Dimitrijević: Sankcije Rusiji mogle su da budu uvedene na početku rata, sada je to naraslo u veliki problem

Kako je Srbija dobila, ušla na Kosovo i kako ga je izgubila, tako može ponovo da vrati svoje institucije, rekao je on u serijalu razgovora Agreman o spoljnoj politici Srbije.

U drugačijem kontekstu ne, ali to nijedan političar ne može da kaže, a ja kao istoričar mogu, ogradio se Dimitrijević.

Kada je reč o novom susretu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija 27. februara u Briselu, on je ukazao da se proteklih dana očekivalo da dve strane pokažu određenu dozu tolerancije.

Izjava Kurtija da se neće razgovarati o Zajednici srpskih opština uvodi novu realnost i mogućnost da se razgovori završe bez konkretnog rezultata, upozorio je Dimitrijević.

On smatra i da Vučić ima problem da obznani eventualno prihvatanje francusko-nemačkog plana zbog očekivanja srpske javnosti da se ne ide ka novim ustupcima Kosovu.

Pitanje je šta će biti na tom sastanku u Briselu. Moj utisak je da je dobro da se razgovara, jer je svaki dan pregovora bolji, nego bilo koji dan rata, poručio je Dimitrijević.

On je primetio značajnije američko interesovanje, ali i konstruktivniji stav srpskih vlasti prema SAD, kao tolerantnom i razumnom partneru, dok se evropski učesnici u dijalogu „optužuju“ za brzanje u rešenjima.

Prema njegovim rečima, međunarodnoj zajednici je sada važnije da se reši kosovsko pitanje, nego da Srbija uvede sankcije Rusiji, što će biti insistiranje „u drugom koraku“.

Prošlo je godinu dana od početka rata u Ukrajini i Srbija je jedina država u Evropi koja je ostala van tog talasa sankcija, podsetio je Dimitrijević.

On smatra da je odluka o uvođenju sankcija možda mogla da se donese na samom početku sukoba u Ukrajini, u vidu nekih formalnih restrikcija, što bi sklonilo pritisak sa Beograda, dok je sada protiv takvog koraka „naraslo“ javno mnjenje i zato predstavlja veliki problem vlastima.

Dimitrijević ne veruje da je realno očekivati skori kraj ukrajinskog rata, jer nema nijednog diplomatskog ili mirovnog rešenja.

Kada je bio rat u Bosni i Hercegovini, paralelno sa vojnim dejstvima svih strana, išao je i mirovni proces, nekakvi pregovori u Ženevi i Beogradu, uporedio je on i predočio da u ovom slučaju toga nema, što ga ubeđuje da će rat potrajati.

Prema njegovoj proceni, nerealna su očekivanja vlasti u Beogradu da će Rusija brzo rešiti stvari u Ukrajini i omogućiti da se spoljni, geostrateški problemi Srbije reše na mnogo povoljniji način.

Konstanta u proteklih 120 godina je da nismo našli mogućnost da budemo na mirnijoj strani istorije i uvek smo bili zatočenici nekakvog uticaja, malignog ili savezničkog, ocenio je Dimitrijević.

Srbija se na Zapadu vidi kao izlaz Rusije ka toplim morima, protumačio je on i ukazao da u toj slici ima zasluge domaćih vlasti, ali i nerazumevanja zapadnih partnera koji su u proteklih 20 godina Srbiji postavljali nove uslove za članstvo u EU.

Srbija živi u Evropi, mi smo evropski narod, delimo evropske vrednosti, ali su se u međuvremenu te vrednosti i konstekst evropske zajednice promenili, ocenio je Dimitrijević.

Ti ciljevi i postulati od pre 20 godina nisu isti, objasnio je on i za sebe rekao da nije evroskeptik, ali da je rezervisan prema tim vrednostima i onome što se sada nudi.

On smatra da ulazak Srbije u EU ne bi značio puno članstvo „u glavnoj sobi, već priključenje u predsoblju“.

Dimitrijević pozdravlja najave tehničke modernizacije Vojske Srbije, ali smatra da „stvar nije dobro postavljena“, jer misli da su te najave, pre svega, namenjene domaćoj javnosti.

Vojska je ustanova koja tradicionalno crpi najveće poverenja u Srba, ali je u krizi animiranja ljudi da služe vojsku ili da budu vojnici, ocenio je Dimitrijević, nekadašnji pomoćnik ministra odbrane.

Svaki spoljnopolitčki faktor koji utiče na državu mora da se nađe u strateškim dokumentima koji definišu bezbednosne izazove rizike i pretnje. Ta stvar se debatuje u parlamentu, a mi nemamo redefiniciju položaja Srbije, da li je ona ugrožena zbog ovoga ili onoga, obrazložio je Dimitrijević.

U ovom trenutku nismo definisali nijedan novi bezbednosni problem i rizik koji bi uticao na povećanje vojnih efektiva, konstatovao je on i napomenuo da predsednik naoružavanje objašnjava nesigurnim vremenima u kojima živimo.

To, međutim, treba da potvrde i adekvatni vojni i strategijski dokumenti, zaključio je Dimitrijević.