsedniku. Svakako da je i na CNN-u predsednik „vrdao“ u odgovorima.

Kad nema kineske table i režimskog novinara sve manipulisanje mora ostati samo na rečima. I to ne onoj standardnoj kako je njemu najteže još od kako se rodio „smežuran ko kučence od kilo nešto“, kako njegovu porodicu čitav život jure ustaše protiv kojih će se i on i grobovi njegove dece boriti… Previše bi to čudno zvučalo inostranoj javnosti, čak i onima koji su navikli na Trampa.

Na CNN-u Vučić je probao da troši vreme besmislenih zahvaljivanjem na postavljenom pitanju, znajući da je trajanje intervjua ograničeno. Pita ga Ampanur da li će Radoičić koji je priznao učestvovanje u događajima u Banjskoj snositi odgovornost.

„Hvala još jednom što ste mi dozvolili priliku da objasnim…“ i tu ga novinarka prekida ukazujući da je to vrlo jednostavno pitanje, insistirajući na konkretnom odgovoru. A to, za divno čudo, u Vučiću ne budi radikalsko lice, ne kreće da priča o „američkoj televiziji“, izdajnicima i stranim plaćenicima.

Ne, čak ni ne moli novinarku da ga ne prekida.

Da li je ikome zamislivo da ijedan novinar kod kog je Vučić redovan gost mu tako upadne u reč zahtevajući konkretan odgovor? Marić je tako u poslednje vreme prekidao samo Čanka, Čedu i Bokana, od njega to svakako nije za očekivati, tu je Vučić na svom terenu. Sede i pričaju o svemu i svačemu i tako mogu satima, kao u kakvom podkastu.

Vučić kaže da se kod Amanpur borio, a možda bi sve bolje izgledalo da sve nije činio da u Srbiji ubije kritičko novinarstvo koje insistira na konkretnim pitanjima. Takve novinare je u prošlosti, poput Olje Bećković, zvao telefonom, pritiskao, a i kada bi se pozivu za takvu emisiju i odazvao ne bi se najbolje proveo, pa je i prestao da im daje intervjue.

A i kada mu neko od takvih novinara postavi pitanje na konferenciji on ih vređa, ponižava, skače ko opečen. To čak čini i kada mu je sa druge strane neutralni Zoran Stanojević sa RTS-a.

Kaže Vučić i da je tokom intervjua za CNN izgubio jedan kilogram.

Preporuka predsedniku – probajte dijetu „slobodno novinarstvo“. Ako ste od Amanpur ste izgubili celu kilu, zamislite tek kako biste popravili liniju da Vas intervjuiše bilo ko od domaćih novinara, koji se ne trude da Vam pruže što bolji užitak tokom emisije. Marić Vam tu dođe „junk food“.

Ako za Vas ne bude delotvorno, biće za Srbiju.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.