Slavica Đukić Dejanović na godišnjicu smrti Slobodana Miloševića: Rano je za pravu istorijsku sliku o bivšem predsedniku

„Mislim da je istorijski kratak period od Miloševićevog delovanja i smrti do danas i da će istorija tek dati pravu dimenziju i ocenu, o kojoj ko god da sudi unosi svoj subjektivni osećaj i stav“, navodi naša sagovornica.

Narodna poslanica, objašnjavajući svoj stav o Miloševiću, kaže da je njegova decenijska vladavina imala i pozitivnih i negativnih aspekata, te da današnja percepcija nasleđa bivše predsednika SRJ zavisi i od toga ko koje aspekte uzima u obzir.

Kao najpozitivnije stvari nasleđa Slobodana Miloševića vidi Rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, kao i Dejtonski sporazum koje smatra „značajnim aktivnostima u kojima je on dominantno učestvovao“.

Napominje da je sigurno bilo i grešaka, ali poručuje da će „istoričari dati pravu ocenu, kad bude za to vreme“ jer je i dalje, smatra, kratak vremenski period prošao.

„Bilo je teško vreme, nije bilo dovoljno ni medijski slobodan, zbog čega je SPS kasnije glasao za medijski zakon suprotno svim ostalima. To jeste vreme u kome su počela da dešavaju politička ubistva, koja se ne mogu vezivati za Miloševića, jer su nastavila i kada su drugi bili prvi političari Srbije. Negativno je dakle to što su počela politička ubistva i nedovoljne medijske slobode“, navodi.

Govoreći o percepciji mlađih generacija, pa i onih rođenih s početkom dvehiljaditih godina, kaže da je to zavisi od onih koji im interpetira devedesete godine.

„Oni koji smatraju da je Slobodan činio sve što je potrebno u interesu zemlje i građana njihovi potomci verovatno slušaju tu priču. Od onih koji su bili na ulici 2000. godine neki su razočarani pa pričaju i neutralno o Miloševiću, dok su neki ostali pri stavu da je to bilo najteže vreme u modernoj Srbiji. Mladi ljudi koji su rođeni krajem devedesetih i dvehiljadite rođeni ne mogu imati autentičnu sliku, a pravi istoričari kada budu mogli da doneće prave zaključke“, smatra naša sagovornica.

Upitana koliko je danas Milošević danas značajan za SPS, s obzirom na reformu koju je ova stranka nakon 2000-ih godina sprovela, kao i negativnog prizvuka koji Miloševićevo nasleđe danas ima kod dela građana, Đukić Dejanović kaže da je SPS pod vođstvom Ivice Dačića shvatila da novo vreme iziskuje novu politiku.

„Reformski karakter naše stranke nije sporan, kao ni evropski put i činjenica da zaista mir i ekonomsku stabilnost države i građana i prosperitet svakog pojedinca doživljavamo kao jedan od naših osnovnih ciljeva. Mislimo da je važno da dijalog i mir budu prvi zadatak na kojima će SPS raditi u vlasti koju čini“, navodi.

SPS će godišnjicu obeležiti polaganjem venca na njegov grob u Požarevcu, kaže Đukić Dejanović, kako bi time odali poštu njihovom osnivaču i predsedniku.

Milošević je rođen 20. avgusta 1941. u Požarevcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1964.

Član Saveza komunista Jugoslavije (SKJ) od 1959. pa do osnivanja SPS-a u julu 1989. godine.

Na prvim višestranačkim predsedničkim izborima u Srbiji, decembra 1990. godine, kao kandidat SPS-a dobio je 65,34 odsto glasova i postao prvi predsednik Republike Srbije.

Za predsednika SR Jugoslavije izabran je u Saveznoj skupštini 25. jula 1997. godine i na toj funkciji ostao do 5. oktobra 2000, kada je pod pritiskom javnosti i masovnih demonstracija priznao poraz na predsedničkim izborima održanim 24. septembra te godine.

Tada je dobio 37,15 odsto glasova birača, a za predsednika je izabran kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislav Koštunica, sa 50,24 odsto glasova.

Milošević se 7. oktobra povukao s vlasti nakon priznanja odluke Ustavnog suda Jugoslavije, a deceniju njegove vlasti obeležila su ubistva novinara i političkih protivnika, hiperinflacija, ratovi po bivšoj Jugoslaviji, izbegličke kolone, sveopšta kriminalizacija društva… kao i organizovane brojne masovne demonstracije i protesti.

Uhapšen je u Beogradu 1. aprila 2001. pod optužbom za finansijske malverzacije povezane s carinom, a proces nije vođen s obzirom da je 28. juna te godine, na Vidovdan, izručen u Hag, gde je optužen za ratne zločine na Kosovu i Metohiji, za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini i ratne zločine u Hrvatskoj. U Hagu je i preminuo 11. marta 2006. godine usled srčanog udara.

Milošević je sahranjen u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.