Đilas: Izbori u ovoj atmosferi verovatno bi doveli do incidenata i žrtava

Đilas, koji je u dvodnevnoj poseti Vašingtonu, sastao se sa direktorom Saveta za nacionalnu bezbednost za Evropu i Rusiju Džonom Eratom, direktorom za evropske poslove Vilijamom Berklijem, kao i sa Metjuom Palmerom zamenikom pomoćnika državnog sekretara, i predstavnicima u Kongresu, a teme razgovora su bile stanje demokratije u Srbiji, protesti i Kosovo.

On je za Glas Amerike pričao o demokratiji, Kosovu, Savezu za Srbiju i mogućim vanrednim izborima.

Glas Amerike: Rekli ste Vašim sagovornicima kako je demokratija u Srbiji ugrožena. Šta su vam odgovorili?

„To su bili razgovori da ih upoznamo sa osnovnom situacijom u Srbiji, da u Srbiji nema dijaloga, mogućnosti drugačijeg govora, da je društvo podeljeno na dva pola, da je mržnja među ljudima ogromna. Naravno, ona je proizvod načina na koji se predsednik države obraća ljudima koji drugačije misle i medija koje uređuje svaki dan. Ono što je suština, na čemu sam insistirao, je potreba dijaloga i da rečenice koje predsednik države izgovara da neće da priča sa opozicijom, da ne prihvata nijedan zahtev, su jasan dokaz da u Srbiji nema više demokratije i da smo se vratili u vreme od pre 30 godina“.

Glas Amerike: A da li oni mogu da utiču na to da se pitanje o stanju demokratije u Srbiji postavi i vlasti u Beogradu?

„Mislim da je sve što se dešava u Srbiji zaista na nama, na ljudima koji žive u Srbiji, a da međunarodnu zajednicu treba da obaveštavamo o tome, ne da bi nam oni pomagali na bilo koji način, nego da budu informisani zbog stabilnosti ne samo Srbije, nego čitavog regiona. Odnosi sa bivšim jugoslovenskim republikama su nam najniži u proteklih nekoliko decenija. Recimo, kada sam imao zvanični sastanak sa premijerom Severne Makedonije, oko toga su se oglašavali naši zvaničnici, dobijali smo tekstove kako je u pitanju zavera, kako je premijer Zaev „šiptarski plaćenik“. To su stvari koje ugrožavaju stabilnost regiona u kojem živimo, Srbija nije ostrvo, mi smo deo cele priče i neophodno je da se promeni taj način komunikacije, jer mi ulazimo u sve veći stepen agresije i pitanje je kako će to da se završi na kraju“.

Glas Amerike: Stiče se utisak da je pitanje Kosova ono što međunardnu zajednicu, Ameriku i EU, najviše zanima kada je u pitanju predsednik Vučić. I predsednik SAD Donald Tramp je pisao predsedniku Vučiću, i EU očekuje da će on upravo biti taj koji će dovesti do sporazuma sa Prištinom. Kako mislite da raskinete tu vezu međunarodne zajednice sa predsednikom Vučićem?

„Jasno je da su Aleksandar Vučić i cela ta ekipa dobili podršku 2012. uz obećanje da će dovesti do nezavisnosti Kosova, da će ispuniti neke zahteve koje u ono vreme Boris Tadić i neki ljudi na vlasti nisu prihvatili. Deo je urađen kroz Briselski sporazum, ali kao što vidite i dalje ne postoji rešenje. Najveći problem je što ljudi koji žive na Kosovu i Metohiji, posebno Srbi na severu, su predmet maltretiranja kriminalnih vlasti koje su povezane sa vlastima u Beogradu. Istovremeno, postoji strah kod ljudi u južnom delu da bi u slučaju takvog rešenja njihov opstanak bio nemoguć. Kao što su mi rekli neki ljudi sa kojima sam pričao dole, „ne možete tražiti rešenje na nesreći jednog dela naroda“. Međunarodna zajednica, naravno, može da nastavi da insistira na svom pristupu, ali ja ne vidim da on daje rešenje i ne vidim kako će to dovesti do smirivanja tenzija i stabilnosti regiona“.

Glas Amerike: Jednom od lidera SzS Vuku Jeremiću, kada je bio u poseti Vašingtonu, rečeno je da bi bilo dobro da se opozicija vrati u rad skupština. Da li je parlament bio pomenut u vašim razgovorima?

„Imali smo dosta sastanaka ovde u Savetu za nacionalnu bezbednost, i u Stejt departmentu, i u Kongresu i nije bilo previše priče na tu temu. Znam da je mnogima u međunarodnoj zajednici nerazumljivo zašto neko bojkotuje izbore kada su oni način da se dođe na vlast, ali jednostavno ne možete učestvovati u nečemu što nisu izbori. Zahtev cele opozicije u Srbiji i građana je da dobijemo fer i slobodne izbore: to znači slobodni mediji, birački spiskovi, da prestane pritisak na ljude da moraju da glasaju da bi sačuvali posao ili im neko preti. Sve te stvari moraju prvo da se regulišu da bi imali mogućnost da dođemo do izbora, to znači prelazni period od 6 do 9 meseci da država počne da funkcioniše, pa da idemo na izbore. Ja sam rekao svojim sagovornicima: zamislite danas izbore u Srbiji, u ovakvoj atmosferi i tenzijama. Na tim izborima bi bilo hiljade incidenata, verovatno i žrtava, jer su ljudi u takvoj atmosferi u kojoj mrzite onog ko glasa za drugu opciju. To nije klima ni atmosfera u kojoj možete da dođete do bilo kakvih izbora u Srbiji“.

Glas Amerike: Ako ne učestvujete na izborima u Srbiji kako mislite da promenite vlast?

„Kroz dalje oblike pritiska, građanske neposlušnosti. Na kraju krajeva uvek im navedem isti primer. Gospodin Zaev i njegova stranka su bojkotovali izbore u Makedoniji, pa se posle godinu dana došlo do rešenja. Izbora na kojima se vlast promenila. Nisam, naravno, od ljudi koji misle da vlast može da se menja na ulici i nisam ni za kakve upade u institucije. Na kraju krajeva, ovo nije isto vreme kao 5. oktobra kada je opozicija pobedila, pa neko nije hteo da joj prizna to. Ili 1996. kada se isto desilo. Mi sada tek treba da dođemo do slobodnih izbora na kojima, pre svega, imamo šasnu da se čujemo. Šta nudimo i na koji način razgovaramo. I mislim da je sporazum sa narodom koji smo potpisali u okviru ovih protesta jedna velika stvar. Jedno jedinstvo svih onih građana koji žive u Srbiji, a smatraju da Srbija ide u pogrešnom smeru. A verujte mi da ide. Mi smo pregovore sa Evropskom unijom počeli kao slobodna zemlja. Danas smo delimično slobodna – odnosno neslobodna. 2011. godine je 13000 ljudi otišlo iz Srbije – prošle godine skoro 100.000. To jasno pokazuje kakav je kvalitet života u Srbiji i da ljudi iz Srbije jednostavno beže“.

Glas Amerike: Kada kažete dijalog, predsednik Srbije je jasno poručio da neće da priča niti sa vama, niti sa Boškom Obradobovićem, niti sa Vukom Jeremićem.

„Mislim da predsednik Srbije uopšte nije adresa za razgovore. To što on stalno izlazi iz svojih ustavnih ovlašćenja i preuzima stvari za koje nije nadležan – ne znači da treba da mu damo legitimitet za to mesto. Za razgovore nije Predsedništvo Srbije – postoje drugi organi u državi Srbiji čija to jeste funkcija“.

Glas Amerike: U radu parlamenta vi ne učestvujete?

„Pa da, ali ne možete učestvovati u parlamentu u kome nema diskusije, koji služi za maltretiranje opozicije i usvajanje zakona o kojima ne možete da kažete ni reč. Ali, ako je Srbija zemlja koja makar formalno ide ka EU, iako ja mislim da u stvarnosti mislim da idemo na drugu stranu, očekujem da ljudi koji se bave Srbijom posreduju da dođe do nekih razgovora. Ne do razgovora Vučića, Jeremića, Obradovića i mene, nego između vlade i institucija, i onih ljudi koji danas protestuju ukljućujući i opozicione političare“.

„Nemojte mi reći da neko misli da se RTS ponaša kao javni servis. Ja sam imao sastanke sa predstavnicima međunarodnih organizacija iz inostranstva, koji su se prethodno videli sa Viučićem, koji im je izgovorio da je RTS potpuno pod kontrolom opozicije, da on nema nikakav uticaj tamo. To možete da kažete nekome ko ne zna razliku između Srbije i Sibira, ali bilo kome ko se bavi Srbijom to ne možete da kažete. Na kraju krajeva, da imamo bilo kakav uticaj ne bismo ušli u RTS sa građanima na način na koji smo ušli ono veče, pa se sve mirno završilo i izašli smo, nego bi imali mogućnost da ovo što pričam ja sad sa vama čuje i neko u Srbiji na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, pre svih na RTS-u“.

Glas Amerike: Hoće li ponovo biti upada u RTS i kakvi su dalji planovi za demonstracije?

„To što se desilo je bilo spontano te večeri i posledica činjenice da RTS nekoliko meseci ne odgovara na benigne zahteve – da predstavnici protesta, dakle ne opozicije, dođu i kažu zašto ljudi u više od 100 gradova u Srbiji protestuju. Građani Srbije imaju više informacija o tome šta se dešava u Parizu na protestima nego u Srbiji. To je bio zahtev na koji mesecima nije odgovoreno i onda se desio jedan spontani izliv neke energije, možete da kažete i besa naroda, ali opet nikakvog nasilja na kraju unutra nije bilo. I vaš kolega Zoran Stanojević je rekao da se nisu osećali ugroženo, da su ljudi tražili mogućnost da kažu nešto i na toj svojoj televiziji.

Nije to metod koji ćemo primenjivati ubuduće, trudićemo se da svi oblici borbe budu mirni, jer ne mislim da mi treba da isprovociramo neke sukobe. Ali imamo čoveka koji sprema kontramitinge u Novom Sadu, kada je inače zakazana šetnja svakog petka, zakazuje ih u Beogradu posle našeg protesta, to smo sve videli sa Slobodanom Miloševićem. I da kažem još nešto – ovde nas je vozio vozač Ubera iz Etioptije. Kad je čuo odakle smo rekao je: „znam, vas su bombardovali, a Milošević je bio glup“. I on je shvatio, čovek iz Etiopije, da je Milošević takoreći bio glup, da ništa nije razumeo. Ima nas koji smo to shvatili pre 30 godina, ali ima i nekih koji su na vlasti danas koji nisu shvatili ni tada, a bogami ni sada“.