Diplomatski status centra bi dozvolio tranzit bez nadzora

NATO u potpunosti poštuje posvećenost Srbije vojnoj nesvrstanosti, a nesvrstanost ne sprečava dalje unapređivanje saradnje između Srbije i NATO. Zemlje kao što su Švedska i Finska pokazuju da postoji potencijal za dublje odnose a da Srbija ne postane članica NATO. U stvari, jednom kada postane članica EU, Srbija će biti deo brzo rastuće saradnje između EU i NATO, koji u najvećoj meri imaju iste članice – ocenjuje za Danas Arne Sanes Bjornstad, norveški ambasador u Beogradu, osvrćući se na susret Vučića i Stoltenberga u Briselu, u odgovoru na pitanja o tome kako vidi saradnju Srbije i NATO i na koji način bi članstvo u EU uticalo na te odnose.

*A na koji način bi članstvo Srbije u EU uticalo na odnose koje ima sa Rusijom?

– Članstvo u EU će uticati na Srbiju u gotovo svim oblastima. Ne postoji kontradikcija između toga da se bude član EU i imaju dobri odnosi sa Rusijom, ali Srbija će morati da se prilagodi zajedničkoj politici EU i propisima koji regulišu odnose sa zemljama izvan EU.

* Kako komentarišete pojedine navode evropskih i američkih zvaničnika da Rusko-srpski centar u Nišu nije humanitarni, odnosno da je to samo fasada za nešto drugo što se tamo krije? Šta sve diplomatski status omogućava i zbog čega se, u tom smislu, evropski i američki zvaničnici protive da taj centar dobije takav status?

– Zbunjujuće je to što Rusija i oni koji podržavaju davanje diplomatskog statusa Centru porede ga sa privilegijama dodeljenim NATO-u zbog KFOR-a, a ne sa onima koje uživaju humanitarne organizacije koje deluju u Srbiji. Neke od tih organizacija imaju status „internacionalnih organizacija“ i uživaju isključenja iz plaćanja taksi i carinskih obaveza, dok druge nemaju takve privilegije. Koliko ja mogu da razumem, ključna prednost posedovanja punog diplomatskog statusa u poređenju sa statusom „internacionalnih organizacija“ je u tome da možete uvoziti robu u Srbiju ili tranzitirati kroz nju bez prava srpskih vlasti da robu i kontrolišu. Može se reći da deo sumnjičavosti uperene protiv centra se može objasniti zahtevom da bude izuzet od nadzora od strane srpskih vlasti, koje verovatno nikada ne bi odbile uvoz ili tranzit robe za humanitarne potrebe.

* Aleksandar Vučić unazad četiri godine „odoleva“ da pristane na takav zahtev Rusije. Iako jasno ne kaže da se protivi tome, ipak, za sada, nije izašao u susret zahtevima ruskih zvaničnika. Šta vam to govori? Da li se, prema vašem mišljenju, dvoumi, planira da dodeli takav status, ili ne planira?

– Ja ne znam više od vas o planovima predsednika Vučića. Na Srbiji je kao na suverenoj zemlji da odluči da li želi ili ne da se povinuje ruskim zahtevima, ali će verovatno mnoga pitanja biti postavljena u drugim evropskim metropolama ukoliko bi Srbija dodelila Rusiji, kroz ovaj centar, pravo da uvozi robu u Srbiju ili tranzitira kroz nju bez nadzora koji se vrši nad drugim humanitarnim organizacijama kao što je na primer Međunarodna organizacija za migracije.

* U Srbiji se trenutno vodi javna debata o tome koji kurs zemlja treba da zauzme – istočni ili zapadni, tradicionalni ili moderni. Ta nedoumica se delimično može ublažiti putem unutrašnjeg dijaloga o Kosovu. Da li Srbija ima snage da zauzme trajan i nedvosmislen stav u vezi s tim pitanjima?

– Na kraju je na Srbiji da izabere kako vidi svoju budućnost. Srbija mora da definiše svoje nacionalne interese i učini ih svojim prioritetom. Važno je da se činjenice iznesu u javnost da bi ljudi mogli da odlučuju na osnovu činjenica, a ne na osnovu mitova ili emocija. Odluke koje su pretežno zasnovane na mitovima i emocijama nisu održive. Upravo iz tog razloga verujem da je nacionalni dijalog o Kosovu veoma važan. Često se pitam zašto je, na primer, trgovina s Kosovom toliko malo zastupljena u srpskim medijima. Uprkos teškoćama u vezi s neslaganjem između Beograda i Prištine, Srbija više izvozi na Kosovo nego u Rusiju ili Kinu. Zamislite koji bi potencijal za trgovinu između Kosova i Srbije bio da nema današnjih barijera! Srbija je jaka kada postoji široki konsenzus zasnovan na činjenicama o važnim pitanjima kao što su Kosovo i EU. A Evropa želi jaku i stabilnu Srbiju. 

Srbija u sajber riziku

* U više navrata ste izrazili zabrinutost u vezi sa sajber bezbednošću u Srbiji. Možete li da objasnite razloge?

 – Nastupa doba digitalizacije. Ono je zapravo već stiglo i menja način na koji obavljamo posao, komuniciramo i skladištimo informacije. Iako ima dosta prednosti, sa sobom nosi i rizike. Sistemi koje koristimo su međusobno povezani i oni nisu bezbedniji od svoje najslabije komponente. Smatra se da je Srbija izložena većem riziku nego neka zemlja EU ili NATO. To je delimično zbog toga što Srbija nije u ovim organizacijama, delimično zbog saradnje Srbije s trećim zemljama i upotrebe opreme i softvera koji sadrže suštinske rizike za integritet sistema. To sprečava razmenu informacija, ali i investicije kompanija koje koriste osetljive informacije ili tehnologije.