Dimitrijević: Nije jasno da li kosovska agenda vodi ka realnom rešenju

„Čini mi se da nije jasno da li ta kosovska agenda vodi ka realnom rešenju ili je samo intermeco ka konačnom rešenju za koje će Srbija biti prinuđena da ga prihvati”, rekao je Dimitrijević u serijalu razgovora „Agreman”.

Prema njegovoj oceni, Ministarstvo spoljnih poslova, kao ključni organ vlade i države koji bi trebalo da trasira spoljnu politiku, služi kao tehničko telo za servisiranje diplomatskih predstavništava.

„Najveća agenda Ministarstva je otpriznavanje i jurnjava po zemljama trećeg sveta da se smanji broj država koje priznaju nezavisnost Kosova”, smatra Dimitrijević.

Ako se prati šta govore državni funkcioneri, strateški put Srbije je i dalje članstvo u Evropskoj uniji (EU), ali dnevna realnost, kako je napomenuo, pokazuje da Srbija ne čini to onim kapacitetom i kvalitetom kao što to čine druge države koje teže članstvi u Uniji.

„Srbija je ostala u onoj grupi od šest država koje su sada na začelju prijema u EU. Ne može se reći da u svim tim zemljama vlada određeni nivo demokratije ili poštovanja ljudskih prava i državnih institucija”, ocenio je Dimitrijević.

Kako je podsetio, za Srbiju je dodatni uslov pitanje Kosova, preciznije odnos države prema Kosovu, koji služi kao opravdanje za sve druge neuspehe u ispunjavanju određenih tačaka približavanja Uniji.

Dimitrijević ne želi ni da abolira EU, koja od 2001. godine prema Srbiji pokazuje mnogo viši stepen očekivanja, počev od prekida odnosa sa Republikom Srpskom, ispunjavanja haških uslova ili pitanja Kosova.

„U našoj javnosti se stiče utisak da svi ti uslovi koje smo ispunjavali ili se očekuje da ih ispunomo, ne afirmišu dovoljno evropski put Srbije i često je Kosovo opravdanje za Srbiju u tom rezervatu država koje su poslednje ostale da čekaju prijem u EU”, predočio je Dimitrijević.

On smatra da bi Srbija trebalo da bude članica EU i NATO, ali konstatuje da je prvi test kada je Unija pokazala svoje drugačije lice bila migrantska kriza 2015. godine, a sada i ova pandemije korona virusa.

„Sebičnost i okrenutost sopstvenoj državi i interesima je ogoljena do krajnjh razmera, ne samo prema Srbiji, nego i prema svojim starim članovima iz NATO i EU, poput Italije i Španije”, naglasio je Dimitrijević.

Kako je objasnio, ispostavilo se da su neku adekvatnu pomoć jedino dale države koje su arhineprijatelji, Kina, Rusija i one države koje su u EU označene kao previše suverenističke, poput Mađarske i Poljske.

Dimitrijević je ocenio da je glavna posledica pandemije nedostatak poverenja, zatvaranje u sopstvene okvire i prestanak prometa roba, ljudi na klasičan način.

„Evropski orijentiri više ne funcionišu i dovode se pitanje osnove EU, koja nije formirana na tradicionalnim vrednostima, poput hrišćanstva ili kulture, već ekonomiji i slobodnom protoku robe i kapitala. To je u vreme pandemije dovedeno u pitanje”, naglasio je Dimitrijević.

Sa druge strane, prema njegovom zapažanju, vidimo zemlje Dalekog istoka i Rusiju, koje preuzimaju primat te meke moći u vidu pružanja humanitarne pomoći u saniranju posledica pandemije.

„Sve to čini za male države, poput Srbije, veoma tešku situaciju u trenutku kada bi trebalo imati jasnu politiku sa racionalnim ciljevima, zaključio” je Dimitrijević.