Đinđić predlagao neku vrstu ZSO još 1999. godine i objasnio zašto Milošević nije hteo da prihvati

Zanimljivo je da se u ulozi člana tima Ričarda Holburka, pojavljuje i sadašnji ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil.

“Ako Kosovo ne bude rešeno zapaliće se i druga žarišta”, naslov je intervjua, koji je Zoran Đinđić, predsednik Demokratske stranke, dao Danasu i novinarki Nataši Bogović, u vikend broju od 27. i 28. februara 1999. u jeku pregovora u Rambujeu.

On je u tom razgovoru analizirao domete pregovora, i ponudio kao rešenje, srpske opštine na Kosovu, vrlo nalik Zajednici srpskih opština, o čemu se danas pregovara.

Analiza pregovora u Rambuju Zorana Đinđića:

„Mislim da je međunarodna zajednica kupila vreme da vrši dalje pritiske, pre svega na Albance. Ne verujem da kvalitativno nešto može da se desi jer su pregovarači definitivno nesposobni za postizanje bilo kakvog kompromisa i da im se ostavi sto godina da pregovaraju,vratili bi se na početak,

Miloševiću više odgovara Srbija kao Irak u Evropi, njemu je najvažnije kakav će uticaj događaji na Kosovu, imati na njegovu vlast u Srbiji, a ne kako da funkcioniše njegova vlast da bi na Kosovu bilo što bolje.

Ako strane trupe dođu na Kosovo, u interesu je njegove vlasti da se Kosovo odvoji od Srbije i da strane trupe nemaju nikakav uticaj preko granica Kosova jer bi to,na duži rok, srušilo njegovuvlast.

Može Milošević da se poziva našta hoće, ali u ovom slučaju će, kao i u njegovoj politici, odlučivati sila.Holbruk nije slučajno izabran za Miloševićevog ličnog psihoterapeuta jer je on u dogovore uneo silu kao element koji je Milošević afirmisao u deset godina svoje politike. Jedina tajna je ko je spreman da primeni više sile je li Milošević spreman da kao Sadam Husein istraje dokraja“.

„Srpske opštine na Kosovu“, je naslov bloka u kome predsednik DS predlaže rešenje:

„Tim Demokratske stranke u saradnji sa Srpskim pokretom otpora s Kosova, Srpskom pravoslavnom crkvom napravio je svoju verziju rešenja kosovskog problema koja podrazumeva kantonizaciju. Napravljena je mapa po zemljišnim knjigama koja se delimično poklapa sa etničkim sastavom stanovništva.

Tražimo da se napravi nova opštinska podela jer mislimo da će autonomija biti bazirana na lokalnoj opštinskoj samoupravi i želimo da srpska naselja formiraju opštine koje bi bile direktno vezane za Republiku sa vlastitom samoupravom.

To bi bio razlog da Srbi ostanu na Kosovu budući da ih ne bi mnogo tangirao sistem lokalne samouprave koji je Kontakt grupa predložila.

Time bi se postigla dvostruka dobit, srpsko stanovništvo bi dobilo svoje organe autonomije i ne bi bilo majorizovano u pogledu sudstva, policije i svega onoga što će imati kao lokalnu vlast. Bila bi obezbeđena direktna veza s Republikom jer bi se na tom delu primenjivalo zakonodavstvo Republike.

Razgovarao sam sa Hilom, Petričem i sa drugim članovima Kontakt grupe koji su zato imali razumevanje i rekli da njima to ne smeta već da im je važno da se za tamošnje Albance utvrde neka prava.

Naravno, misle da i za Srbe treba utvrditi neka prava… Milošević ide na to da su sve nacionalne zajednice ravnopravne, bratstvo i jedinstvo, nema nacija, jer njegov manipulatorski komunizam počiva na frazama opšteg karaktera da su svi građani ravnopravni a iza te fasade uspostavlja se realni odnos moći koji nije institucionalizvan jer nije priznat.

Tako da će Milošević, trudeći se da na Kosovu izdejstvuje bratstvo i jedinstvo između Egipćana Crnogoraca,Srba, Muslimana, Albanaca,Turaka… dovesti do toga da Srbi budu majorizovani jer će u stvarnosti 90odsto Albanaca imati dominaciju.

Srbi neće biti zaštićeni jer Milošević neće da prizna da su oni manjina, Milošević nije pristao da to uđe u srpski predlog, ali mislim da je Artemije uspeo da u Vašingtonu izdejstvuje da u plan Kontakt grupe uđe slična ideja.“