„Studentski protesti i miš u ćošku“: Šef kabineta ubijenog Zorana Đinđića o pokretanju revolucije 5. oktobra i generalnom štrajku

On se osvrnuo na događaje koji su doveli do petooktobarske revolucije i generalnog štrajka, odnosno dana u kojima je Srbija zastala, što je preourokovalo pad diktatorskog režima Slobodana Miloševića.

– Marta 1991. godine, tog razgoropađenog miša sa Terazijske česme, zaustavile su ostavke rukovodstva RTS-a, ministra policije i oslobađanje uhapšenih opoziocionara. Juna 1992. preko 10.000 studenata okupljenih ispred Rekotorata Univerziteta u Beogradu, tražilo je ostavku predsednika Slobodana Miloševića, raspuštanje Skupštine, formiranje koalicione vlade i raspisivanje poštenih izbora. Protest je uprkos velikoj podršci građana i javnih ličnosti, završen bez ispunjenih uslova – podseća naš sagovornik.

Krajem 1996. i početkom 1997. godine, tromesečni protesti izazvani izbornom krađom režima Slobodana Miloševića, a na inicijativu opozicione koalicije Zajedno, predstavljali su pravi festival mladosti, ljubavi, mašte i upornosti, dodaje.

– Studenti su svakodnevno, sa velikim brojem građana, u svim velikim gradovima Srbije, izlazili u šetnje, duvali u pištaljke, udarali u šerpe i izvodili performanse. Protest se okončao priznanjem izbornih rezultata lokalnih izbora i formiranje prve demokratske uprave Grada Beograda nakon Drugog svetskog rata, na čelu sa dr Zoranom Đinđićem, kao gradonačelnikom. Nakon bombardovanja Srbije i suludog rata sa najjačim zemljama sveta, krajem 1999. i tokom 2000. godine, razvio se studentski pokret Otpor, pre svega kao otpor režimu Slobodana Miloševića, a zatim i kao podrška koaliciji opozicionih stranaka DOS – priča Siniša Nikolić.

Kako je Otpor zadobio simpatije populacije koja je potonula…

Organizujući svoje delovanje, ističe dalje, gotovo kao što su to činili mladi ilegalci u okupiranim gradovima 1941, Otpor je svojim akcijama skretanja pažnje na pogubnost režima Miloševića, počeo da zadobija simpatije i onog dela populacije koja je potonula u beznađe i apatiju.

– U tajnosti su se štampali i raznosili letci i lepili plakati, organizovale se tribine, iscrtavale pesnicama, kao simbolom Otpora, državne institucije i prostorije crveno-crne koalicije na vlasti, socijalista i radikala. Poslednji veliki protest održan 5. oktobra 2000 godine, rezultirao je smenom Slobodana Miloševića i raspisivanjem vanrednih izbora, na kojima je koalicija DOS odnela ubedljivu pobedu – podseća sagovornik Danasa.

Dvadeset pet godina kasnije, napominje, „neki novi studenti skaču iz svog ćoška“.

„Ovaj mačor je još krupniji i bešniji“

– Reklo bi se da je ovog puta mačor još krupniji i bešnji, da je uspostavio medijski mrak i da od toga nema odbrane. Naravno da ima, ne sumnjajte u to.
Ko sme da sumnja u sposobnost mladosti Srbije da se izbori za život dostojan civilizovanog čoveka, bez rijaliti kulture, bez kriminalnih obračuna na ulicama, korupcije u svim segmentima društva, bez nameštenih izbora, pristrasnih i lažljivih medijskih izveštavanja, prezira medjunarodne zajednice, pogibije nevinih ljudi u redu za prevoz, za život zdravog vazduha i vode, za život u kome se poštuje različitost i glas svakog građanina – ističe Siniša Nikolić.

Kako kaže, zahtevi današnjih studenata uzrokovani su konkretnim tragičnim događajem u Novom Sadu.

– Usled represija protiv studenata, aranžiranih od strane aktera na vlasti, protesti se omasovljuju, priključuje im se veliki broj građana i udruženja, a sa najviših mesta državnih institucija stižu kritike da se ne radi o protestima povodom novosadske tragedije ili studentskog standarda, već o političkim protestima. Naravno da se radi o političkim protestima, jer korumpirana politika je zarad svog ličnog profita angažovala nestručnjake koji su izveli radove ubice – smatra Siniša Nikolić.

Prema njegovim rečima, ta ista politika huška svoje građane jedne na druge, radi fizičkog obračuna. Zbog te politike, kađe, sudovi ne sude slobodno i tužilaštva selektivno optužuju.

– Ta politika je omogućila obračune kriminalnih bandi na našim ulicama, uvela rijaliti kulturu u naše živote i živote naše dece, koja se sve užasnije obračunavaju međusobno u školama i dvorištima, po uzoru na likove iz rijaliti programa. Najzad, njihova politika se oslanja na medijski mrak i izborne manipulacije, kako bi što duže ostali na vlasti, po svaku cenu. Zato ovi zahtevi jesu politički i zato vode ka zdravom, demokratskom i miroljubivom društvu. Svako može da pomogne. Makar i tako što ne odmaže – kaže Siniša Nikolić.

„Nikada, ni po koju cenu ne sme se odustati od nenasilnih vidova borbe“

Da bi se ostvario ideal zdravog, demokratskog društva u kome svaka grana vlasti ima sopstvenu nezavisnost, u kome ravnopravni izborni uslovi i demokratska pravila garantuju realan odraz raspoloženja većine naroda, naglašava naš sagovornik, odgovornu i smenjivu vlast, zahtevi moraju biti usmereni na ostvarenje tih uslova.

Načini ostvarenja tih zahteva moraju ostati nenasilni i predstavljati uvod u institucionalno razrešenje krize društva, koja je sve veća. Nikada, ni po koju cenu se ne sme odustati od nenasilnih vidova borbe za pravnu državu, niti pozivati na nasilje u bilo kom obliku, jer država u kojoj želimo da živimo je pre svega država mira, u svakom smislu. Onaj ko treba u naše ime da služi zajednici, na vlast mora doći samo glasovima naroda, ali na poštenim, slobodnim, i ravnopravnim izborima za sve učesnike – zaključuje Siniša Nikolić.

Šta su mogući koraci?

Većinsko studentsko raspoloženje, će naravno doneti odluku o njima. Mrak se pobeđuje svetlom, pa bi jedan od zahteva bi u funkciji medijskog osvetljavanja Srbije. Odnosio bi se na postavljanje nepristrasnog, objektivnog i stručnog menadžmenta javnog servisa, ka i na izbor kredibilnih članova REM-a, u skladu sa standardima EU. Upada u oči da se ovi zahtevi ne odnose na predsednika republike. I ne treba, on je institucionalno nevažna ličnost bez širokih ustavnih i zakonskih ovlašćenja. Neko će možda zameriti što u svemu ovome nema opozicije. Naravno da bez opozicije nema promena u državi, jer umesto jednih moraju doći drugi, studenti im neće voditi državu – kaže Siniša Nikolić.

Ali, napominje, uplitanje opozicije u ovoj fazi promena bilo bi kontraproduktivno, ljudi su siti neuspešnih pokušaja promena kroz opoziciono delovanje.

– Poverenje gradjana u opozicione partije i njihove lidere, jako je zatrovano sistematskim medijskim urušavanjem njihovog autoriteta kroz iznošenje laži i kleveta. Mnogi segmenti državne bezbednosti otrgnuti su od ustavnih i zakonskih nadležnosti i stavljeni u službu režima. Preko njih, vlast formira fiktivne protivnike, zavađa i ucenjuje opoziciju. Sa druge strane, neki opoziciono delovanje doživljavaju kao plen, a ne kao rad u službi naroda – kaže Siniša Nikolić.