Đukanović pozvao EU da ne prepušta Zapadni Balkan Rusiji

Đukanović je rekao da su haotični razlaz Britanije i EU i druge krize, čini se, umanjili entuzijazam za prihvatanje novih članica ali da Evropa ne sme da prepusti strateški region drugim globalnim igračima.

Prozapadni predsednik Crne Gore, koji se suprotstavio Rusiji i usmerio svoju malu zemlju u NATO, kako Đukanovića opisuje američka agencija, rekao je da Rusija i Kina imaju legitimne interese na Balkanu gde ruski politički uticaj raste posebno u Srbiji dok Kina, u međuvremenu, mnogo ulaže u infrastrukturu kako bi ojačala pozicije u centralnoj i istočnoj Evropi.

„Ali nije pitanje da li Rusija, Kina ili neka treća zemlja ima interese na Balkanu, već zašto Evropa predaje taj region nekom drugom… Verujem da je to prevashodno evropski interes“, rekao je Đukanović.

Đukanović tvrdi da će biti ugrožena i budućnost same EU, ako balkanske zemlje, koje su ’90-tih prošle kroz seriju ratova i još zaostaju u reformama potrebnim za članstvo u EU, ostanu van domašaja EU.

„Alternativa je zapravo je uništenje Evrope“ rekao je Đukanović i dodao da misli da „Evropa mora da se zaštiti od tog uništenja i mora jasno da prepozna vlastite strateške interese“.

Nakon ulaska u NATO 2017, Crna Gora je sledeća na redu za pridruživanje EU, s 2025. godinom kao najranijim datumom za mogući ulazak. Srbija bi takođe mogla da se pridruži do 2025, dok Albanija, Makedonija, Kosovo i Bosna još nisu dostigle taj nivo pretpristupnih pregovora, navodi AP.

Agencija međutim dodaje da su Francuska i neke druge članice izrazile skepticizam čak i u vezi s tim datumima u svetlu burnog britanskog napuštanja evropskog bloka, upozoravajući da Evropa prvo mora da se suoči s vlastitim problemima, pre nego što se proširi.

Đukanović insistira da bi EU trebalo da sledi svoju politiku proširenja bez obzira na krizu, nazovi AP.

„Ovo pitanje ne smemo tretirati kao crnogorsko pitanje ili balkansko pitanje, moramo ga tretirati kao evropsko pitanje. Nema bolje konsolidacije EU od njenog daljeg ujedinjenja“, rekao je.

Veteran među političarima koji je na vlasti 30 godina, Đukanović je kao primer destruktivne politike Moskve u regionu pomenuo navodni pokušaj državnog udara 2016. godine u Crnoj Gori, za koji je kazao da ga je orkestrirala ruska vojna tajna služba.

Đukanović je rekao da nema sumnje da Rusija pokušava da spreči zapadnobalkanske zemlje da uđu u NATO i dodao da je „savršeno jasno da Moskva vodi destruktivnu politiku prema EU, ujedinjenju Evrope i zapadnim vrednostima uopšte“.

Strane sile, prema Đukanovićevim rečima, takođe imaju ulogu u nedavnim protestima u Crnoj Gori na kojma je tražen njegov odlazak sa vlasti pod optužbama za korupciju. „Na Balkanu se i dalje bije strateška politička i kulturna bitka“, rekao je.

Đukanović je izrazio nadu da će kriza oko Bregzita, kada kriza bude rešena, ojačati a ne umanjiti jedinstvo Evrope.

„Verovatno će to iskustvo sa Bregzitom ojačlati EU. Ne vidim da neka druga članica žuri da ponovi britansku avanturu. U EU je teško ući, ali izgleda još teže izaći“, rekao je Đukanović za AP.