Đilas: Moramo da bojkotujemo „sve njih“

Pokazali su da ne vide budućnost u poslovima gde je plata 250 evra, i da ne dozvoljavaju da ih vlast omalovažava tako što umanjuje broj demonstranata nekoliko puta. Nije uopšte pitanje šta ja očekujem od građana, već kako će vlast da odgovori na ovo narastajuće nezadovoljstvo, kaze za Danas Dragan Đilas, jedan od lidera opozicionog Saveza za Srbiju, odgovarajući na pitanje šta očekuje od ljudi koji dolaze na proteste.

* Predsednik Vučić je odgovorio da neće uzmaći i ispuniti zahteve opozicije.

– Kriminalci su jači od države. Ne, njegov odgovor je puštanje ljudi koji su pokušali ubistvo opozicionara i napali policajca posle samo 30 dana pritvora bez otkrivanja nalogodavaca. NJegov odgovor je kazna od 400 evra za pokušaj ubistva novinara i paljenje kuće. Odgovor je uputstvo da se u Er Srbiji sklanjaju Vreme i NIN koje putnici ostave! Sve to pokazuje njegovu paniku i nemanje ideje šta da radi kad desetine hiljada na ulicama Beograda pokazuju da se ne plaše. Šest godina Aleksandar Vučić laže narod kao što ga je lagao i prethodnih 20. On je najveći lažov koji je hodao zemljom Srbijom. Laže ne vodeći računa da to čitaju naše majke, deca, prijatelji, ljudi koji nas sreću na ulici. Tvrdnjama da imam 500 miliona evra, da sam pljačkao, direktno ugrožava bezbednost mene i moje dece. Zato izjave tog nečoveka niti čitam niti komentarišem.

* Zar verujete da su građani spremni da iz subote u subotu protestuju i da su im loši izborni uslovi dovoljno jak motiv za izlazak na ulicu? Da li je cilj protesta da Đilas, Jeremić, Obradović, Stamatović…. dođu na vlast, da se Vučić uplaši, da bude isprovociran i nervozan? Ako nije to, šta je?

– Građani su izašli na ulice kad se nasilje prema neistomišljenicima sa TV ekrana i stranica tabloida prelilo u njihove živote. Svako može biti njihova meta. A kad su sve institucije talac jednog čovek, kad niko ne može da vas zaštiti, kad vaš glas ne može da se čuje, građanima jedino preostaje da izađu na ulice. Mi nikada nismo rekli da kad ovi odu mi dolazimo. Naprotiv, javno smo obećali da nećemo biti u prvoj vladi u postvučićevskoj eri. Biće to vlada sastavljena od stručnjaka koja će posle godinu raspisati fer izbore i tada građani neka kažu kakvu politiku žele. Takva vlada će izvršiti „resetovanje sistema“ i svaki ministar koji bude dolazio posle takvih ljudi porediće se sa njima, a ne kao do sada sa prethodnicima iz drugih stranaka.

* Zašto Savez ne stane iza organizacije svojih protesta i pozove ljude pa da se tako prebroji i pokaže kredibilitet, nego se krijete iza građanskih protesta?

– Iznosite u vašem pitanju činjenicu koja jednostavno nije tačna. Sve opozicione stranke daju podršku protestu i verbalnu i logističku, ali ovo je apsolutno građanski protest. Danas smo u situaciji da se bukvalno borimo za vazduh, za pravo da dišemo. Sve drugo su nam uzeli. Iskreno verujem da politika u klasičnom smislu te reči ne treba da bude u prvom planu.

* Ima li smisla bojkot izbora ako nemate podršku građana i jaku organizaciju koja bi morala da vodi oštru bojkot kampanju? Zašto kampanju bojkota niste vodili u Kuli, Kladovu i Doljevcu?

– U ovakvoj Srbiji i sa ovakvim nasiljem koje sprovodi SNS, nikakva kampanja nema smisla. Ovde u Beogradu ne možete da zamislite teror koji se sprovodi nad građanima na lokalu. U ta tri mesta su izbori zakazani mimo zakona, pa samim tim nisu ni postojali. Ali postoji zahtev više desetina poslanika da Ustavni sud odgovori i proglasi izbore nelegalnim. Nažalost sud se ne oglašava puna dva meseca.

* Slažete li se sa Vukom Jeremićem da bez učešća opozicije na republičkim izborima sporazum s Prištinom neće imati legitimitet te da će ovakvo stanje biti neodrživo? Kao da priželjkujete intervenciju stranih sila u promeni vlasti?

– I pored iskrenog truda nisam uspeo da shvatim kako ste povezali ove dve tvrdnje. Jasno je da veliki deo međunarodne zajednice već godinama podržava Aleksandra Vučića, umesto da podrži Srbiju. I trenutno je to više nego vidljivo, jer kada je Srbija u pitanju, smatraju da reč Kosovo više vredi od reči demokratija i sloboda. Interesi stranih sila nisu uvek interesi građana Srbije. Mi tražimo fer izborne uslove, da građani slobodno mogu da kažu šta misle i kakvu politiku žele. Ničiju podršku spolja ne tražimo niti je, iskreno, u ovom trenutku očekujem.

* Najavili ste osnivanje levičarske stranke. Šta mislite da vas čini levičarom?

– Današnji svet ne priznaje te vrste podela kakve su bile ranije. Verujem da svaki čovek treba da živi dostojanstveno, da ima platu od koje će moći da živi bez straha da mora da bira između plaćanja računa i kupovine patika za decu, da trudnice i porodilje treba da imaju punu platu ili da im država obezbedi pristojnu nadoknadu, da deca treba da imaju besplatne udžbenike, da ne treba prodavati prirodne resurse, da državne firme treba da za velike plate vode uspešni menadžeri, da svako dete treba da završi srednju školu, da svaka majka ili otac koji imaju dete sa smetnjama u razvoju treba da dobiju bar minimalnu platu od države. Verujem da svako ko ubije ili siluje dete mora da bude osuđen na doživotnu robiju, mada je za takve zločince i to preblaga kazna, da treba povećati kazne za dilere droge, a da onaj ko bude uhvaćen dva puta u takvom delu ili to radi blizu škole ne može da bude u zatvoru kraće od deset godina…Volim svoju zemlju i ne prihvatam da nam niko uzima nešto što je naše. Tako razmišljam. Nazovite to kako hoćete, meni terminologija nije važna.

* Mislite da građani veruju u vašu levičarsku ideologiju s obzirom na to da ste bogat čovek?

– Sve ovo o čemu govorim primenjivao sam dok sam bio vlasnik velike firme ili gradonačelnik. Prosečna plata u mojoj kompaniji je bila 1.000 evra, podržavao sam da zaposleni imaju što više dece i kompanija je davala nadoknade od 1.000 evra za svako rođeno dete. Kakvu je grad vodio politiku u moje vreme i sami znate. Mislim da dela govore jasnije od reči.

* Da, govore, ali ima vaših dela koja se ne pamte po dobru, poput raseljavanja Roma, protivljenja Paradi ponosa. Tokom tog perioda stvorena je slika o vama, od koje ne možete pobeći, kao gospodara medijskog prostora i sekundi koji je uvećao svoje bogatstvo, svidelo se to vama ili ne.

– Kada govorim o delima, govorim o stotinama dece rođenih iz programa besplatne VTO, o dva otvorena porodilišta, punim platama za trudnice, pomoći porodiljama, o besplatna dva kompleta udžbenika, o 44 nova obdaništa, osam škola, četiri doma zdravlja, 999,4 kilometra asfaltiranih ulica, preporođenom PKB-u, 500 novih vozila za GSP, tri mosta, rekonstruisanom pozorištu „Duško Radović“, pomoći za 100.000 penzionera, desetinama kilometara vodovodne i kanalizacione mreže… Govorim i o više stotina romske dece koja su živela u nehigijenskom naselju i prvi put pošla u školu i dobila priliku da žive kao sva ostala deca u Beogradu, o više hiljada naših romskih sugrađana koji su dobili državljanstvo i lične isprave… Govorim o projektu koji je dobio nagradu Ujedinjenih nacija za najbolji projekat inkluzije Roma te godine u svetu. Vi imate pravo da to vidite drugačije, ali su ovo činjenice. Kao što je činjenica da sam svoj stav o Paradi ponosa izneo na način koji nije bio dobar. Ali i dalje smatram da nije poenta da se izborimo da se pripadnici LGBT populacije jedan dan godišnje šetaju slobodno nego svih 365 i da se to samo paradom neće postići. Što se mog biznisa tiče, u politiku sam ušao kao bogat i uspešan poslovni čovek sa firmama u osam zemalja. Smatram da u svakom društvu treba da postoje profesionalni političari, ali da oni budu 95 odsto od ukupnog broja, kako je to danas u Srbiji, to svakako nije dobro. Ponosim se onim što sam u životu napravio van politike, a na građanima je da kažu da li hoće da ih vode ljudi koji u 48. godini pokazuju indeks jer ništa u životu nisu radili ili ipak oni koji su njihova suprotnost.

* Kao levičar, koje bi političko rešenje predložili za Kosovo?

– Pitanja Kosova prevazilazi ideološku podelu na levicu i desnicu, ali mislim da svakako u našem fokusu treba da budu ljudi i kvalitet života. Treba raditi na pomirenju dva naroda, govoriti u medijima o Albancima i Srbima koji su spasavali i pomagali ljude koji su pripadali drugom narodu, osuditi sve koji su činili zločine, ali pokazati i vojnike i policajce koji su tokom rata satima kroz šumu nosili albansku decu da bi ih vratili roditeljima…Pojačati ekonomske veze, omogućiti potpunu slobodu kretanja i putovanja, dozvoliti mladima da se takmiče u raznim sportovima, napraviti jače kulturne veze… Evropa i svet ako zaista žele da pomognu neka pomognu tako što će omogućiti da prosečna plata bude hiljadu evra pa ćete videti kako nametnute teme poput stolice u UN gube važnost. Na pogrešnu Miloševićevu politiku svet je odgovorio još pogrešnijom – bombardovanjem Srbije. Godine 2008. su i sebe i nas ubeđivali kako će priznanje Kosova sve rešiti. Deset godina kasnije nije rešeno ništa, ali zaokreta u politici nema. Kao što neće biti ni rešenja dokle god neko očekuju da će ga doneti ratni zločinci s jedne i oni koji su druge huškali na ratne zločine s druge strane. Takvi neće rešiti ni pitanje ko je i zašto ubio Olivera Ivanovića, što je pitanje svih pitanja.

* Tvrdite da ste Dragana Šolaka videli dva puta i da nemate poslovnu saradnju sa njim. Ipak mediji bliski vlasti i vlast vas i dalje optužuju da sa njim rušite vlast.

– Dokle god ozbiljne novine kao Danas postavljaju pitanja na osnovu izjava dokazanih lažova kakvi su Vučić i Vesić ili natpisa Informera, Telegrafa, Aloa, dokle god ih budete zvali medijima, Srbija će biti ovakva kakva danas jeste. Dokle god građani koji su protiv ovog režima budu obraćali pažnju na to što oni pišu i budu postavljali pitanja sebi ili prijateljima da li je nešto što su oni objavili tačno, Vučić će pobeđivati. To su ljudi koji su to sto puta najavljivali državne udare, to su ljudi koji su sto puta tvrdili da će protesti biti nasilni, to su ljudi koji su lagali da nikad neće smanjiti plate i penzije, da će prosečna plata biti 500 evra, da će samo preko njih mrtvih biti opet uvedena pretplata za RTS… To su ljudi koji su izgovorili još hiljade drugih laži. Nije dovoljno da se bojkotuju izbori. Moramo svi zajedno kao građani da „bojkotujemo“ sve njih. Moramo da se izborimo da bilo šta što kažu ili objave nema nikakav uticaj na nas. Kad to uspemo, tad ćemo pobediti.

* Poručujete onima koji se predstavljaju kao opozicija, a kritikuju opoziciju, da rade za Vučića. Zar je kritika vas nedopustiva i dovoljno je da priznate da ste ranije grešili?

– Voleo bih da mi ne stavljate u usta rečenice koje nikada izgovorio nisam. U tekstu u Vremenu sam napisao: „Zato potpuno svestan posledica svoje tvrdnje jasno poručujem svima koji se predstavljaju kao opozicija režimu, a kritikuju opoziciju češće, ponekad i žešće nego vlast, da direktno rade za Aleksandra Vučića.“ Dakle ne bežim od kritike, mislim da je izuzetno važna da se izgovori i da je čujemo, ali ne prihvatam tezu da je u Srbiji veći problem opozicija nego vlast, ni da smo isti. Da li smo idealni? Ne, daleko smo od toga. Da li se trudimo da budemo bolji, da li shvatamo da smo grešili u prošlosti, da li razumemo da nam je dužnost da pomognemo da se promeni sistem, a ne vlast. Odgovor je da. Na kraju krajeva nas možete promeniti olovkom i mi ćemo napraviti zemlju u kojoj će u politiku moći da uđe mnogo kvalitetnih ljudi ne plašeći se posledica kakve im danas prete.

Janković ima integritet

* Osećate li odgovornost da ste svojom potezima uticali na Sašu Jankovića da se povuče iz politike?

– Ne znam na koje poteze konkretno mislite. Saša Janković je čovek koji ima integritet i jasne stavove. Besmisleno je verovati da je bilo ko mogao da utiče na njegovu odluku.