foto BETAPHOTO AP Photo/Dita Alangkara„Potpisivanje ugovora o prijateljstvu sa Asocijacijom država Jugoistočne Azije, zemljama ASEAN-a, predstavlja pozitivnu stvar za Srbiju, jer otvara perspektivu za unapređeni odnos sa državama Jugositočne Azije, ali i svim ostalim koje učestvuju na konferecijama te organizacije.
Međutim, to nikako ne sme biti zamena za evropske integracije , jer Srbija nije postala članica ASEAN-a, već samo prijatelj te organizacije, smatraju sagovornici Danasa .
Da podsetimo Srbija je potpisala Ugovor o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji tokom 43. Samita ASEAN u Džakarti. Šef srpske diplomatije Ivica Dačić poručio je tom prilikom da je za Srbiju ovo izuzetan događaj za unapređenje saradnje sa prijateljskim zemljama jugoistočne Azije.
Uoči potpisivanja, ministar Dačić je rekao da mu je velika čast da u ime Vlade Srbije potpiše instrument o prijateljstvu i saradnji.
„Za moju zemlju je ovo izuzetan događaj za unapređenje saradnje sa prijateljskim zemljama jugoistočne Azije. Hvala na pomoći kako bi se proces pristupanja Srbije priveo željenom cilju. Srbija je, kao što znate, naslednica bivše Jugoslavije. Mi smo ponosni na decenijsko prijateljstvo i snažne veze sa zemljama jugoistočne Azije koje sežu do pedesetih godina prošlog veka, iz perioda osnivanja Pokreta nesvrstanih“, istakao je Dačić.
Srbija je formalni zahtev za pristupanje Ugovoru o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji uputila još 2013. godine.
Najvažnije oblasti saradnje ASEAN-a sa državama potpisnicama Ugovora o prijateljstvu i saradnji u Jugoistočnoj Aziji su, između ostalih, ekonomska saradnja, obrazovanje i razvoj međuljudskih kontakata, nauka, tehnologija i inovacije i održivi razvoj, dok sa pojedinim državama ASEAN-a razvija saradnju i u drugim specifičnim oblastima saradnje.
Članice ASEAN-a su Indonezija, Filipini, Malezija, Singapur, Tajland, Kambodža, Laos, Vijetnam, Brunej Darusalam i Mjanmar.
„U toku je proces jače integracije zemalja u okviru BRIKS, naspram kolektivnog Zapada predvodjenog SAD i EU, a Srbija nije ni u jednom od ta dva rivalska koja se sve više konsiliduju, naša spoljna politika traži neke međuprostore i grupe zemalja koje su sličnoj poziciji. I u tom kontekstu treba posmatrati ugovor o prijateljstvu koje je Srbija potpisala sa zemljama ASEAN-a- kaže za Danas Mihajlo Brkić, bivši ambasador.
Pristupanje Srbije tom ugovoru, kako kaže bivši ambasador Brkić je smer aktivnosti koji ide stazama neke ranije naše, takozvane jugoslovenske politike neutralnosti, odnosno nesvrstavanja.
„Zemlje ASEANA osuđuju agresiju, ali ne uvode sankcije Rusiji, a mnoge ne priznaju Kosovo. Indonezija, članica ASEAN, kao mnogoljudna i ekonomski vrlo snažna istovremeno i zemlja sa izrazito većinskom muslimanskom demografijom, ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosova i zato je od posebnog značaja za poziciju Srbije u borbi za odbranu teritorijalnog integriteta na KiM, tako da je saradnja sa ovom zemljom i u okviru ugovora o prijateljstvu sa ASEAN od posebnog značaja“, pojašnjava sagovornik Danasa.
On dodaje da treba imati u vidu da i EU ima sa ASEAN ugovor o strateškom partnerstvu od decembra 2020.
„Možemo pozdraviti širenje međunarodnih veza Srbije, uključujući i sklapanje sporazuma o prijateljstvu sa zemljama ASEANA. Ostaje pitanje efekata i praktične korisnosti ovog sporazuma, imajući u vidu da su njegovi spoljni članovi uglavnom velike zemlje poput SAD, Kine, Rusije, Turske, Francuske. Sa druge strane, ostaje da se vidi kako će se Srbija dalje integrisati u sopstveni regionalni okvir, koji predstavlja njen suštinski interes (EU), imajući u vidu da se pregovori o pristupanju sa EU u praksi ne pomeraju“, navodi Duško Lopandić, karijerni diplomata.
On podseća da je poslednji klaster poglavlja u pregovorima sa EU otvoren još 2021. godije i nema najave o novoj međuvladinoj konferenciji Srbije sa EU.
“ Stepen usklađivanja sa propisima EU prema nacionalnom planu Srbije je vrlo nizak, između 7 i 12 odsto od planiranog. Tokom poslednjih godina mediji bliski vlastima vodili su sistematsku antizapadnu kampanju, pa bi bilo dobro da se makar na ovom planu politika vrha države uskladi sa proklamovanom strategijom pristupanja EU“, objašnjava Lopandić.
Njegov kolega diplomata u penziji Srećko Đukić smatra da spoljna politika svake zemlje teži proširenju vektora saradnje sa što većim brojem zemalja i organizacija regionalnog ili drugog usmerenja. Naravno da širina te saradnje, kako kaže, zavisi od kapaciteta svake konkretne zemlje da ona „iznese“ i realizuje tu saradnju na praktičnom političkom i ekonomskom planu.
„ASEAN je, takođe, zainteresovan da se kroz saradnju sa pojedinim „dalekim“ zemljama, kao što je Srbija, afirmiše u najširim razmerama, da potvrdi svoj ekonomski, demografski i drugi prestiž i potencijal. Videćemo, to će vreme pokazati, koliko i kako će se konkretna saradnja realizovati, što u prvom redu, mislim da zavisi od moći srpske privrede. Važno je da se taj region animira i koliko više drži u fokusu, imajući u vidu tradicionalne prijateljske odnose Indonezije i niza drugih zemalj ASEAN-a još od vremena SFRJ, Josipa Broza Tita i prestižne svetske politike i pokreta nesvrstavanja koje je naša prethodna država tako uspešno vodila sa drugim osnivačima pokreta“, napominje Đukić.
Prema njegovim rečima tu komponentu spoljne politike, Srbija treba da utemelji u svoju politiku kao dostignuće na koje se ne pozivamo samo kada nam je potrebo, ili kada nas drugi podsećaju.
„Uz sav respekt odnosa sa ASEAN-om, on nikako ne može biti neki supstitut za prioritet ubrzanog članstva Srbije u EU. Tek tada i ti odnosi sa tim globalnim regionom mogu biti od velike koristi i za Srbiju“, zaključuje sagovornik Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
