Đurić: O Trepči u Ujedinjenim nacijama 1

Odluka prištinskih vlasti o konfiskaciji kombinata Trepča je nevažeća za Vladu i institucije Srbije, za privredne subjekte i građane i ne proizvodi nikakva pravna dejstva niti posledice, izjavio je danas direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.

On je, na konferenciji za novinare, rekao da je ta odluka ujedno i pokušaj da se dovrši etničko čišćenje nad Srbima na Kosovu i „klin u mrtvački sanduk dijaloga Beograda i Prištine“, koji onemogućava da se dođe do uspeha.

O čemu mi to razgovaramo ako neko pokušava jednostrano da reši probleme o kojima razgovaramo, mimo dijaloga, zapitao je Đurić.

On je ocenio da je tim činom Prištine do kraja pogažen koalicioni sporazum na osnovu koga su srpski predstavnici učestvovali u kosovskim institucijama i da ubuduće ti ljudi nikada neće biti dekor u tim institucijama.

Đurić je najavio da će Vladi Srbije već u ponedeljak predložiti da hitno zatraži sednicu Saveta bezbednosti UN posvećenu otimanju Trepče i kršenju rezolucije 1244., jer „ako neće da toj temi razgovaraju u Briselu, hoće u UN“.

Onaj ko udara na Trepču udara na same temelje Rezolucije 1244, jer se i u njoj pominje Trepča i njeno pravo da radi, konstatovao je on.

Đurić je upozorio da udar na Trepču nije udar na samo jedno preduzeće, nego i na opstanak jednog naroda na tom području, i da je za njega lično neprihvatljivo to što Evropska unija ćuti o pokušaju konfiskacije Trepče.

On je najavio da će u ponedeljak Vladi predložiti i da formalno poništi odluke o Trepči koje su donele „privremene institucije u Prištini“ i da se donese odluka koja će omogućiti nesmetano funkcionisanje tog rudarskog kombinata.

Đurić je poručio i „onima koji u Beogradu žele da prestanemo da branimo Trepču“, da je loše to što se ne suprostavljaju otimačini imovine Srbije, ali da je „dobro što to rade, jer građani umeju da prepoznaju šta je motiv njihovog delovanja“.

Oni sami sebe otkrivaju, za čije interese rade. Ali, kao što smo uvek u istoriji uspeli da prebrodimo probleme, tako ćemo i sad, poručio je Đurić.

On je upozorio da se pokušajem otimanja Trepče želi oteti ne samo imovina na Kosovu, nego i na području centralne Srbije, gde se nalaze neki rudnici tog kombinata.

Đurić je poručio da, i pored odluke prištinskih vlasti i poruke premijera Kosova Ise Mustafe da Trepča onakva kakva je bila više ne postoji, hiljade radnika tog kombinata neće prestati da postoji, jer će je oni odbraniti.

Trepča će biti tamo, jedino što on neće biti u toj Trepči, naglasio je Đurić.

On je podsetio da je Trepča prošle godine imala proizvodnju od 210.000 tona ruda, koje je uspešno prodala na svetskom tržištu, i od toga je, bez ikakvih subvencija države, živelo 3.000 radnika, a zalihe olova i cinka su procenjene na 51 milion tona.

Odgovarajući na pitanje kakve još nepredviđene zahteve iz Briselskog sporazuma, koje se tiču tehničkog dela, poput predaje imovine Telekoma, Srbija može da očekuje, i da li je jedan od njih povlačenje Žandarmerije iz Kopnene zone bezbednosti, Đurić je odgovorio da to ne stoji u sporazumu.

 

SNP: Skupština da poništi odluku

Beograd, 08. oktobar 2016. (FoNet) – Srpska narodna partija (SNP) traži od Skupštine Srbije da poništi odluku privremenih organa u Prištini o konfiskaciji rudarsko-metalurškog kombinata „Trepča“ i da je proglasi nelegalnom.

Srpska imovina na Kosovu i Metohiji je neotuđiva svojina države Srbije i njenih građana, a pokušaji kosovskih vlasti da privatizuju srpska preduzeća i da ih pretvore u javnu imovinu lažne države Kosovo predstavljaju direktno kršenje Ustava Srbije i međunarodnog prava, ističe SNP.

SNP podseća da je Srbija u poslednjih 60 godina uložila više od 17 milijardi dolara u putnu, energetsku i telekomunikacionu infrastrukturu na KiM čime je ostvarila i u tom periodu potvrdila vlasništvo nad 80 odsto infrastrukturnih i privrednih kapaciteta u južnoj srpskoj pokrajini.

SNP upozorava da je Srbija otišla predaleko u činjenju štetnih ustupaka prema EU po pitanju Kosova i Metohije i poziva zvanični Beograd da insistira na doslednom poštovanju međunarodnog prava i primeni Rezolucije 1244, oslanjajući se na tom putu na svu pomoć i podršku koju može da dobije od prijateljske Rusije i njenog lidera Vladimira Putina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari