Inicijator i jedan od osnivača Saveza za Srbiju (SzS) Dragan Đilas izjavio je u intervjuu FoNetu da i dalje „veruje da je Kosovo deo Srbije“ i ocenio Evropska unija (EU) iz interesa podržava Aleksandra Vučića, ali nije za revolucionarne metode, već za evoluciju, mada je zemlja do te mere podeljena da može „svašta da se dogodi“.
On je, u okviru serijala Kvaka 23, novinarki Danici Vučenić rekao da „ne misli da bi zemlja trebalo da ostane do te mere podeljena da vlast i opozicija uopšte ne razgovaraju, ali ne želi da bude deo lažnog dijaloga“.
Za Đilasa je važnije „pomirenje dva naroda, koji su u konstatnom istorijskom sukobu“ nego, „pronalaženje nekog rešenja za Kosovo, koje nije rešenje“ jer se „ne poštuju osnovni principi koji važe u Evropi“, a to je „nepromenljivost granica“.
Umesto nametanja rešenja, za odnose Srba i Albanaca, prema njegovoj oceni, bilo bi važnije da se „u medijima promovišu ljudi obe nacionalnosti koji su jedni drugima pomagali tokom rata“, a ne Tači i Haradinaj.
Na opasku da je pomirenje nemoguće, bez suočavanja sa zločinima počinjenim prema Albancima, Đilas je rekao da je „na to apsolutno spreman“.
On je podsetio da „živi u gradu Beogradu u kome je neki, ne zločinački um, nego ludački um, vozio hladnjače sa telima mrtvih Albanaca i sahranjivao ih u Batajnici“.
„I svako od nas ko živi u ovoj zemlji treba da bude svestan da je to neko radio navodno u ime našeg naroda“, konstatovao je Đilas.
On smatra „da je to normalan, zdravorazumski i logičan stav“, ali podseća i da su „vođe OVK na Kosovu činili istu vrstu zločina prema srpskom stanovništvu i lojalnom albanskom“.
„Kada ta dva društva i te dve nacije prihvate da imaju takav odnos da je zločin – zločin, mi ćemo napraviti korak dalje“, predvideo je Đilas.
Đilas je, na opasku da SzS, pa i on, po pitanju Kosova, deluju konzervativnije od Vučića, uzvratio „da se sa Vučićem ne poredi ni u jednom pogledu“.
On ne želi da upotrebi teške reči, ali ističe da se „u Savezu zalažu za poštovanje principa da nema promena granica u Evropi“.
„Ja verujem da je Kosovo deo Srbije, s tim što, kako bi rekao profesor Ivošević, ne možemo da ostvarimo pravo ulaska u svoj posed“, objasnio je Đilas, koji ne veruje u rešenje koje nije prihvatljivo za oba naroda.
Prema njegovim rečima, „moramo biti spremni na određene kompromise, ali ti kompromisi nisu da sednu njih dvojica i da crtaju neke granice, pa sutra da kažu nismo ih crtali“.
„Ili da čujemo kako nemamo ni jedan metar na Kosovu, a onda da je sve naše“, ilustrovao je Đilas, koji smatra da je to „jedna šizofrena politika“.
On je, međutim, napomenuo da princip samoopredeljenja, ako važi za Albance na Kosovu, mora da važi za sve ostale narode u Evropi“ i izrazio žaljenje što se odstupilo od politike „standardi pre statusa“.
Upitan kako bi rešavao problem, pa i pitanje pomirenja, ako su Albanci za Dveri „Šiptari“ i ako članice SzS ne poštuju iste vrednosti, Đilas je odgovorio da je „vrednost sam razgovor u korist rešenja“.
„Vrednost je poštovanje Ustava svoje zemlje“, istakao je Đilas i ponovio da se u SzS zalažu za poštovanje važne „vrednosti“ EU, a to je da nema promene granica“.
„Ali suština je da su predstavnici vlasti na Kosovu bili deo pokreta koji je tamo ubijao ljude i da ovim što rade otkupljuju svoju slobodu, kao što i Vučić otkupljuje svoju vlast i pere svoju prošlost“, tvrdi Đilas.
Na pitanje zašto Savez u svom progamu nije označio ulazak Srbije u EU, kao svoj strateški cilj, Đilas je podsetio da „jedan deo članica nema u svom programu to za strateški cilj“.
Prema njegovom stavu, mnogo je važnije „boriti se za evropske standarde, nego za članstvo u EU, koje u optimisti?koj varijanti, možda bude 2025.godine“.
U odgovoru na pitanje o EU i opoziciji koju Brisel „ne primećuje“, Đilas tvrdi da je „u pitanju interes“ i obrazlaže da je „danas interes da Vučić završi Kosovo, jer je i došao na vlast obećavši da će to da uradi“.
„Meni je stalo da me podrže ljudi u Srbiji, a o Briselu ću da govorim ono što zaista mislim i dalje potpuno svestan da bismo bolje živeli kao deo EU, ali i da je Srbija zemlja u Evropi iz koje niko ne može da nas izbaci“, naglasio je Đilas.
Uz retoričko pitanje „šta mislite kada gospodin Han kaže da su ovde mediji slobodni, da on ne zna da to nije istina“, Đilas predočio „da smo mala zemlja i da ne zavisi sve od nas“.
On je najavio da će SzS „tražiti partnere i na Zapadu i na Istoku, kako bi pokazali ozbiljnost“, ali je odbacio prigovor da to čini i Vučić, koji „radi za sebe, a ne za Srbiju i zato je, kao nagradu, dobio pet godina prava da čini šta želi“.
Kao jedno od rešenja za razlike unutar SzS, Đilas ističe da Savez ne nudi građanima da glasaju za Đilasa, Obradovića, Jeremića i Lutovca, nego da glasaju za prelaznu vladu u kojoj niko od njih neće sedeti.
Ta vlada će, kako je objasnio, „vratiti normalnost“ u Srbiju i pomoći da budu prevaziđene duboke podele u društvu, sa „ovim stepenom agresije i mržnje, koje mogu da proizvedu svašta“.
Đilas smatra ključnim da se svi u SzS „slažu oko toga da svako ima pravo da bude ono što jeste i da niko zbog toga što jeste ne bude maltretiran“.
Da li će biti Parade ponosa ili ne, nije ključno, tvrdi Đilas, već je ključno, ako je bude, da niko ne šalje huligane i bandite da „tuku te ljude i da ih maltretiraju“.
Na pitanje da li Srbiji predstoji „novi 5.oktobar“ i da li će vlast jednog dana otići „glasovima na izborima“ ili „pobunom“, Đilas je odgovorio „da ne veruje u revolucionarne metode, već u evoluciju“.
„I glasovi su jedna vrsta pobune i mi ćemo u jednom trenutku doći do plebiscita ljudi koji će glasati za ili protiv onoga što se danas u Srbiji dešava“, napomenuo je Đilas, koji smatra da se treba boriti, ako neko neće da na prepusti vlast izgubljenu na izborima.
Upitan kako SzS namerava da se izbori za fer izborne uslove, ako o njima ne razgovara sa vlastima, on je odgovorio je da „ne misli da Srbija treba da ostane toliko podeljena, da nigde vlast i opozicija ne razgovaraju“, ali da istovremeno „ne želi da bude nekog lažnog dijaloga, poput onog o Kosovu“. Podsetio je na okrugle stolove o izbornim uslovima tokom devedesetih, rekavši da je, po njemu, put da „predstavnici cele opozicije koja nigde ne sarađuje sa Vučićem, ne samo SzS, formulišu predloge i sa tim izađu u javnost“
„Ako vlast odbije, mi nastavljamo kroz razne oblike borbe parlamentarne, vanparlamentarne, da se borimo za uslove na izborima“, odgovara Đilas na pitanje da li bi bojkot bio opcija.
On misli da je u ovoj zemlji sve što se dešava neprirodno i prognozira da mora da se uruši u jednom trenutku, jer nije normalno da, „od sedam novina, šest bude pod kontrolom vlasti“.
„Da sve nacionalne televizije kontroliše vlast, da predsednik svaki dan priča šta priča, da vređa ljude, da ponižava, da preti, da crta mete na ljudima, da rasprodaje prirodne resurse, zemljište i rudna bogatstva i vode“, ilustrovao je Đilas.
Prema njegovom stavu, „posao opozicije je i da ljude oslobodi straha, pa i od straha da glasaju na izborima pod pritiskom i pretnjama“.
On je podsetio da je slična situacija bila „i u vreme Miloševića, osim što je u medijima bilo čak u nekim situacijama bolje nego danas“.
Na pitanje o pregovorima SzS sa SDS i DSS, Đilas kaže da ne razmišlja o tome „iz perspektive cenzusa“, već „iz perspektive ljudi koji će jednog dana pobediti na izborima“.
On je uveren da većina ipak želi da živi u boljoj, a ne ovakvoj Srbiji, da će se to i dogoditi, i da će tog dana sistem da se sruši kao kula od karata.
Na podsećanje da su svi mediji koji su podržavali Miloševića, od 6.oktobra podržali novu vlast i da je većina medija koj sada kontroliše Vučić bila pod kontrolom raznih vlasti, što se ponavlja decenijama, Đilas je ocenio da bi svi koji svakodnevno krše ugovore o dodeli nacionalnih frekvencija trebalo da ostanu bez njih.
„Dozvolite da pokušamo da napravimo državu u kojoj će oni ljudi koji su za to nadležni to sprovoditi, a ne po nalogu nekog političara“, reekao je Đilas.
Država Srbija ima pravo da te frekvencije oduzme, ali o tome, prema Đilasovom stavu, treba da odlučuju neko samostalno, nezavisno pravosu?e i nadležne insititucije“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.