Diplomate: Vučićev potez za srpsku javnost

Pojedini predstavnici diplomatskih krugova tvrde za naš list da su „Vučić i Tači, zasigurno, na stalnoj vezi i Vučićev potez više je predstava za javnost, briselski pregovori, uprkos svemu, nisu izgubili smisao, ali potrebno je utvrditi novu agendu“.

Komentarišući činjenicu da su juče u sedištu EU nije bilo susreta Vučića i Tačija pod pokroviteljstvom visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Federike Mogerini, već da su Vučić i Tači odvojeno razgovarali sa Mogerini, Ardian Hackaj, direktor Instituta za saradnju i razvoj iz Tirane, kaže za Danas da je interesantno što se stiče utisak da kosovska delegacija „nije bila prethodno informisana o odluci Vučića da se ne susretne sa Tačijem, što navodi na pomisao da je srpska delegacija, možda, procenila da će biti na dobitku ukoliko jednostrano otkaže pregovore sa Tačijem“.

– Razlozi koji su navedeni za donošenje takve odluke – Vučićeva poseta Gazivodama i/ili pretnje članovima njegove porodice godiće javnosti u Srbiji, dok će međunarodni „igrači“ obratiće pažnju na ono što će se događati od 8. septembra, kada bi Vučić trebalo da poseti Kosovo. Najzad, to se poklapa sa objavljivanjem mnogih detaljnih analiza u domaćoj i inostranoj štampi koje se odnose na uzajamne i regionalne koristi i teškoće eventualne „korekcije granica“. Debata o izmeni granica „pomerila se“ od poruka na Fejsbuku do platformi visokog nivoa, kao što je, recimo, bio forum u Alpbahu, što je pozitivno, budući da se stiče utisak da su oba predsednika sada manje usamljena u svojim nastojanjima, smatra Hackaj.

Borko Stefanović, bivši šef tima Beograda za pregovore s Prištinom i aktuelni lider Levice Srbije, konstatuje za Danas da je odbijanje Vučića da razgovara sa Tačijem „marketinško zatezanje u odnosima dva dobra partnera“.

– Nije prvi put da dolazi do zahlađenja ili pauze u pregovorima. Najčešće su takve situacije posledica nesaglasja u pojedinačnim pokušajima dve strane da budu junaci u svom biračkom telu. Drugim rečima, kao i ranije, ubrzo će se nastaviti sa razgovorima kao da ništa nije bilo, iako jeste neobično da neko može da zabrani predsedniku da ide na jezero Gazivode, koje taj isti predsednik „ne da“ i to sad kad vodimo „pet nula“, poručuje Stefanović.

Šef vladine kancelarije za KIM Marko Đurić rekao je juče novinarima u Briselu da je Vučić upoznao Mogerini „sa svime što su Albanci u prethodnih nekoliko dana radili“. On je istakao da Srbija „ne može da prihvati pokušaje da se preti i zabrani poseta predsednika Srbije KiM“, kao i da su „neprihvatljivi pokušaji Tačija da Preševo, Medveđu i Bujanovac prikaže kao deo teritorije Kosova“.

Tači je nakon sastanka sa Mogerini na svom Fejsbuk profilu napisao da je Kosovo posvećeno postizanju konačnog sporazuma sa Srbijom koji bi garantovao priznanje kosovske nezavisnosti, članstvo u EU, NATO i UN. „Ovo putovanje će biti teško, ali je neophodno kako bi obezbedili dugoročan mir na Zapadnom Balkanu“, istakao je on.

Posle odvojenih susreta Federike Mogerini sa Vučićem i Tačijem, Evropska služba za spoljne poslove saopštila je da „teškoće ostaju“, ali da Mogerini „veruje u potpunu posvećenost obojice predsednika da nastave ovaj proces i u narednim mesecima postignu pravnoobavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, u skladu sa međunarodnim pravom“. Mogerini je, takođe, najavila da će sazvati narednu rundu briselskih pregovora pre nego što počne sedmodnevno zasedanje Generalne skupštine UN, „kako bi dve strane nastavile da rade na sadržaju sporazuma“.

Johanes Han, evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju, poručio je juče da Beogradu i Prištini „treba dozvoliti da razgovaraju i o razmeni teritorija“, ponavljajući stav da „dve strane moraju da znaju da pronađeno rešenje može da prihvati međunarodna zajednica samo ako doprinosi većoj stabilnosti u regionu“.

Nemoć Brisela

Pojedini predstavnici diplomatskih krugova, kao i predstavnici zvaničnog Beograda sve glasnije se zalažu za održavanje velike međunarodne konferencije na kojoj bi se pronašlo rešenje za Kosovo. Sa takvim gledištem saglasan je i Milomir Mandić iz Demostata. Mandić je u nedavnom autorskom tekstu za Danas, između ostalog, ocenio: „Brisel pokazuje nemoć. EU nema kapacitet da reši kosovsku krizu bez pomoći SAD. Zato je vreme da se setimo Dejtona. I to na više načina. Tu se radilo o efikasnom putu ka prevazilaženju konflikta. Uz to pokazalo se da je to bilo vrlo dobro za srpsku stranu. Do danas se stalno pozivamo na Dejtonski aranžman kao garant zaštite srpskih interesa u BiH. Nemojmo misliti da tako nešto nije moguće i sa Kosovom, uprkos strahovima koji kod nas postoje u vezi sa otvorenim američkim uključivanjem u pregovore koji imaju za cilj rezrešavanje kosovskog čvora“.