Đurić: Kurti treba da odgovara zbog kršenja svih potpisanih sporazuma

Đurić je u intervjuu televiziji „Al Džazira“ rekao da je Kurti od februara 2022. godine pribegavao jednostranim akcijama, što je dovelo do serije eksalacija, u kojoj je svaka sledeća bila teža za rešavanje, kao i da pokušava da iskoristi tragediju u Ukrajini za svoju agendu, čime minira stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, prenosi Kosovo online.

On je ukazao i da je, posebno od februara prošle godine, ali i pre toga, Kurti pokušavao jednostranim akcijama i odbijanjem da primeni sve što je dogovoreno u briselskom dijalogu, potkopava kolektivna prava Srba na Kosovu, da ih zastrašuje i hapsi.

„Čak je javno rekao da neće da primeni Vašingtonski i Briselski sporazum“, naveo je Đurić.

On je naveo da je Kurtija izostanak reakcije međunarodne zajednice u vezi sa ZSO, na neki način, ohrabrilo da nastavi sa neodgovornim delovanjem.

“Kurti treba da odgovara za neprimenjivanje sporazuma, a vlada da bude sankcionisana za neodgovorno ponašanje koje je dovelo do niza tenzija. Srbija je bila opredeljena za smirivanje tenzija, svaki put kada je pokušao da destabilizuje situaciju”, rekao je Đurić.

Istakao je da je Srbija uvek opredeljena za mir i stabilnost, jer ima mnogo toga da uzgubi, budući da je prethodnih godina Srbija napravila “ekonomsko čudo”.

“Sada nam je BDP 60 milijardi dolara, a bio je 32 milijardi dolara, a privukli smo 62 odsto stranih direktnih investicija na celom Zapadnom Balkanu. Borimo se, ali za stabilnost, mir i kolektivna politićka prava Srba na Kosovu, ni za šta više, ali i ništa manje nego što je dogovoreno Briselskim sporazumom”, rekao je Đurić.

Kako je naveo, pošto Kurti nije ispunio predizborna obećanja, sada pokušava da “napuni uši građana, kada već ne može stomake”.

Dodao je da Kosovo nije primerno kako neki prikazuju, i da su mnogi bivši kosovski lideri u Hagu zbog ratnih zločina.

Takođe, ukazao je da je broj zemalja koje priznaju Kosovo značajno smanjen, i da njihov broj sada nije veći od 83, kao i da Kosovo nije članica UN, čija rezolucija 1244 definiše Kosovo kao pokrajinu Srbije.

“Mi želimo kompromisno rešenje koje bi uzelo u obzir interese Srba i Albanaca. Mirno rešenje. Na drugoj strani, Kurti je jasno odbacio Vašingtonski i Briselski sporazum, rekavši da su to ranije vlasti, korumpriane, dogovorile. A osnova međunarodnog prava je da se poštuju raniji dogovori”, rekao je Đurić.

Kako je naveo, Kurti je minirao poverenje u pregovaračkom procesu, jednostranim merama i potezima, poput slanja hiljade naoružanih policajaca na sever, gde ne treba da budu, i time izazvao nestabilnost.

“Pokazao je da radi suprotno od onog što govori i u intervju vama”, rekao je Đurić za Al Džaziru, za koju je govorio i Kurti.

U svojoj izjavi, Kurti je rekao da Kosovo nije napravilo nikakve ustupke u vezi sa registarskim tablicama, već je dalo samo malo vremena za implementaciju do proleća.

“Želimo da damo vremena za postizanje sporazuma između Kosova i Srbije, koji je potreban za normalizaciju odnosa. Kao dobar gest s naše strane, rekli smo da nećemo nametnuti kazne onima koji nisu promenili tablice do proleća. Ali nema kompromisa sa vladavinom prava i Ustava“, rekao je Kurti za Al Džaziru, koja je najavila opširan intervju sa Kurtijem koji će biti objavljen u subotu.

„Verujem da je moguće postići dogovor ako postoji volja u Beogradu i ako bude intenzivirano angažovanje EU i SAD“, podvukao je on.