Ko je u pravu – Đilas ili Hil?: Sagovornici Danasa o polemici lidera najveće opozicione partije i američkog ambasadora u Srbiji

Tako je Kristofer Hil u novogodišnjem intervjuu jednom od režimskih tabloida, i pored činjenice da na ulici protiv režima Aleksandra Vučića protestuje 100.000 građanki i građana, kada su studenti blokirali gotovo sve fakultete širom Srbije, naveo kako “Srbija ide u dobrom smeru”.

– Iz moje perspektive, tokom aktuelnog boravka ali i dok sam radio sa Srbijom u prošlosti, dok stojim po strani i gledam trendove ovde mogu da kažem – Srbija se kreće u pravom smeru. Neki ljudi će imati veliki problem sa tim odgovorom. Reći će: “Kako možete da budete toliko naivni da mislite da se ova zemlja kreće u pravom smeru!?” I razumem da su ljudi frustrirani, da kada živite na jednom mestu imate mnogo frustracija i možete zaključiti da stvari idu u pogrešnom smeru. Ali kad imate perspektivu koju sam ja imao, da ste odsutni i da se vratite, vidite da je to država koja ima ambiciju – rekao je Hil.

Ubrzo nakon ovih reči, reagovao je Dragan Đilas, koji je upitao ambasadora Hila zašto ne zaćuti…

– Sto hiljada ljudi se na poziv studenata okupilo u Beogradu na protestu pre desetak dana, a nekoliko desetina hiljada je prisutvovalo dočeku Nove godine, jedinstvenom u istoriji sveta. Dočeku u tišini. Već nedeljama oni koji su budućnost Srbije blokiraju svoje fakultete iako ih vlast optužuje da su pod uticajem stranih obaveštajnih službi, iako ih BIA poziva na razgovore, iako im predsednik države preti da će njegovo obezbeđenje da ih pobaca za nekoliko sekundi. Na sve to jedan čovek, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil, studentima i svim građanima poruči da Srbija ide u dobrom pravcu? I da u ovoj zemlji svako ima šansu – saopštio je Đilas.

„Hil i njegovo delovanje“

Ovakva polemika ili odgovor lidera najveće opozicione partije u Srbiji diplomatskom predstavniku najmoćnije svetske sile osim što je neprimereno, samo dodatno ogoljava slabosti i frustracije opozicione scene, komentariše za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.

– Činjenica je da su opozicione stranke već 12 godine izložene neviđenoj defamaciji i dehumnizaciji koja je uveliko uticala i na njihov rejting. Ali činjenica je i da su delovale isključivo u okviru koji je postavio Aleksandar Vučić. Tako je Kosovo i dalje tema na kojoj se pokušava poraziti Vučić zbog navodne izdaje. Nema reakcija ni na ponašanje Beograda u Crnoj Gori i Bosni, i sistematskoj defamaciji Hrvatske – kaže naša sagovornica.

Svedocimo jednoj veličanstvenog pobuni mladih ljudi koji su instiktom reagovali na svoje poražene i apatične porodice i na tako očiglednu zloupotrebu aktuelnog režima svega i svačega, dodaje.

– Oni su pokazali i artikulisali ono što do sada niko nije uspeo i zato su dobili tako široku podršku društva. Dobili su podršku mladih iz celog regiona – prepoznati su kao prvi glasnici novih generacija i novog razumevanja problema koji opterećuju ceo region. Međutim, ne mogu oni izvesti same promene ali njihova pobuna je svakako početak novog procesa. To leži na političkim partijama koje očigledno nisu sposobne da se organizuju i ponude program koji bi dobio podršku i na sledecim izborima – smatra Biserko.

Prema njenim rečima, da bi se razumelo delovanje ambasadora Hila svakako treba imati u vidu i širi geopolitički kontekst.

– Njegovi javni istupi su deo strategije koja ima za cilj što dublje vezivanje Srbije za zapadnu sferu i neutralisanje ruskog uticaja koji koči evroatlantske integracije, a time i čitavog regiona. Treba imati u vidu i da je popularnost SAD na veoma niskom nivou zbog antiameričke propagande i rusofilstva koja karakteriše oba pola srbijanske politike – napominje predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.

Možda on ponekad i preteruje u pohvalama, naznačava dalje, ali to je deo politike njegove zemlje na koju ima dosta primedbi i u nekim krugovima u Vašingtonu.

– Osim toga, SAD u aktuelnoj geopolitičkoj konstelaciji nema prioritet da unapređuje demokratije mada su svesni svih manjkavosti ovog režima i verovatno imaju više informacija o njegovoj korumpiranosti nego mi koji živimo u ovoj zemlji. I što je najvažnije, ne vidi se koja bi opcija preuzela vlast – zaključuje Sonja Biserko.

Podsetimo, Đilas je reagujući na reči američkog ambasadora rekao i da u Srbiji niko nema nikakvu šansu ako nije član SNS.

– Niko u ovoj zemlji gospodine ambasadore nema ni šansu ni pravo na normalan život ako nije član SNS-a. I to znaju svi. To znate i Vi, ali govorite suprotno. Da li su zaista davanje američkom Behtelu da gradi Moravski koridor po tri puta većoj ceni od realne, potpisivanje ugovora za solarnu elektranu vrednog više od milijardu evra sa kompanijom koja dolazi iz vaše zemlje i izvoz municije u Ukrajinu, dovoljni da zažmurite na sve što ovaj zločinački režim radi? Dovoljni da se pravite da ne vidite u šta su pretvorili Srbiju?- saopštio je Đilas.

„Moguće je da Hil ima informacije koje mi građani nemamo…“

Goran Miletić, direktor Civil Rights Defenders za Evropu, kaže za Danas da je ambasador Hil u pravu kada kada kaže da „mi kao građani Srbije imamo drugačiju perspektivu, kao i da iz njegovih reči proizilazi da je svestan nezadovoljstva koje postoji u Srbiji“.

– Pretpostavljam da je ambasadoru poznato da građani očekuju ni manje ni više nego građani u drugim civilizovanim državama – slobodu medija, vladavinu prava, jednakost i mogu i zbog toga se ne može reći da Srbija ide u dobrom pravcu. Štaviše, ukoliko veći imamo dva meseca protesta u fakultetima i ulicama koji ne rezultiraju adekvatnim odgovorom vlasti, ne čini se da je to dobar pravac, makar ne u ovom trenutku. Moguće je da ambasador ima neke informacije koje mi kao građani nemamo, ali to je već u domenu nagađanja – smatra naš sagovornik.

Sa druge strane, dodaje, sasvim je očekivano što je Dragan Đilas skrenuo pažnju na sve ono što građani očekuju od ove i svake druge vlasti.

– U tome nema ničeg spornog. Međutim, njegov zadatak kao opozicionog lidera je da održava kontakte sa svim predstavnicima ambasada i uvek iznova im objašnjava poziciju svoje stranke i svoje viđenje rešenja problema koji postoje u društvu. Čini mi se da mediji nisu baš najbolji izbor za razmenu ovakvih stavova, bar ne u sadašnjoj situaciji – zaključuje on.