Đukanović: Blago poboljšanje položaja Hrvata u Srbiji, ali još mnogo treba uraditi

„Voleo bih da postoji jedna jasnija inkluzija hrvatske zajednice u srpsko društvo kroz možda participaciju u telima vlasti, da se u perspektivi osigura njihova zastupljenost u Skupštini Srbije, što podrazumeva i sudelovanje u izvršnoj vlasti. Ali, naravno, tu ima još dosta preduslova koji trebaju biti ostvareni“, rekao je Đukanović u intervjuu za Hrvatsku riječ.

Ocenio je da je dosta urađeno kada je reč o lokalnoj strukturi vlasti, gde žive pripadnici hrvatske zajednice kao i u Vojvodini, ali da je osiguranje mesta u parlamentu tema koju svakako treba razmotriti u nekom širem kontekstu ustavnih izmena.

„Dakle, ne inkorporirati samo hrvatsku zajednicu nego napraviti takav model koji bi osigurao manjinama, koje nisu brojčano premoćne ili nemaju veći postotak u ukupnoj populaciji Srbije, da ipak dobiju mogućnost za predstavljanje u Skupštini Srbije“, rekao je Đukanović.

Uz podsećanje da su hrvatski politički faktori u Vojvodini imali dobre odnose s vlašću Demokratske stranke, ocenio je da postoje naznake da će sudelovati i u vlasti Srpske napredne stranke koja tek treba da se formira.

„U ovom trenutku to zavisi od vodećih političkih činilaca, smatraju li oni da im je takva vrsta participacije predstavnika onih partija manjina koje nisu reprezentovane u Skupštini Srbije potrebna“, rekao je Đukanović.

Dodao je da su krucijalni problemi u odnosima Beograda i Zagreba „predominantno vezani za postjugoslovensko ratno nasleđe“.

„Mislim da je veoma značajno da se postupno krene s otvaranjem tih pitanja i na neki način dođe do njihovog rešavanja. Paralelno s tim, naravno, nije samo odnos vlada taj koji determinira, ili odnos predsednika ili nekih drugih nositelja javne vlasti. Mislim da sada sama društva dubinski trebaju shvatiti potrebu poboljšanja odnosa ili pune normalizacije“, rekao je Đukanović.

Govoreći o suočavanju s prošlošću i vlastitom odgovornošću za događanja u ratovima devedesetih, Đukanović je rekao da je uvek vreme za normalizaciju odnosa i da ne sme postojati nikakav izgovor da se odnosi pogoršavaju.

„Te bolne tačke iz ratova devedesetih ostavile su tragova i na državne i odnose između naroda. Nažalost, u postjugoslovenskom kontekstu, u svim društvima je ta priča otežana i to je ono što nas blokira da napravimo korak ili dva napred, da krenemo u neku drugačiju perspektivu naših međusobnih odnosa, u neku našu širu uklopljenost u evropske strukture“, rekao je Đukanović.

Dodao je da je prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Petrovaradinu, gde je hrvatskoj zajednici u Srbiji svečano predata na korišćenje rodna kuća bana Jelačića, dobar pokazatelj „sasvim drugačijih odnosa Srbije i Hrvatske nego što su do sada bili“.

„U svakom slučaju je otvaranje rodne kuće bana Jelačića u Petrovaradinu više od simbolike. I nešto što treba dati smernice za buduće odnose, kako između Srbije i Hrvatske tako i vezano za status Hrvata u Vojvodini i Srbiji“, naveo je Đukanović.

Profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Đukanović je od 2018. godine predsednik Centra za spoljnu politiku u Beogradu. Akademsku karijeru je započeo u Institutu za međunarodnu politiku i privredu 2001, a angažman u Evropskom pokretu u Srbiji od 2015. gde obavlja funkciju potpredsednika Foruma za međunarodne odnose.