Đorđe Vukadinović: Referendum je bio udruženi poduhvat vlasti, evropskih institucija i dela opozicije

Udruženim naporom te „trojke“ referendum je i prošao, rekao je Vukadinović na konferenciji povodom godinu dana od ustavnog referenduma.

Vukadinović je izneo i tezu da je taj referendum bila propuštena šansa opozicije za ozbiljnu kampanju i koaliciju do koje nije došlo, jer su pojedine stranke, kasnije okupljene u koaliciju Ujedinjeni, bojktovale kampanju.

Referendum je prošao uz velika osporavanja, nesto više od 30 odsto od upisanih birača je glasalo i mukom namaknutih 1,2 miliona je glasalo „za“, a protiv je bilo manje od 800.000, rekao je Vukadinović, koji dodaje da bi uz one koji su bojktovali referendum to bila značajna opoziciona snaga.

Ključno je, navodi Vukadinović, i šta su te ustavne promene donele, a po mom, laičkom, uverenju što se vidi golim okom – ništa.

Podsetio bih da su vlasti zagovarale hitnost da bi se sprečio uticaj politike na pravosuđe, a nedavno smo imali opet imenovanje sudije po starom postupku, predočio je Vukadinović.

On je rekao je „indikativno i ne slučajno“ to što je godišnjica referenduma o promeni Ustava, koji je održan 16. januara 2022. godine, „upadljivo prećutana i zabašurena u našim medijima“, ali da se „vidi golim okom“ da te promene do sada „nisu donele ništa“ iako su predstavnici vlasti tada isticali da je održavanje referenduma hitno.

Vukadinović je na konferenciji za novinare u Medija centru rekao da je taj referendum „režim svojim resursima izgurao, pri čemu većina koja je glasala nije znala za šta glasa“, kao i da su svi iz opozicije koji su pozivali građane da na referendum izadju i glasaju „Ne“ za promenu Ustava kasnije te godine prošli cenzus na izborima i ušli u parlament.

„Muk i tišina kojim je ova godišnjica okružena posledica je toga da vlast nema čime da se ponosi, deo opozicije koji je bojkotovao je svestan da su pogrešili, a stranke koje su podržale (održavanje referenduma) računaju da su deo zasluga pokupili na aprilskim izborima“, rekao je Vukadinović.

Profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Slobodan Orlović je ocenio da je njegova zamerka postupku promene Ustava „legitimnost samog postupka“, jer je odluka koja je povezana sa promenom najvišeg pravnog akta poverena gradjanima, „i to u oblasti koja iziskuje stručno znanje“.

Prema njegovim rečima, „upitan je i legitimitet samog referenduma“, jer su se građani u malom broju odazvali na referendum, još je manje onih koji su glasali „Da“ za promene Ustava, a upitan je i legitimitet samog predstavničkog tela – Skupštine Srbije, u kojoj u tom trenutnku nije bilo predstavnika opozicije pa je stoga bila „jedno koaliciono vladajuće telo a ne predstavničko telo građana Srbije“.

„U čitav postupak se uključila Venecijanska komisija koja učestvuje u postupku tako što mu se Odbor koji je nosio promenu Ustava neprestano obraćao da dobije podršku za svaki naredni korak. Promenjen je Zakon o referendumu i narodnoj inicjativi nekoliko dana pre samog referenduma, što je nedopustivo“, rekao je Orlović.

Orlović je ocenio da je najvažnija stvar koja je tim referendumom promenjena da u izboru sudija i tužilaca narodno predstavništvo – Skupština Srbije, više ne učestvuje, što, kako je upozorio, može dovesti do toga da prilikom izbora sudija i tužilaca „kolege odlučuju o kolegama, prijatelji o prijateljima, a da se potomci i deca primaju tako što se primaju moj sin i nečija ćerka“, što bi bio „neograničeno moćan skup koji odlučuje o životima i vrlo opasna stvar bez demokratske kontrole“.

Advokat Vladimir Gajić je rekao da ustavne promene sprovedene na ovakav način daju „doprinos razvoju kolonijalne svesti u Srbiji“, time što se izvan granica našeg suvereniteta – preko preporuka Venecijanske komisije, donosi odluka „da buduća organizacija pravosudne vlasti bude ovakva kako se postavlja ovim Ustavnim okvirom“.

„U Srbiji nije problem pravni okvir kada je u pitanju dostizanje cilja nezavisnog sudstva ili nezavisnog pravosudja, nego su problem ljudi, problem su karakteri, problem je prosveta iz daljine koja od osnovne škole i pravnog fakulteta nije postavljena na osnovama da se ljudi uče da budu nezavisni i slobodni, nego je naš kulturni model da se ljudi uče da budu poslušni“, kazao je Gajić.

Prema njegovim rečima, postoji „kulturni model da ne postoji nijedna druga grana vlasti izuzev partijske vlasti“.

Gajić je rekao da su Ustavne promene, na način kako su sprovedene, „prikrivena laž da se uradi nešto što u stvari neće funkcionisati“, i „providna politička prevara u kojoj su svi učestvovali“.

„1.2 miliona koji su glasali ‘Da’ su veoma slaba podrška naroda za ustavne promene, a apsolutno sam siguran da je došlo i do kradje glasova. Ako sudije i tužioci očekuju da će doći do neke nezavisnosti na osnovu pokradenih rezultata na tom refererendumu, to je isuviše optimističko očekivanje“, zaključio je Gajić.

On je naveo i da su se ranije, dok je Skupština Srbije birala sudije, presude donosile „u ime naroda“, a da sada u zaglavlju presude treba da stoji „u ime Visokog saveta sudstva“.