Đorđe Pavićević: Vlast vodi državu ka ambisu, taj put će uskoro postati nepovratan

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ove vesti iz paralelnog univerzuma su sve manje interesantne, a ni najmanje ne pomaže što je dopisnik profesor univerziteta. Doduše, profesor politike…

   Dramatična politička situacija?!? U Srbiji?!? Pa gosn profesore, u Srbiji nije bilo stabilnije još od Tita!

   I to se g.profesoru politike javlja baš u nedelji kad su hiljade umarširale u skupštinu najveće svetske sile, kad je vojska mobilisanada „štiti demokratiju“…

   Dramatična politička situacija u Srbiji?!?

   To samo politički naučnik može da detektuje.

   1. Ma to je naslov iz 2010. i 2011. godine.

   2. Potpisujem !

   3. E Gustave, Gustave
      Jesi li ti onaj iz crtanog filma?
      Danas je u Srbiji stabilan samo lopovluk, i to uglavnom pod nadležnosti vlasti, samo da te obavestim. Ako te ne mrzi, pročitaj intervju arhitekte Bakića, gde na primeru Beograda lepo i jasno opisuje razmere tragedije koja se dešava.
      Ne brini brigu za američku demokratiju, daleko smo mi od njih.
      Vidim da ti je Tramp pri srcu, čovek koji je tokom mandata uhvaćen u laži oko 20.000 puta, ali nema veze, važno da mu ti veruješ. Tokom 4 godine, on je preko 300 dana potrošio na igranje golfa. Ali nema veze, Gustav iz Srbije je uz njega, da brani američku demokratiju.

      1. Jasno mi je nešto što gosn Velteru i gosn profesoru politike izgleda nije, a to je da u idealnom svetu žive idealni ljudi, a mi to nismo niti ćemo ikada moći da budemo.

         Zato stvari ne poredim sa idealom, pa ako nije idealno onda to niš’ ne valja.

         Ideal je dobar samo koliko i Sever na kompasu: da pokaže gde se treba ići. Ali ni na Sever ne idemo pravolinijski, hodajući kroz zidove, i stajući pred voz u pokretu, nego – u zavisnosti od terena i okolnosti na putu. I ideale treba koristiti na taj način.

         Hoću da kažem, ako nije 100% belo, ne znači ni da je 100% crno. Kako se to vama čini.

   4. Srbija stabilno NE VALJA!

2. Profesore, Srbija nikad nije bila stabilnija i nikad nije bolje stajala ! Samo zlonamernici mogu tvrditi suprotno ! Nisam na državnim jaslama, nisam član niti jedne političke stranke, radim od jutarnjeg mraka do večernjeg sumraka (kao i da sam otišao u beli svet kao mnogi), imam u životu i ne bojim se za budućnost u ovakvoj Srbiji. Bože daj samo zdravlja !!!

   1. Ostaje ti samo još da se nadišeš predivnog srpskog vazduha i budućnost je tvoja.

      1. Da, Saša, hoću. U međuvremenu sam kupio plac 1500 m2 i zasadio voćnjak. Planiram jednu brvnaru da sagradim. Uživam ! Kad god hoćeš svrati na rakiju i roštilj. I sve to u ovoj “siromašnoj“ Srbiji ! Zavrni rukave, Saša, biće svega !

         1. Reci to svim ovim silnim srbima i uopste gradjanima srbije sto odose trbuhom za kruhom po belom svetu, sa zeljom da se vise ne vrate. Svake godine se Srbija demografski smanjuje za velicinu jednog omanjeg grada. Nije Srbija samo tvoj vocnjak Miroslave.

            1. Potovani tampest, silni su otišli u beli svet jer je to danas jako moderno. Imam to i u svojoj porodici. I vraćaju se da se leče i sređuju zube u Srbiji. Smanjimo malo apetite i zavrnimo rukave ! Ne zavisite ni od Vučića niti od bilo koje stranke. Dajte ideju, pokažite želju, energiju, ne očekujte od države ili bilo koga bilo šta i budite spremni na žrtvu. Uspeh neće izostati. Ali, naravno, sve zavisi šta hoćete u životu.

   2. Kad vidim tri znaka uzvika na kraju recenice znam da je to komentar nekog ko ima preko 60 godina. Miroslave, sta cemo mi mladji? Mi koji sebi ne mozemo da priustimo vocnjake, mi koji ne zelimo poljoprivredom da se bavimo? Da odemo u kriminal? To je najprosperitetnija grana ovde trenutno, a zapravo vec duze vreme. Ali kako bi ti to znao kada je tvoj sljivar tvoj domet.

      1. Poštovani tampest, još jednom, ja nemam preko 60 godina (mnogo sam mlađi), ne živim od poljoprivrede, ne živim na državnim jaslama, ne bavim se politikom, ne bavim se kriminalom. Do juče sam radio dva posla. Ustajem u 5:30, dolazim kući s posla oko 15 : 30, ručam, poigram se malo s decom, oko 17:30 idem na drugi posao. Supruga, dipl. pravnik je nezaposlena. Dvoje dece. Dolazim kući oko 23:30. I tako već 20-ak godina. I sve što nam treba u životu – mi imamo ! Ali ne gledam u tuđa dvorišta, ne očekujem ništa od nikog i gledam svoja posla. Ako sam zbog toga razlog za podsmeh, kritiku, prozivku – samo napred ! Ljudi, osvestite se, sve je u vašim rukama. Koliko sami znate, umete, hoćete, možete – toliko će vam se vratiti ! Sa Vučićem, ovim ili onim na vlasti – isto je. Svako je sam kovač svoje sreće.

         1. Nista vama nije jasno, bez uvrede. I mislim da posto delujete stariji od mene i kako sami kazete ispunjeni da vam i nema puno smisla objasnjavati, dockan je, sto bi se reklo. Ako ne vidite ili se pravite da ne vidite ovaj egzodus ljudi iz godine u godinu, ovu i svu propast institucija, korupciju, zagadjenje, mafiju na svakom koraku, laganje i demagogiju, spinovanje od cega je satkana ova vlast, itd..Ako vam je za sve ove godine ovo promaklo ili niste dovoljno obracali paznju a citate Danas, onda zaista nije na meni da vam otvaram oci koje su vam ocigledno draze zatvorene. I u mraku se moze ziveti, ne kazem. A to da treba da uzmemo sudbinu u svoje ruke i samo da jako pozelimo nesto i zasucemo rukave su opsta mesta, i ne vrede pisljiva boba. Pa jedan od razloga zasto se pojedini trjno iseljavaju iz Srbije je bas taj, da sudbinu prepuste uredjenim drzavama i drustvima sto Srbija svakako nije.

   3. Bože daj pameti ovim tupavim borovima. Pazi, on ima i sve mu je stabilno . Pomisli i na druge ljude jadniče

      1. Pomisli i ti na druge ljude, čoveče. Šta ako zaista većina misli „dobro je, hvala Bogu“?

         A može sasvim lako da bude da im je „objektivno“ dva puta lošije nego tebi, ali su opet tri puta srećniji i zadovoljniji od tebe.

         Zar ne vidiš da je tvoja sreća u tvojim rukama, a ne u propasti Miroslavljevoj?

         Šta ćeš da radiš ako ti je sada najbolje što će ikada da ti bude, a ti te „zlatne godine“ provodiš u kukumavčenju zbog onog što misliš da nemaš, umesto da si zahvalan i srećan zbog ovoga što imaš?

         1. Gori ste od svakog bota.

            1. Autošovinisti sami sebe uništavaju.

      2. Poštovani Gorane, ja, “tupavi bor“ i jadnik, kako me nazvaste, itekako mislim na ljude koji žive u nemanju. Mislim na one koji zbog bolesti ne mogu sebi i svojoj porodici obezbediti pristojan život. U tom smislu i u skladu sa svojim mogućnostima dajem svoj finansijski doprinos u humanitarne svrhe. Nebitno. Ali, zdravi, pravi a kukaju nad svojom sudbinom – nisu za žaljenje ! Posla koliko hoćeš na sve strane u ovoj našoj prelepoj Srbiji (i sada, za vreme epidemije), ali ljudi hoće avione, Kopaonike, Zanzibare … Sve je to u redu, ali … Procenite koliko možete skočiti u dalj. Ili zaćutite !

         1. Zasto ljudi odlaze u neke nemacke, norveske, amerike ako je posla preko glave? Odakle vama pravo da cenite tudje zelje i prohteve? Prikazujete vase sunarodnike u vasem netacnom svetllu kao lencove i zeljne luksuza a ne osnovnih civilzacijskih stvari, tekovina i pojmova kao sto je cista voda, cist vazduh, pravo na normalan rad uz adekvatnu platu i pravo na odmor. Neko u srbiji sve to ima, neko skoro nista nema, i u tome je problem a i resenje. Kada svi ili makar vecina budu mogli da zive zivot dostojan coveka, nista vise ili manje od toga. Uskogrud ste covek jako i svakim komentarom to sve vise potvrdjujete.

3. Koliko ćete ti tvoja opcija izgraditi km autoputeva, koliko ćete otvoriti novih bolnica, škola, fabrika, itd.? Šta ćete, konkretno bcolje uraditi? DELA, a ne prazne reči.

   1. ali za ovakve likove kao sto je doticni profesor je apsolutno nebitno da li ima ili nema autoputeva, bolnica, da li je prosecna plata 100 ili 300E…. to su ljudi koji su deca komunizma i imaju sve ceo svoj zivot. za sve imaju vezu. nista njima u zivotu ne zavisi od toga ko je na vlasti… i onda vecito mastaju o utopijama, posto realno gledano bolje srbija da bude ko nemacka i amerika nego kao srbija… ali to prosto nije moguce…

4. Šta je to dramatično u političkoj situaciji u Srbiji? Ima Srbija dosta lošu vlast, opozicija praktično ne postoji jer je izvršila kolektivno političko samoubistvo, Kosovo je kamen oko vrata, ekonomija zapinje, ljudi odlaze, ali tako je već 20 punih godina. Šta je to, osim korone, bitno drugačije u odnosu na Tadićevo vreme npr. osim što su „drugi suci na Banjaluci“? To što se trenutni „suci“ ne sviđaju uvaženom politologu ne čini dramatičnim stanje u Srbiji.

5. Takvi Gustavi, Ljubiše i Miroslavi javljali se da hvale vlast i za vreme fašističke okupacije 1941.-1944. Već 1945. zaćutali su, da bi ’46. moleći plakali samo da ih ostave žive.

   1. Upravo, bas to.

   2. Evo, sad sam i kolaboracionista, da ne kažem i fašista. Poštovani Miloše, ne hvalim ja vlast i ne interesuje me ko je na vlasti. Ne moramo se slagati u mišljenju, ali znam da je kurs dinara stabilan, znam da je statistički prosečna plata u Srbiji veća negoli pre samo nekoliko godina, vidim da veliki investitori dolaze u Srbiju, vidim da se grade autoputevi, brze pruge, vidim da su cene nekretnina skočile, vidim da su Kopaonik i druga zimovališta puna, vidim da su ulice zakrčene automobilima, vidim veliki broj novootvorenih inostranih supermarketa u našoj Srbiji, vidim da su strane banke ovde jer ima profita, vidim da mnogi stranci dolaze raditi i živeti ovde (lično ih poznajem desetine), vidim da se Srbija seća svoje prošlosti koje se do juče stidela … Oprostite Miloše, previše je stradalih iz moje porodice samo tokom 1941. da biste me vređali.

      1. Kurs se vestacki odrzava, dinar slabi ili jaca prema evru vec prema potrebama vlasti, a ne naroda. Koji su to veliki strani investitori dosli u srbiju, nabrojte mi neke jer ja zaista imam problem da se setim. Da nije obecani mercedes mozda? Kako bese ono, proizvodicemo ovde sa kinezima letece automobile a izvozicemo istima svinjske papke. To je ta prica? Plata statisticki onako golo na papiru moze i biti veca, ali su veci i izdaci, pa sad da li je porez, infostan, akcize, lekovi, hrana. Sve je poskupelo, ne bih se ja bas uzdao u statistiku svaki put. Ona bas i sluzi vlastima kao „dokaz“ kojim masu ispred ociju naivnih. Kopaonik i Zlatibor su vise namenjeni nasoj politickoj „eliti“ i njihovim porodicama, kao i mafijasima, kao i „uspesnim biznismenima“, sve je manje uboge raje tamo. Prvi put cujem da stranci ne racunajuci radnike kineskih firmi, indijce na gradilistima, dolaze ovde u masovnijem broju. Srbija se nikad nije stidela svoje proslosti, to je podvala patriJota i nacionalista. I na kraju supermarketi nisu nikakav indikator oporavka ili rasta privrede, ili mozda mislite i da su kafici, kladionice takodje? Vi vrlo povrsno gledate na svet oko sebe, samo ono gde vam oko i uvo dobacuje, nista dalje od toga, ne citate izmedju redova, ne empatisete sa tudjom nesrecom, osim vasom licnom, sto ste i sada na kraju izneli.

6. Srbija je bespovratno od 2006.godine (hej, punih 14 godina!) propustila sve šanse da po ponovnom osamostaljenju a izvlačeći pouke iz krupnih istorijskih grešaka u bližoj i daljoj prošlosti depolitizuje institucije, prilagodi ih tokovima XXI veka, iskoreni partokratiju, svede korupciju i kriminalne aktivnosti na podnošljivu meru za funkcionisanje celokupnog društva, pronađe strateške grane (poljoprivredu i prateće delatnosti) ubrzanog razvoja, završi transformaciju svojine putem privatizacije i restitucije…Ne treba mi za to jedan iz „perionice diploma“ Megatrendovaca da mi otkriva sve „rupe na saksiji“.

7. (želim da verujem da sam „odmoderiran“ greškom, pa ću probati još ovaj put)
   Raduje svaki glas protiv objedinjavanja sve vlasti u vođi koji se
   okružuje nestručnim epigonima koji lako prodaju društveni interes za
   ličnu korist. Ne raduje emocijama nabijen poziv iz usta koordinatora
   važnog opozicionog pokreta i nada da će se pojaviti „kredibilni partner“ koji će doneti promenu. Umesto emocija trebaju nam činjenice, analize, informisanje i obrazovanje šire javnosti, emocije su gorivo za
   nasilne promene. Malo ko želi smenu vlasti izvan političkog sistema,
   a pogotovu ne uz pomoć „kredibilnih partnera“, to bi bilo skakanje iz
   tiganja u vatru. Zadatak opozicije u Srbiji je danas teži nego ikada,
   suočeni smo sa javnim vlastima koje poseduju vrhunske veštine i kapacitete u kreiranju javnog mnjenja i u pažljivom oblikovanju i održavanju ružičaste slike o sebi i svojim dostignućima. U isto vreme
   troše „srebrninu“ srpskog društva i vrlo vešto obezbeđuju podršku
   stranaca menjajući naše zakone u skladu sa tuđim preporukama,
   stavljajući na miša slonovo sedlo, što će nam ubrzo uništiti privredu i odvesti nas u dužničko ropstvo. Strani bankari nam već nude kredite iz
   kojih ćemo plaćati penale na ime kršenja dokumenata koje smo koliko
   juče usvojili. Stvaranje štete bi trebalo prekinuti što pre, razumljiva
   je nervoza, ali je slatka vizija brzog dolaska na vlast uz pomoć
   „kredibilnog partnera“ nerealna. Vreme je za tešak i naporan rad sa neizvesnim ishodom, i nadam se da smo svi za takav rad spremni.