Đurić: Protivpravna odluka o prisvajanju imovine

Posle sastanka sa predstavnicima Srpske liste, Đurić je, na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, rekao da je „revoltiran činjenicom da pojedini dosovski kandidati“, poput Vuka Jeremića i Saše Jankovića, napadaju sopstvenu državu koja se bori protiv otimačine.

„Upravo ti i takvi dosovski politički predstavnici su bili na vlasti u vreme kada je zakuvana i jednostrano proglašena nezavisnost Kosova“, rekao je Đurić.

On je napomenuo da je Jeremić bio na najvišim funkcijama kada je prebacivano odlučivanje o Kosovu i Metohiji iz Ujedinjenih nacija u Evropsku uniju.

Đurić je ukazao da Vladu Srbije danas napadaju oni koji su ćutali kada su Albanci upadali u preduzeća južno od Ibra i zauzimali hektare plodnih oranica i preduzeća širom Kosova i Metohije.

Prema rečima Đurića, Albanci sada pokušavaju da pravnim nasiljem potvrde svoju otimačinu, a Jeremić i Janković, kandidati „dosovskog režima“ napadaju sopstvenu vladu i državu i legitimne predstavnike srpskog naroda na Kosovu i Metohiji koji se bore da spreče otimačinu.

Đurić je istakao da će na prvoj sledećoj sednici Vlade Srbije tražiti da se poništi odluka prištinskih institucija o prisvajanju imovine.

Odluka o prisvajanju imovine, ocenio je Đurić, „predstavlja ratni poklič prištinskog separatističkog rukovodstva koje svojim građanima nema ništa da ponudi osim sukoba sa Srbima, Srbijom i onim što je ostalo od srpskog naroda na području naše južne pokrajine“.

Đurić je poručio da će se Srbija protiv odluke prištinskih vlasti boriti svim pravnim i političkim sredstvima, ali i „drugim sredstvima kojima raspolaže“ i da će stati na put pravnom i političkom nasilju.

Prema Đuriću, odluka prištinskih vlasti o prisvajanju imovine ostaće mrtvo slovo na papiru.

Zamenik premijera Kosova Branimir Stojanović je rekao da niko nije konsultovao srpske predstavnike u institucijama na Kosovu kada je doneta odluka o prisvajanju imovine.

„Od ove odluke neće imati koristi niko i ona će biti samo za dnevno političku upotrebu“, zaključio je Stojanović.

Vlada Kosova donela je odluku da se sva nepokretna imovina regirstrovana na ime SFRJ, Srbije i AP Kosovo registruje na ime Kosova kao vlasnika.

Kako je objavljeno na sajtu kosovske vlade, na osnovu odluke koju je potpisao premijer Isa Mustafa sva nepokretna imovina registrovana na ime SFRJ, odnosno Republike Srbije i Autonomne Pokrajine Kosovo, registruje se na ime Republike Kosovo kao vlasnika imovine.

Kako prenosi B92 pod ovom odlukom Vlade u Prištini se podrazumeva sva nepokretna imovina koja je bila upisana na ime SFRJ, a zatim i Republike Srbije kao sukcesora.

Konkretno reč je o:

Zemljištu koje je vlasništvo Republike Srbije u iznosu od 29% od ukupnog zemljišta na KiM (prema podacima Republičkog geodetskog zavoda). Objektima, i to 1.240.992 kvadratna metra službenih zgrada, 145.202 kvadratna metra poslovnih zgrada, 24.688 kvadratnih metara stambenih zgrada, 3.973 kvadratna metra objekata posebne namene, 753.916 kvadratnih metara drugih građevinskih objekata, restorana, odmarališta, sportskih objekata…

Državnom udelu u privrednim subjektima poput RMHK Trepča a.d., Ski-centar Brezovica d.o.o., Lola Lešak, Kosmet prevoz. Državnim preduzećima i njihovoj celokupnoj infrastrukturi poput Železnice Srbije, Elektroprivrede (JP Površinski kopovi, JP Termoelektrane Obilić, JP Elektromreža Srbije, JP Elektrokosmet, JP Zubin Potok), JP PTT Srbija, JP Srbija šume, NIS Petrol – Jugopetrol, JP Aerodrom Priština, JP Nacionalni park Šara.

Posredstvom Fonda federacije za kreditiranje nedovoljno razvijenih područja i autonomnih pokrajina, kao i tadašnjeg institucionalnog investiranja u periodu od 1966. do 1990. na područje Kosova i Metohije usmereno je oko 4,37 milijardi dolara sa učešćem Srbije u formiranju svih sredstava oko 35,4 % ili oko 1,6 milijardi dolara.

Fond za razvoj Republike Srbije kao rezultat svojih aktivnosti od 1990. do 1999. godine ima udeo u vlasništvu 155 preduzeća na KiM.

Preduzeća iz Srbije su, osim regulisanog zajma za preporod Srbije, putem neposrednog udruživanja usmeravala sredstva u izgradnju i proširenju materijalne baze Kosova i Metohije, gde su najznačajniji nosioci bili Zastava Kragujevac (fabrika auto-delova u Peći i Istoku i amortizera u Prištini), Lola korporacija (pogoni u Lešku, Zubinom Potoku i Štrpcu), Termovent (pogoni u Lipljanu i Orahovcu).

Odluku koju je donela Vlada Kosova potpisao je premijer Kosova Isa Mustafa.