Đukić: Moskva je dobila odrešene ruke za Srbiju, niko nije sputavao njenu aktivnost 1Foto: N1/Printsreen

Publicista i diplomata Srećko Đukić ocenjuje da je današnja iznenadna petosatna poseta američkog predsednika Džozefa Bajdena Kijevu istorijska i da je on došao 600-700 kilometara pred Moskvu da poruči da neće odustati od Ukrajine, da je neće dati i da će ostati sa njom do kraja. Osvrće se i na to gde je u ovoj globalnoj situaciji Srbija, koja ni godinu dana posle početka ruske invazije na Ukrajinu nije zauzela jasnu poziciju.

„Ovo je hrabar potez, rizik ovakvog putovanja prve ličnosti sveta je izuzetno veliki, ali je poseta tako fantastično organizovana da to zahteva proučavanje“, ocenjuje Đukić u emisiji Iza vesti na TV N1.

Smatra da je još u toku Bajednovog leta do Poljske, odakle je vozom otputovao u Kijev, ruska strana obaveštena određenim kanalima da će posetiti Kijev, međutim, podseća da još nema izveštaja kako je reagovala Moskva.

Na pitanje da li ova poseta otvara i neko novo poglavlje, on kaže da su „ovi dani oko 24. februara (kada je pre godinu dana počela ruska invazija na Ukrajinu) krcati događajima, imali smo minhensku konferenciju koja je sva bila posvećena Ukrajini, Rusiji, imamo ovu posetu Bajdenovu, sutra će biti Putinovo obraćanje narodu, onda dolazi godišnjica rata. Ima strahovito puno događaja, ali ovaj mislim da baca u senku sve ostale“.

„Bajden je ovim poslao jednu strašnu spoljno-političku poruku Putinu, celom svetu i samoj Americi – da je pravi kandidat za predsednika“, smatra Đukić.

Dodaje da je „pokazao Putinu ko je vitalniji – Putin sa 71 godinom ili Bajden sa 80 godina“.

Ističe da je skrivena poruka Bajdenove posete da je izlaz iz ukrajinskog rata u nekom diplomatskom rešenju koje ne može „da prenebregne da Ukrajina nikako neće pristati da joj se okrnji deo teritorije i tu je Zapad stao iza nje, i da se neće više kockati sa svojom bezbednošću“.

„Kada se raspao SSSR, sve bivše sovjetske republike su nasledile nuklearno oružje koje se našlo na njihovoj teriotoriji, Ukrajina bi da ga je zadržala bila treća nuklearna sila na svetu, posle Rusije i SAD. Međutim, Ukrajina je svo to oružje ili uništila ili ga dala Rusima besplatno. Čak je dala strateške bombardere iz kojih Rusija sada krstarećim raketama bombarduje Ukrajinu“, navodi Đukić.

Kaže i da Kina može da odigra značajnu ulogu u okončanju ukrajinskog rata, podsetivši na najave da bi kineski predsednik Si Đinping mogao uskoro da izađe sa nekom mirovnom ponudom, čije determinante će biti teritorijalni integritet i ni po koju cenu nuklearni rat.

„Naravno da to nije dovoljna ponuda za Rusiju, ona bi tražila neki svoj interes koji bi Kina mogla da ponudi“, smatra.

Naša desnica i rusko prisustvo su komplementarni

A na to kako iz te globalne perspektive izgleda Srbija čija vlast ni godinu dana od početka rata u Ukrajini nije u stanju da odluči kuda da krene, on navodi da međunarodni odnosi imaju neke svoje raskrsnice, datume.

„Mi smo propustili i (rušenje) Berlinski zid a propustismo i 24. februar… Vozovi prolaze, možemo se ukrcati možda u zadnji vagon, a onda ćemo dobiti ono što sleduje zadnjem“, ocenjuje on.

Upitan da li je zaista, kao što je Demostat objavio, počela demontaža Putinovog uticaja u Srbiji, on kaže da nema utisak.

„Zato što je ruski faktor utemeljen u srpsko društvo, on nije od juče i nije vezan samo za ovu vlast, od raspada SFRJ ovde ruski faktor nije držan pod kontrolom. Moskva je dobila odrešene ruke za Srbiju i još neke bivše jugoslovenske republike, u Srbiji niko nije sputavao tu njenu aktivnost“, ističe on.

Dodaje da „ruski faktor apsolutno dominira u Srbiji, i to ova vlast oseća i respektuje“, kaže.

Što se tiče sankcija Rusiji, misli „da to Zapadu uopšte nije u prvom planu, on prvenstveno ima cilj da reši pitanje Kosova“.

Podseća da Srbija ima 70 milijardi ukupne spoljno-trgovinske razmene, od čega samo četiri milijarde sa Rusijom.

„Ta razmena je beznačajna u investicijama, nema ona (Rusija) ekonomski uticaj, već duhovni, mentalni, a sada ima i jako puno izbeglica. Posle Oktobarske revolucije u celoj Jugoslaviji je bilo 40.000 ruskih izbeglica, a sada do novembra prošle godine samo u Srbiji ih je bilo 140.000. Do sada verovatno i 200.000. Toliko u Srbiji broji jedna nacionalna manjina“, ukazuje Đukić.

O nedavnom protestu desničara protiv francusko-nemačkog plana za Kosovo i uvođenja sankcija Rusiji i ko iza toga stoji, kaže da mu se čini „da je efekat išao u korist vlade“ bez obzira da li je ona to lansirala ili ne.

„Naša desnica i rusko prisustvo se naslanjaju jedni na druge, komplementarni su… Ova vlast se specijalizovala da sve što se desi okrene u svoju korist, da provladini mediji i kad pišu protiv Rusije, pišu u korist vlasti“, poručuje i dodaje da „ruski uticaj ostaje neokrnjen ovde“.

Ponavlja da smo „taoci ruske politike, nama je spoljnopolitički cilj već 20 godina članstvo u EU, ali mi smo to članstvo izjednačili sa našim odnosima sa Rusijom, i onda postajemo taoci Moskve, zbog Rusije ne smemo da uvedemo sankcije i onda to stalno objašnjavamo Evropi“.

„Po definiciji, Vučićeva partija je proruska, prva radikalna partija u Srbiji bila je proruska“, ističe.

Dodaje da je „apsolutno uveren da će kako vreme odmiče sve teže biti uvesti sankcije Rusiji, nezavisno od kosovskog problema“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari