Zamenik premijera Severne Makedonije Nikola Dimitrov izjavio je da u odnosima Beograda i Skoplja nema posebnih problema i da postoji razumevanje.
„Ne bih rekao da ima nekih posebnih problema. Ima razumevanja, mislim da imamo manje više zajdničke ciljeve. Imamo zajedničku istoriju, prošlost, želimo da imamo i zajedničku evropsku budućnost. Srbija je krenula tim putim, počela je pristupne pregovore, mi nažalost još čekamo i kucamo na ta vrata“, rekao je Dimitrov za televiziju N1.
Povodom inicijative Otvoreni Balkan, čiji su deo Srbija, Severna Makedonija i Albanija, Dimitrov je kazao da je zajedničko regionalno tržište „na neki način priprema“ za ulazak na zajedničko evropsko tržište.
„Bitno je da ta inicijativa bude otvorena za sve, jer je malo teško govoriti o regionalnoj saradnji ako nije uključen ceo region. Činjenica je i da ima očiglednih dobiti od toga. Na primer, dogovor o međusobnoj pomoći kod prirodnih katastrofa“, naveo je.
Dimitrov, vicepremijer za evropske integracije i bivši šef diplomatije, rekao je da su evropske integracije regiona u krizi i da podrška građana članstvu u EU opada.
„Evropsko obećanje iz Soluna 2003. godine bledi. Ljudi se sa pravom pitaju da li je realno da jednog dana postanemo deo Evropske unije. Podrška evrointegracijama je još velika, ali postepeno pada. I verovanje da je članstvo moguće opada. To istovoremeno oslabljuje proevropske i proreformske političke snage“, kazao je makedonski vicepremijer.
Naveo je da je Severna Makedonija „napravila velike korake“ i rešila „težak problem“ sa Grčkom radi napretka ka EU i NATO, ali da uprkos tome i seriji pozitivnih izveštaja Evropske komisije o napretku zemlje, još nema odluke o otvaranju pristupnih pregovora.
„Kao što znamo, glavna prepreka je bila Grčka i pitanje imena, to smo rešili. I u onom trenutku kada nam je veoma bio potreban uspeh, sada nam nažalost novu prepreku pravi drugi komšija, Bugarska“, rekao je Dimitrov.
Dodao je da „mora da postoji neka pristojsnost u zahtevima“ i upitao šta će se desiti ako sutra neka članica EU zatraži, na primer, da joj Severna Makedonija ustupi polovinu teritorije.
„Mora da postoji odnos između zahteva i vrednosti EU. U Lisabonskom ugovoru stoji da evropski kontinent slavi kulturnu i jezičku raznolikost. E sad, ne može makedonski jezik da bude problem ako idemo ka organizaciji koja slavi različitost. Ne mogu da se postavljaju antievropski uslovi na putu ka Evropskoj uniji, ako je ta Unija još evropska“, kazao je Dimitrov za N1.
On je ocenio da je Bugarska blokadom evropskih integracija Severne Makedonije zapravo blokirala politiku Evropske unije prema celom regionu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.