Foto: BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIĆ/DS“Rekao sam građanima Beograda da sam spreman da platim bilo koju političku cenu da odbranim njihovu izbornu volju da promenimo vlast u Beogradu. Potpuno sam svesno doneo odluku da pokušam da učinim nešto i po pitanju smirivanja tenzija u društvu. Da, seo sam i zbog toga razgovarao sa Aleksandrom Vučićem, koji je ponovo izabran za predsednika Srbije na izborima koji nisu bilo ni fer, ni pošteni, ali čije smo rezultate, zbog velike razlike u glasovima prihvatili svi, uključujući i našeg predsedničkog kandidata Zdravka Ponoša”.
Ovako Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, članice koalicije Ujedinjeni za pobedu Srbije koja je na izborima 3. bila drugoplasirana iza Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, u razgovoru za Danas odgovara na pitanje kako vidi negativnu reakciju opozicione javnost na njegov susret sa Vučićem. Đilas dalje navodi:
“Na razgovor o novim izborima u Beogradu došao sam kao bivši gradonačelnik i u ime svoje partije. Nisam se nalazio tajno, nisam nikada rekao da idem u ime cele opozicije. Takva moja odluka izazvala je različite reakcije. Bilo je puno podrški običnih građana koji žele smanjenje tenzija, agresije i mržnje koje su sveprisutne, ali bilo je i neverovatnih uvreda koje su valjda imale za cilj da dovedu u pitanje moj opozicioni legitimitet. Čak i od nekih opozicionara koji nisu prošli ni 1 odsto onoga kroz šta sam ja prošao u ovih deset godina.
Sada vidim da neki naši koalicioni partneri i dalje veruju da sa strankama koje smo do juče nazivali lažnom opozicijom i koje su ideološki mnogo bliže SNS-u, može da se formira vlast. Prave se da ne vide njihove izjave u medijima, način kako glasaju na GIK-u… Prave se da ne znaju da su se njihovi odbornici odavno ponudili SNS-u i dogovorili da će sa njima formirati vlast.
Ne čekajući da se to desi, osporio sam legitimitet tako napravljenoj vlasti i tražio nove gradske izbore, kao i izbore za beogradske opštine u kojima su SNS i SPS dobili manje glasova od opozicije. I naravno, promenu izbornih uslova, od kontrole biračkog spiska do paritetno sastavljenih tela koja bi sprovela te izbore.“
*Vaš koalicioni partner Vuk Jeremić otprilike tvrdi da Vi i Vučić imate privatni dogovor pod zaštitom stranog faktora. Kako gledate na to?
– Ne gledam više u pravcu Vuka Jeremića. Uz to se držim principa da nikad ne odgovaram na besmislene tvrdnje.
*Posle ovoga, ako Vas Vučić kao predsednika parlamentarne stranke pozove i na inauguraciju, da li biste se odazvali?
– Ne, ne bih išao na inauguraciju. Poštujem volju građana koji su velikom većinom glasali da Vučić bude predsednik Srbije, ali smatram da izbori nisu bili ni fer, ni pošteni.
*Da li imate poruku za birače opozicije koji se osećaju obmanuti, godinama ste poručivali da je Vučić diktator? Zašto je sada samo „izabrani predsednik“?
– Sve što govorim i radim ne radim sa idejom da to donese glasove, već zato što verujem da je to dobro za sve nas koji živimo u Srbiji. Zato sam i mogao da izdržim sve čemu sam bio izložen prethodnih deset godina. Svoje stavove o Aleksandru Vučiću i njegovom načinu vladavine nisam promenio ni za jotu. Sve što sam govorio svih ovih godina to i dalje mislim i to sam jasno pokazao i izjavom posle sastanka. Nadam se da će ovaj sastanak doprineti onome za šta se borim – demokratizaciji Srbije, smanjenju mržnje i podela koji izjedaju naše društvo, boljim izbornim uslovima kako bi građani mogli slobodno da iskažu svoju volju. Pa i ako ne bude do toga doveo, ako vlast nastavi da se ponaša na isti način kao do sada, savest će mi biti mirna jer sam uradio sve što je bilo u mojoj moći. A ako uspemo da se posle ovog sastanka kao društvo pomerimo bar jedan korak u tom smeru, cena koju ću ja platiti neće biti bitna.
*Verujete li da ćete u doglednoj budućnosti ponovo biti gradonačelnik Beograda? Šta bi bilo sa projektom gradnje metroa?
– Ne verujem da ću ikad više biti gradonačelnik, što ne znači da se neću boriti da zaustavim pogrešne odluke poput rušenja starog Savskog mosta ili izgradnje metroa po modelu koji su napravili političari, a ne struka.
*Hoće li Vam Zdravko Ponoš, čiju ste kandidaturu za predsednika lično izgurali, ako osnuje neku svoju organizaciju, biti protivnik ili saveznik?
– Zdravko mi je pre izbora rekao da sigurno neće u šezdesetoj godini života praviti stranku. Da li će promeniti mišljenje, ne znam, ali on svakako ima pravo na to, jer to nikada nije bio uslov za moju podršku. I dan danas verujem da je bio najbolji kandidat opozicije u ovom trenutku. Naš odnos je zasnovan na iskrenosti i uvek obojica kažemo šta zaista mislimo. Dobio je, bar što se tiče SSP-a, maksimalnu podršku u granicama onoga što mi kao organizacija možemo, od sakupljenih i obrađenih potpisa za podnošenje kandidature u roku od 48 sati, pravnog tima, organizacije događaja, infrastrukture, kontrolora, volontera, posebnih zahteva za njegove nastupe u okviru parlamentarnih konvencija… I nama su sve radili volonteri, a ne ljudi koje smo plaćali za njihov rad. Žao mi je što on te stvari ne vidi na isti način. Moguće da je to zbog toga što on ovu kampanju poredi sa kampanjom Vuka Jeremića iz 2017. godine u kojoj je aktivno učestvovao, kada je budžet bio značajno veći nego što je to sada bio slučaj.
*Kako ste zadovoljni efektom kampanje Stranke slobode i pravde (i Ujedinjenih za pobedu Srbije), da li ste angažovali neku savetničku agenciju za kreiranje nastupa na izborima 3. aprila?
– U okolnostima potpune satanizacije u medijima, uradili smo sve što smo mogli. Jedini slobodni mediji videli su se pretežno u Beogradu i centralnim delovima gradova i tu smo pobeđivali SNS. Uz slobodne medije, verujem da bi talas promena zahvatio celu zemlju. Što se tiče rada na terenu, ljudi su radili i dan i noć, na hiljade njih se borilo da spreči krađu na biračkim mestima. Obišli smo ogroman broj mesta, ali kao što sam govorio stalno odgovarajući na napade da opozicija ne mrda iz Beograda, to nije dovoljno. U selima koje je obišao Dejan Bulatović i razgovarao sa seljacima, preneo im naše ideje i radio izuzetno gledane Fejsbuk lajvove, dobili smo deset do pedeset puta manje od SNS liste. Koliko su na to uticali kupovina glasova i pritisci, koliko je glasova nama uzimano, a SNS-u dodavano po završetku glasanja, a koliko je to zaista stav tih ljudi, teško je proceniti. Novac za kampanju nismo imali, sve smo sami radili sami bez agencija. Imali smo samo istraživačku agenciju i entuzijaste koji su pomagali oko spotova za mreže.
*Verujete li da je moguće sačuvati mir u Srbiji i na Balkanu, i u slučaju direktnog sukoba NATO i Rusije?
– Ne smem ni da zamislim kakve bi posledice po ceo svet izazvao sukob NATO alijanse i Rusije, koji nije nemoguć, jer se kao i Ukrajina, tako i pribaltičke zemlje koje su članice NATO-a, graniče sa Rusijom. Mnogi ne znaju, ali Viljnus, glavni grad Litvanije, je samo 50-ak kilometara udaljeniji od Moskve od Kijeva. Ono što je jasno je da su posledice po Ukrajinu zastrašujuće – desetine hiljada mrtvih, među kojima je ogroman broj civila, milioni izbeglica, razoreni gradovi, materijalna šteta koja se meri stotinama milijardi evra. Rusija je dobila sankcije, antiruska histerija se raširila svetom i žrtve su studenti, sportisti, umetnici, obični građani… Invazija Rusije na Ukrajinu vratila je svet u vreme Hladnog rata. Sve je crno ili belo. Nema sredine. Gvozdena zavesa je u vreme stare Jugoslavije bila bliže nama, pa je bilo moguće igrati i sa jednom i sa drugom stranom. Ovog puta Srbija će morati jasno da se opredeli na kojoj je strani, inače će i sama snositi posledice. Za mene lično, odgovor je jasan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
