Đilas: Ovaj režim opstaje zato što ćute akademici, profesori, novinari…

Osuđuju ih ljudi poput Milorada Vučelića, prvog čoveka RTS-a u vreme Oluje koji je informaciju o napadu na Krajinu i stotine hiljada ljudi koji beže pustio u 17. minutu dnevnika! Vučelić, Vučić, Dačić, Šešelj… Sve „velike patriote“- pojam hrabrosti. Ali hrabrosti na rečima koje su slali iz sigurnosti beogradskih stanova, dok su izbegle terali na Kosovo“, kaže u razgovoru za Danas Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, komentarišući hajku beogradskih medija na Borisa Miloševića, potpredsednika hrvatske vlade, zbog odlaska u Knin i prisustva obeležavanju Oluje.

Đilas je nedavno naveo i da na ovaj svet svi dolazimo kao ljudi, pa tek potom kao Hrvati i Srbi i da kao ljudi s ovog sveta odlazimo i da je za početak potrebno da se složimo oko ocene te vojne operacije.

* Verujete li da je u skorijoj budućnosti moguće pomirenje ne samo sa Hrvatima, već i Albancima, Bošnjacima i kako naći stvari koje nas spajaju, a pritom ne potezati stare razmirice i rane iz prošlosti?

– Pomirenje je preduslov napretka regiona. Moramo prestati da živimo u ratovima od pre 25 ili 75 godina. Do pomirenja neće dovesti oni koji su okrvavili ruke ili jezike, nego oni koji su oduvek bili za mir. I generacije koje dolaze. Po istraživanju KOMS-a 21 odsto mladih veruje da treba raditi na pomirenju Srba i Albanaca, a status ostaviti za kasnije. Baš kao što smo to u Deklaraciji o pomirenju Stranke slobode i pravde i napisali.

* Nastavljeni su razgovori Beograda i Prištine, ali javnost u Srbiji ne zna baš kuda vode ti pregovori i o čemu se zapravo pregovara.

– … i tako već osam godina. Vučić sam za sebe kaže da je pametan. U skladu sa njegovom „pameću“ je i rezultat razgovora.

* Predsednik SANU Vladimir Kostić u intervju Kuriru međutim kaže da ne zavidi nikome u sferi politike koji učestvuje u pokušajima rešavanja kosovskog problema i navodi da se za srpsko kulturno nasleđe i pojedinačnu i kolektivnu bezbednost naših ljudi na Kosovu i Metohiji moramo boriti „zubima i noktima“.

– Ne čitam Kurire, Informere, Telegrafe, kao ni ostala propagandna glasila koja služe za širenje mržnje i „ubijanje“ svih kojih drugačije misle. Ne komentarišem ništa što oni objave. Smatram da je sramota što za takvo glasilo govori predsednik SANU. Ovaj režim ne opstaje na ljudima koji su se prodali za 30.000 dinara kako bi preživeli. On opstaje zahvaljući tome što ćute i sve što se  dešava prihvataju kao normalno akademici, profesori, novinari, ljudi iz kulture, biznisa… Ćute da bi izbegli posledice, ne shvatajući da će pre ili posle, na ovaj ili onaj način, zlo zakucati i na njihova vrata. Zato su za mene onih 3.000 lekara koji su se potpisali imenom i prezimenom heroji. Po mom mišljenju, dr Kostiću je mesto među njima, a ne u Kuriru.

* Vaša stranka predlaže, ipak, postupno rešenje kosovskog problema. Šta to podrazumeva?

– Oko statusa ne možemo da se dogovorimo. Ali možemo oko toga da Albanci slobodno putuju kroz Srbiju, da se uz uput Fonda leče kod nas, da se mladi bave sportom, da se sarađuje u oblasti kulture i obrazovanja, da ekonomija funkcioniše. Možemo da položimo cveće i vence na mesta gde su ubijeni civili, Albanci i Srbi, da hapsimo ratne zločince, da Albanci koji su tokom rata čuvali Srbe gostuju na RTS-u, a Srbi koji su spasavali Albance na prištinskoj televiziji. Da uz pomoć Evrope ekonomski rastemo i počnemo da živimo kao ljudi. Kao ljudi imaćemo i šansu da nađemo rešenje.

* Osim što predlažete rešenje odnosa Srbije i Kosova, ponudili ste i ekonomski program za spas Srbije, s obzirom da će kako tvrdite na jesen stići  velika ekonomska kriza, iako vlast kaže da ekonomski stojimo mnogo bolju nego mnoge evropske zemlje i da za sada nema govora o otpuštanju radnika.

– Da vas pitam jedno pitanje. Ako se čoveku pokvari televizor i mora da za popravku izdvoji 200 evra, da li će ga to više pogoditi ako zarađuje 3.000 evra ili 300 evra mesečno? Pa koliki lažov ili koliko lud treba da budeš da kažeš da će siromašna Srbija bolje proći kroz krizu od prebogate Nemačke ili Norveške!?

Od nove godine predlažem program za dobar život svih građana Srbije i onih koji glasaju za Vučića i onih kojih glasaju za SSP. Ljudi zaslužuju da žive dobro. I ne govorim šta bi trebalo da se uradi nego kako da se to uradi. Kad je krenula korona, predložili smo da se pomogne onima koji su ugroženi, a ne da se pare daju svima. Subvencije za plate za one kojima je prihod manji u prvom polugodištu, povećanje za oko 40 odsto plata lekara, nastavnika, sestara, vaspitačica nauštrb finansiranja suludih projekata, besplatan obrok u školi i kupovina udžbenika umesto kupovine oružja, ulaganje 200 miliona evra u izgradnju i rekonstrukciju škola, obdaništa, bolnica, a ne u projekte na kojima rade kineske firme, kineski radnici i kineske mašine.

* Ne tvrdi samo vlast da stojimo dobro, već je i američki ambasador Godfri gostujući na Hepiju naveo da ekonomska moć Srbije raste i to zato što je Srbija postala privlačnije mesto za direktne strane investicije, uključujući i američke.

– Od svega što je ikad izgovoreno u toj emisiji mogu da komentarišem samo napad mržnje na nacionalnoj osnovi kojem je od strane M. Marića bio izložen profesor Danijel Sinani ili napad na porodicu rektorke Ivanke Popović. U toj emisiji često gostuju osuđeni ratni zločinci i kriminalci poput Kristijana Golubovića, na tu televiziju niko iz opozicije nije pozvan godinama. Gostovanje američkog ambasadora u očima mnogih sve navedeno abolira. Amerika je najveća sila sveta ne samo zbog ekonomske moći i vojne supremacije već i zbog stepena demokratije i slobode koje uživaju njeni građani. Iz intervjua gospodina Palmera VOA sam shvatio da se SAD za te slobode zalažu i kad je srpsko društvo u pitanju. Gostovanje gospodina Godfrija me je zato više nego začudilo.

* O vašem predlogu ekonomskih mera nije izvestio gotovo niko, osim retkih medija. Da li ste bojkotom izbora izgubili i šansu da opozicija bude bar malo vidljivija u direktnom TV prenosu sednica parlamenta? Vi međutim tvrdite da je bojkot jasno pokazao da je Srbija jednopartijska država.

– Ne tvrdim to ja. To se vidi iz sastava ovog lažnog parlamenta. I to vidi cela Evropa koja je promenila odnos prema režimu Aleksandra Vučića. Nema opozicije u parlamentu jednako nema parlamenta. Diktatura je ogoljena.

* Vaše kolege iz Udružene opozicije Srbije navode da takav jednopartijski parlament neće trajati pun mandat. Na osnovu čega se temelje takva tumačenja i da li očekujete neke pritiske iz Evropske unije, koja nije baš oštro reagovala ni na tok izbora, ali ni na nedavne demonstracije ispred parlamenta.

– Jasni stavovi poslaničkih grupa ReNewEurope, Zelenih i Socijaldemokrata o tome da izbori nisu bili fer i demokratski, neotvaranje nijednog novog poglavlja, prihvatanje inicijativa srpske opozicije za slanje posebnih komisija koje će se baviti medijima i vladavinom prava i to od strane 311 poslanika evropskog parlamenta, desetine tekstova o srpskom režimu i priloga na medijima širom EU su samo deo onoga što se desilo u samo 30 dana posle lažnih izbora. Mislite li da je to malo? Na nama je da pokažemo da li hoćemo u EU pa da kao Hrvatska dobijemo 22 milijarde evra pomoći ili ćemo pratiti Vučića na njegovom putu ka Kini. I primiti kinesku vakcinu koju niko drugi u Evropi primiti neće.

* Kako će Udružena opozicija vratiti poverenje građana, kada je zahvaljujući režimskim medijima postalo normalno da je za sve loše u zemlji kriva bivša vlast u kojoj ste i Vi učestvovali?

– Nije krivica samo u režimskim medijima. Već sam govorio i o krivici svih onih koji ćute kako ne bi postali meta tih napada. Zašto profesionalni novinari ne izađu i ne kažu da ljudi koji rade u Informeru, Kuriru, Srpskom telegrafu, Pinku nisu novinari?

Krivicu za stanje danas snose i takozvani profesionalni mediji koji za osam godina skoro nikada nisu istraživačkim novinarstvom pokazali da režim laže kada recimo za mene kaže da sam ukrao 619 miliona, da imam 25 miliona u nekretninama, da u izveštaju Verice Barać stoji da sam preko Dajrekt medije kontrolisao medije, da je dug Beograda 1,2 milijarde… I slične, samo manje optužbe, za moje kolege. Gde su novinari koji su radili recimo na B92 i RTS-u do 2012. da kažu da li je isto bilo tada i sada kada više niko od njih maltene nema posao? Dokle će isti prostor u profesionalnim medijima imati političari koji izađu na Vučićeve izbore i dobiju 0,1- 0,2 odsto glasova i mi koji ipak predstavljamo deo naroda? Dokle će prostor dobijati oni koji kritikuju ali bez ikakvog predloga šta da se radi? Ili su predlozi tipa treba opozicija da putuje po Srbiji i razgovara sa građanima. Pa ja sam za godinu dana bio samo u Kuršumliji pet puta! Naravno, daleko od toga da ljudi iz opozicije ne prave greške. Prave i te kako. Ali većina to radi pod ogromnim pritiskom i većina je spremna da se menja i da na greškama uči.

* Može li dobar izbor zajedničkog predsedničkog kandidata da promeni odnos građana prema opoziciji?

– Ja sam u politiku ušao da rešavam probleme, a ne da analiziram šta je ko rekao, šta ko misli i šta bi bilo kad bi bilo. U skladu sa tim odgovor prepuštam analitičarima.

* U martu ste u otvorenom pismu pozvali Vučića da se zaustavi dok ne bude prekasno i da onaj ko voli otadžbinu, on je ne deli. Nismo li mi već duboko podeljeno društvo?

– Jesmo naravno. Zato je naša obaveza da pobedimo i da te podele zaustavimo. Da postanemo normalno društvo zadovoljnih ljudi, ljudi koji se ne plaše.