Đorđević: Vučić pravi otklon od Rusije

Prenosimo delove teksta:

Odavno na ovom sajtu, a još duže u razgovorima s mojim ruskim prijateljima upozoravam na činjenicu da aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić sprema ono što sam u tekstu objavljenom na Dan pobede nazvao „đukanovićevski obrt“: otklon od svoje lažne rusofilije ka otvorenoj, neskrivenoj rusofobiji, poput onog koji je načinio predsednik Crne Gore Milo Đukanović, okrenuvši leđa vekovnom rusko-crnogorskom prijateljstvu i uvevši Crnu Goru u NATO.

Ovakvi zaključci su posledica procesa koji su više nego očigledni u srpskom društvu, pogotovu u srpskim patriotskim krugovima među onima koji poznaju Rusiju i istinski brane prijateljstvo naših naroda. Poslednjih nekoliko meseci ovaj spoljnopolitički kurs je naglo ubrzan i sve jasnije se primećuje otvorena antiruska kampanja u medijima bliskim vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Reč je uglavnom, iako ne isključivo, o žutoj štampu, čiji je nezvanični glavni urednik Vučićev savetnik Vladimir Beba Popović, zajednički imenilac Vučića i Đukanovića. Istorijski situacija neodoljivo podseća na 1948. godinu i pripremu za čuveno „ne“ Josipa Broza Tita koje je označilo početak hladnog sukoba tadašnje Jugoslavije, s jedne strane, i Staljinom, SSSR (dotadašnjim najvažnijim partnerom u spoljnoj politici) i čitavim Informbiroom, s druge…

Ovaj talas antiruske histerije nije izbegao ni ambasador Rusije Aleksandar Bocan-Harčenko. Najpre je početkom maja morao da demantuje pogrešno interpretirane navode iz intervjua koji je dao najstarijem dnevnom listu u Srbiji „Politika“ o tome da će Rusija navodno pristati na promenu Rezolucije 1244 SB UN, koja čuva Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, da bi pre nekoliko dana i sam bio predmet napada srpskih novina „Srpski telegraf“.

Naime, nakon nedavnih protesta protiv ponovnog uvođenja policijskog časa u cilju borbe sa korona virusom započeta je najotvorenija antiruska kampanja u proteklih 20 godina u Srbiji. Gotovo da nije bilo medija, televizije i novina, koji nisu izveštavali o navodnoj umešanosti Rusije u organizaciju nasilnih protesta u Beogradu.

Čak je i zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić pomenuo mene kao jednog od glavnih organizatora ovih protesta, što je apsolutna besmislica. Ipak, ovo je poslužilo mnogim tabloidima da iskonstruišu čitav niz apsurdnih optužbi na račun uglednih ruskih ljudi, istinskih prijatelja Srbije i srpskog naroda, zbog njihove navodne umešanosti u organizaciju protesta.

Najdalje je otišao upravo „Srpski telegraf“, koji je u mrežu „ruske duboke države, koja iza leđa Putina želi da sruši Aleksandra Vučića“ upleo čak i Svetlanu Medvedev, suprugu bivšeg premijera Dmitrija Medvedeva, Leonida Rešetnjikova, direktora fonda „Dvoglavi orao“ i bivšeg direktora Ruskog instituta za strateška istraživanja, ranije pomenutog Jevgenija Primakova, pa čak i fond za podršku javnoj diplomatiji „Gorčakov“.

Nakon demantija ovakvih navoda od strane ambasadora Bocan-Harčenka, glavni urednik „Srpskog telegrafa“ Milan Lađević je zavapio kako ruska ambasada želi da uguši slobodu govora u Srbiji, te je otišao na provladinu televiziju Pink, gde je zajedno sa Vučićevom bivšem suprugom, novinarkom Ksenijom Vučić maltene optužio Rusiju da je kriva i za agresiju NATO-a na Jugoslaviju 1999. godine.

Odgovor na pitanje zbog čega baš sada i u ovoj formi dolazi do antiruske histerije u Srbiji je vrlo jednostavan: razlog je nastavak pregovora između Beograda i Prištine o statusu Kosova i Metohije.

U većini medija, kako srpskih, tako i albanskih i evropskih, otvoreno se govori da su pri kraju pregovori o sporazumu o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa, kojim bi tzv. Kosovo steklo pravo na članstvo u UN, makar i bez direktnog priznanja od strane Srbije (poput odnosa između dve Nemačke). Budući da bi ovakav čin bio akt izdaje Srbije, u suprotnosti sa Ustavom naše zemlje i Rezolucijom SB 1244, Vučić pravi otklon od Rusije kao jedinog garanta njihovog očuvanja u ovom trenutku.