Đorđe Vukadinović: Vučić je daleko od sigurnog trijumfa

Spominje se i kompromisno rešenje?

– U svakom slučaju, mislim da je najpogubnije ono što se ponegde čuje i predlaže kao “kompromisno” rešenje – da se u Beogradu ide sa jedinstvenom listom, a na ostalim izborima u više kolona. To “na papiru” može da deluje ok, ali u praksi stvara konfuziju i šalje lošu poruku.

Može li ujedinjena opozicija da pobedi u Beogradu i da li je dobitna strategija fokus na Beograd ili je to varka, dok traje prava priprema za predsedničke izbore?

– Nije sporno da je, iz različitih razloga, opozicija nešto jača u Beogradu nego u ostatku Srbije. Ali mislim da je fokus samo na beogradske izbore, na čemu insistira deo javnosti i političkih aktera, potpuno pogrešan i unapred gubitnički. Stav da se treba posvetiti samo Beogradu jer je ostatak Srbije već ionako izgubljen jeste siguran put da se izgubi i Beograd. To, eventualno, može zastupati neki lokalni pokret ili grupa građana koji nemaju nameru da na ostale izbore izlaze, ali mislim da opozicija ne sme, a i neće zauzeti takav stav.

Vučić je uveliko u kampanji za predsedničke izbore, a opozicija još nije odlučila ni da li će izaći na izbore, a o mogućem predsedničkom kandidatu se nije ni razgovaralo?

– Vučić je i inače uvek u kampanji – i to je jedino čime se bavi i što ga zanima. Ali, pošteno govoreći, tražiti od opozicije da se, ovde i sada, unapred izjasni o svom izlasku ili neizlasku na izbore bila bi samo usluga režimu. Treba se, koliko god je to moguće, spremati za oba scenarija. I za izlazak, i za bojkot. Ali činjenica je da, nažalost, prošle godine opozicija na kraju nije bila spremna ni za jedno ni za drugo, zato i mogu reći da potpuno razumem Vaše pitanje i sadašnje nestrpljenje.

Zbog izjave da Marinika Tepić nije vaš predsednički kandidat žestoko ste isprozivani na društvenim mrežama. Zbog čega ona nije vaš kandidat?

– Indikativno je da je deo opozicione tviter-javnosti tu, svesno ili nesvesno, pao na spin režimskih medija o nekom, tobože, strašnom “napadu”. Naprotiv. U toj integralnoj izjavi za KTV izrekao sam i niz pohvala. Ali moj kandidat naravno da nije (baš kao ni obrnuto), što – kao što sam tamo i rekao – ne znači da ne treba da imamo korektne odnose i da ne možemo da sarađujemo u nekom širokom, ili najširem opozicionom frontu. No, ako bih sada počeo da objašnjavam zašto nije moj kandidat, samo bih dolivao ulje na vatru. Zato ću to preskočiti. U svakom slučaju, treba da se fokusiramo na režim i njegova nepočinstva, ali ne volim da iko ikoga ućutkava, niti da se unutar opozicione javnosti stvara klima “odjeka i reagovanja” i kampanje protiv neistomišljenika poput onih kakve gledamo u SNS-u.

Imate li vi svog predsedničkog kandidata?

– Nemam kandidata. A i da imam svakako ne bih unapred sa njim licitirao po medijima, pa da ga režim demonizuje i medijski rastrgne za par nedelja. Plus što mislim da je mnogo važnije izboriti se za što više slobode medijskog i političkog prostora bez kojeg bilo koji, pa i najbolji zamišljeni kandidat, neće imati šanse.

Pojedine vaše kolege tvrde da su predsednički izbori praktično završeni?

– Daleko od toga da mislim da su predsednički izbori već završeni. To da su “predsednički izbori rešeni” poruka je koju smišljeno emituje režim radi demoralizacije opozicionih glasača, a prihvata je i širi i deo opozicione javnosti i tzv. “struke”. Zaboravlja se da je Vučić 2017. pri osrednjoj izlaznosti, po zvaničnoj statistici, imao nategnutih 55 odsto glasova. A u međuvremenu se valjda makar neko razočarao i makar neko preminuo. U svakom slučaju, daleko je to od “sigurnog trijumfa”. Uostalom, da je Vučić baš toliko siguran u “laku pobedu”, ne bi radio sve ovo što radi. Ne bi bilo ovakve medijske stege, ne bi bilo “aneksije” Šapića, španske kragne za Dačića (da ne ističe predsedničku kandidaturu), svakodnevnog šikaniranja opozicije, predizbornog “kićenja” birača sa desetima i stotinama evra itd.

Kakav bi trebalo da bude profil zajedničkog opozicionog predsedničkog kandidata?

– Jasno je da bi on morao na neki način oličavati sintezu oba pola srpskog političkog spektra, i onog, uslovno rečeno, “građanskog”, kao i onog “nacionalnog”. Na stranu što ja mislim da je ta podela, u suštini, pogrešna i štetna. Plašim se da, svesno ili ne, postoji tendencija da se pod “opozicijom” režimu podrazumeva samo tzv. “proevropska” i “građanska” opcija. A rekao bih da takva redukcija odgovara najviše upravo Vučiću, mada ni strancima nije mrska. On onda može naveliko da udara u svoje lažnopatriotske žice, a svu opoziciju, u ideološkom smislu, da predstavlja kao neku vrstu prosto-proširenog LDP-a, koji je i u svoje najbolje vreme jedva dobacivao do 5 odsto podrške. Upravo zato Vučić i njegovi propagandisti najviše vole da kao glavne protivnike targetiraju upravo pripadnike te “radikalno građanske” opcije, jer zna da ga ona ne može suštinski ugroziti. Zar mislite da je slučajno da prilikom retkih TV susreta sa neistomišljenicima Vučić bira da se “sučeljava” upravo sa njima (na primer Jelena Milić, Boško Jakšić), jer, kao što rekoh, sa takvim oponentima može lakše da se predstavlja kao “borac za nacionalnu stvar”.

Može li opozicija iz afere Belivuk da izvuče neku korist, ili će ta afera do izbora biti zaboravljena?

– Afera Belivuk je, objektivno gledano, zaista ozbiljan udarac za režim. I u svakoj iole normalnoj i iole demokratskoj zemlji neminovno bi dovela do lančanih ostavki, pada vlade, a verovatno i “impičmenta”. Što se potencijalne “opozicione koristi” od ove afere tiče, mislim da će ona biti više indirektna, nego direktna. Iluzija je očekivati da će zbog same afere Vučić izgubiti nešto mnogo glasova – ko mu je verovao do sada, verovaće i dalje – ali siguran sam da je afera Belivuk unela dosta nemira, nervoze, zle krvi komešanja unutar same SNS strukture, pa se na taj način, posredno, može negativno odraziti i na naprednjački izborni rezultat.

Očekujete li da će se SNS na svom kongresu osloboditi nepodobnih, ili će izbeći stvaranje dodanih neprijatelja pred izbore?

– Biće, kao i do sada, samo mnogo krupnih reči i sitnih, kozmetičkih promena, po kriterijumu apsolutne lojalnosti i poslušnosti Vođi. Ne verujem ni u kakvo “unutrašnje pročišćenje”, baš kao ni u rascep ili “pobunu” unutar SNS-a. A najmanje verujem u postojanje nekog “reformskog” i “liberalnog” naprednjačkog krila. Pa, to je partija sastavljena od interesdžija, kalkulanata i pragmatista sa svih strana političkog spektra. Nema tu nikoga ko ima bilo kakvu ideologiju, a ako je, sticajem okolnosti, poneko sa stavom čak i zalutao, odavno je već skrajnut i odstranjen, ili sam pobegao je glavom bez obzira.

Šta će se po vašem mišljenju desiti sa Nebojšom Stefanovićem. ima li on političku budućnost?

– Odgovor na to pitanje zavisi od vrste dila koji postoji, ili će biti sklopljen između njega i Vučića. Ali unutar SNS-a za Stefanovića više nema budućnosti. Pitanje je samo da li će taj razlaz biti dramatičan i buran, ili, pak, dogovorno, relativno tiho, organizovano i koordinisano povlačenje. U prvi mah se činilo da će to biti brza, javna i burna (politička) likvidacija, ali od toga nije bilo ništa. Sada izgleda da su ipak bliži nekom dilu. A siguran sam da uzrok toj promeni scenarija svakako nije Vučićevo “meko srce”, niti humanitarni razlozi.