Đukanović: Nisam ni antisrbin, ni antihrvat, sa Vučićem sam često delio iskustva o raznim političkim pitanjima

U intervjuu za N1 Đukanović je komentarisao i hapšenja ljudi iz pravosuđa koje naziva svojim prijateljima, odnose Podgorice i Beograda i objasnio u kojoj prilici je nastala fotografija na kojoj je u društvu Aleksandra Vučića i bivšeg palestinskog obaveštajca Mohameda Dahlana.

On je ocenio da je najmanje trideset godina jedan od važnijih aktera na političkoj sceni u Crnoj Gori.

Đukanović je rekao i da „državna politika Srbije mora da prihvati da je Crna Gora nezavisna država koja ima pravo na izbor svog puta“.

„Da se prestane sa ocenama, koje ste kao i ja puno puta pročitali, od strane predsednika Vučića kao ključna zamerka njegovom prethodniku Borisu Tadiću da je pustio Crnu Goru da ode. Crnu Goru nije niko puštao, Crna Gora je hiljadugodišnja država koja je svojom voljom ušla u drugu Jugoslaviju, bila njen deo sve do devedestih godina, ostala deo SRJ posle raspada SFRJ, koja je u datom trenutku odlučila da obnovi svoju nezavisnost i to je stvar naše volje“, naveo je Đukanović.

Na pitanje da li je bio u Beogradu posle 2013. godine, odgovara: „Da, kako ne. Sigurno nisam u zadnje dve godine, ali pre toga da. Imam prijatelje u Beogradu, Novom Sadu, imam porodicu… Dolazio sam u zvanične i u nezvanične posete sa državnim vrhom Srbije i razgovarali smo i potpuno privatno, nezvanično“.

Koliko god se neki centri trudili da od njega naprave antisrbina, to im, kaže, ne polazi za rukom. „Nisam ni antisrbin, ni antihrvat, ja sam Crnogorac, čovek koji ima najbolje emocije prema svima koji žive u Crnoj Gori i prema svima iz našeg okruženja. Prema tome, ne pada mi na pamet da izbegavam Beograd“, podvukao je sagovornik N1.

On je objasnio da je fotografija na kojoj je u društvu Aleksandra Vučića i bivšeg palestinskog obaveštajca Mohameda Dahlana nastala u kući aktuelnog predsednika Srbije, ali je naveo da ne može da se seti koje je tačno to godine bilo.

„Mislim da je predsednik Vučić upravo bio prešao na predsedničku dužnost, prethodno je bio u Vladi, potpredsednik pa predsednik“, zaključio je Đukanović.

Kaže i da je sa predsednikom Vučićem često delio iskustva o raznim političkim pitanjima. Na novinarsko pitanje koja su to pitanja bila, odgovara: „Pa, mnogo je pitanja bilo. Najmanje je tu bilo pitanja odnosa Srbije i Crne Gore jer su tada ti odnosi izgledali dobro. Bilo je više pitanja koja su se ticala ekonomskog i političkog razvoja i neke spoljnopolitičke saradnje. Ja sam, imajući u vidu dugi staž, imao više iskustva i saradnje sa određenim zemljama, sa određenim regijama… Trudio sam se da to svoje iskustvo podelim sa predsednikom Vučićem, računajući da od toga može biti samo dobro i Srbiji“.

Na pitanje da li će se ponovo kandidovati za predsednika Crne Gore na izborima 2023. godine, odgovara da još o tome nije odlučio.

„Privatno sam uvek bliži da budem van politike, jer kada neko toliko vremena provede na nekim teškim poslovima, onda se i umori. I valjda normalan čovek ima potrebu da se odmori od tog posla. Da priušti sebi malo mira, zadovoljstva, druženja sa unucima. Ali, u susret izborima ću sam, i sa svojim saradnicima proceniti da li i dalje postoji potreba za mojim daljim političkim angažmanom“, dodaje predsednik Crne Gore.

Povodom svog poslovanja, rekao je da je imao firme u Crnoj Gori, i da su one, uvek kada se aktivno bavio politikom, imale prenos ovlašćenja na neko drugo lice.

„Kada sam poslednji put izabran na dužnost predsednika Crne Gore i kada sam shvatio da će biti prekasno da se bavim biznisom, nakon kraja ovog mandata, onda sam finalno ovlašćenja preneo svom sinu, koji i danas održava tu firmu“, napomenuo je on.

Dodaje da je odlučio da se bavi biznisom koji „neće doticati Crnu Goru“, pa je otvorio firme u zemljama koje važe za „poreske rajeve“.

„Kada krećete da se bavite poslom u kome ste posvećeni svome dobru, onda je logično da birate mesta gde ćete sa najvećom verovatnoćom to dobro ostvariti. A ostvarićete ga sa najvećom verovatnoćom tamo gde su najniži porezi. To je logika biznisa“, pojasnio je Đukanović i dodao da su sve njegove firme u Crnoj Gori redovno platile sve poreze.

„Gospodin Abazović se opredelio prilično iznenada da preformuliše prioritete vladine agende, tako da umesto ispunjavanja pregovoračkih  poglavlja 23 i 24, u prvi plan je doveo potpisivanje ugovora o pitanjima od zajedničkog interesa Vlade Crne Gore i SPC. Opredelio se da ne prihvati jedan inkluzivniji proces pre nego što Vlada donese odluku… Sve što je rađeno na tom planu je rađeno veoma trapavo, tako da zapravo nije došlo ni do konstituisanja tog ekspertskog tima koji bi preuzeo odgovornost da Vladi pomogne u oceni da li je sve što je zapisano u ugovoru u skladu sa interesima Crne Gore“, naveo je Đukanović.

On je napomenuo da je premijer doneo odluku o tome „na Vladi“, kao i da je očekivao da će se Abazović odlučiti za potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC.

„Mi smo jasno kazali da u tekstu tog ugovora nisu dovoljno zaštićeni državni interesi Crne Gore“, smatra predsednik.

Ističe da ukoliko se sledeće nedelje potpiše Temeljni ugovor, sledi pokretanje pitanja o smeni Vlade.

Đukanović je, govoreći o tekstu Temeljnog ugovora, naveo da sadrži delove koji „krivotvore istoriju Crne Gore“, kao i da ugovor koji bi bio prihvatljiv za potpisivanje, ne bi imao interpretacije istorije. Takođe je dodao da se u nekoliko tačaka teksta Temeljnog ugovora krše Ustav i zakoni Crne Gore.

Govoreći o hapšenjima koja su u poslednje vreme zainteresovala javnost u Crnoj Gori, Đukanović je odbacio optužbe da je pretio i vršio pritisak na istražne organe.

„Ja sam taj koji sebi daje za pravo da iz ove pozicije kaže da ne može dalje trajati praksa da je potrebno određivati pritvor za ugledne ljude. Da li je potrebno praviti spektakularna hapšenja, da li je potrebno rektora Univerziteta sa lisicama sprovoditi u istražni zatvor, ili se to može uraditi civilizovanije? Međutim, mislim da nikome titula ne garantuje da ne može da prekrši zakon. Svakome ko je to uradio treba da bude na optuženičkoj klupi i da odgovara“, istakao je Đukanović.

Međutim, po njegovom mišljenju, u Crnoj Gori se senzacionalnim hapšenjima „brukaju ljudi“ i dodaje da se na taj način ugledni građani zadržavaju u pritvoru po nekoliko meseci, pa i godina. Predsednik Crne Gore navodi da su se slične stvari događale i u prošlosti, ali su pojedini građani zbog toga naplatili milionske iznose od države – dok su tužioci i dalje na funkcijama.

Ceo intervju pročitajte na portalu N1.