Nemačka oštrija, ambasador Hil taktičniji, ali svi isto traže: Šta poručuju diplomate o završetku dijaloga Beograda i Prištine?

Najpre je američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenijer ponovo zatražio od Kosova i Srbije da sprovedu obaveze iz procesa dijaloga istakavši da se dijalog mora završiti obostranim priznanjem i naglasio da ništa manje od toga ne ispunjava viziju koja postoji za kompletnu, slobodnu, prosperitetnu i mirnu Evropu.

Zatim je američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil naveo da misli da se od Srbije neće tražiti de jure priznanje nezavisnost Kosova da bi postala članica Evropske unije, već da Evropljani „traže upravo ono što kažu da traže – a to je normalizacija“.

„Mislim da su vrlo jasno rekli da postoje članice EU koje ne priznaju Kosovo, tako da je pravo pitanje da pokušamo da dođemo do normalizacije tamo gde te granice neće biti granice koje dele, već granice koje spajaju“, rekao je Hil i dodao da bi voleo da vidi mnogo više napretka na planu normalizacije.

A onda je za ovo pitan i portparol Evropske komisije Peter Stano koji je rekao da se stav Brisela oko ovog pitanja nije promenio, već je „ostao isti kao što je više puta prenošeno u prošlosti i kako je navedeno u kriterijumima za pristupanje“.

On je za Radio Slobodna Evropa rekao da Srbija ne može postati članica Unije bez normalizacije odnosa sa Kosovom. Kako piše RSE EU, međutim, nije jasno dala do znanja da li će formalno priznanje Kosova biti uslov za ulazak Srbije u EU, a Stano je ponovio da „stav bloka o ovom pitanju ostaje nepromijenjen“.

Od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, EU je u više navrata izjavljivala da je pitanje priznanja Kosova stvar u nadležnosti država članica EU i da je kao evropski blok zadržala neutralan stav prema statusu Kosova, podseća RSE.

Oglasio se i Stejt department u kojem se navodi da se zvanični stav Vašingtona u vezi sa procesom normalizacije odnosa Kosova i Srbije nije promenio, i da je dugoročni cilj američke politike da u tom procesu dođe do međusobnog priznanja.

Reagovao je i nemački ambasador na Kosovu Jorn Rode, koji je na društvenoj mređi Iks napisao da je nemački kancelar Olaf Šolc prilikom poseta Kosovu i Srbiji istakao da normalizacija odnosa podrazumeva međusobno priznanje.

Naša sagovonica navodi da nema tu disonantnih tonova, jer je suština u primeni dogovorenog, odnosno Briselskog i Ohridskog sporazuma, koje je EU označila kao pravnoobevezujuće.

– To znači, između ostalog, da Priština mora da formira ZSO, jer u suprotnom neće moći da računa na sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan i na bilo kakav napredak u evrointegraciji. Dok Beograd mora da prestane da lobira protiv prijema Prištine u međunarodne organizacije – smatra Stojanović.

Kako dodaje, ako i Beograd i Priština budu sproveli sve što je nabrojano u sporazumima, neće morati da bude „de jure“ priznanja kao što nije bilo ni u slučaju modela dve Nemačke.

– Dakle, ma koliko Vučić tvrdio da nista nije potpisao, najnovija izjava Petera Stana pokazuje da se Srbija obavezala na normalizaciju odnosa. Mislim da će u narednim mesecima Zapad „pritiskati“ Prištinu da formira ZSO, a Beograd da odustane od lobiranja protiv Prištine u međunarodnim organizacijama. Pa će to Nemačka tumačiti kao“međusobno priznanje“. Ne mora da bude ništa novo potpisano, već je ključ u tome da se primeni do kraja ono što je postignuto do sada. A Nemačka je uvek koristila oštriji rečnik u odnosu na SAD, dok se Hil, rekla bih, postavlja taktičnije. On koristi blaži rečnik, ali to ne znači da je Amerika blaža, odnosno da će tolerisati neprimenu dogovora. Svi oni traze isto – zaključuje Stojanović.

Ona podseća da se Zapadna i Istočna Nemačka nikad nisu formalno priznale, ali fakticki jesu, jer su i jedna i druga postale članice UN.
– Dakle, kada bi Srbija pristala da Kosovo postane deo UN i drugih međunarodnih organizacija, a Kosovo formiralo ZSO-to bi u praksi bilo međusobno priznanje – kaže ona.

It’s plain and simple:#EU led Brussels Dialogue goal is to achieve full normalization of relations between #Kosovo and Serbia. Without mutual recognition, there can be no normalization.

— Agron Bajrami (@AgronBajrami) June 14, 2024

Skreće pažnju i na to da je na Kosovu već odavno uspostavljena „nova realnost“, odnosno da je pravosuđe integrisano u sistem Prištine, da je Srbija priznala kosovske tablice i pozivni broj.

– Sad Zapad očekuje da proces bude završen. Ne gajim veliki optimizam da će tvrdokorna Kurtijeva vlada u skorije vreme zaista formirati ZSO, a ta tvrdokornost će za posledicu imati i nastavak lobiranja Srbije protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama – zaključuje Stojanović.