Dnevnik Momčila Trajkovića: Oliverovo stradanje uvod u stradanje Srba na severu

Petak, 13. septembar

Nakon sinoćnjeg prisustvovanja promociji knjige vladike Grigorija na Kolarcu, uz jutarnju kafu sabiram utiske, za mene jedne posebne večeri. Naročito zbog činjenice da je pred prepunim Kolarcem u svojoj uvodnoj besedi, preosvećeni vladika, od toliko prisutnih uglednih ljudi, beogradske intelektualne i kulturne elite, izdvojio samo mene i predstavio me auditorijumu kao uvaženog gosta. Moram priznati da mi je prijalo.

Drugi dan boravka u Beogradu bio je ispunjen: u 10 sati u restoranu „Spajs“ na Banovom Brdu sastanak sa Aleksandrom Ivanovićem, advokatom i funkcionerom Narodnog pokreta Srbije, bratancem Olivera Ivanovića. Nezaobilazno je bilo evociranje uspomena na pokojnog Olivera, o njegovom stradanju koje je, ustvari uvod u nova stradanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a posebno na severu Kosova. Da je danas živ, bili bi jači, sigurno da ne bi došlo do ovog egzodusa. Razgovaramo o narednom sastanku Srba sa Kosova i Metohije sa srpskom opozicijom.

U 13 sati već unapred dogovoren važan sastanak sa gospodinom Draganom Đilasom, predsednikom SPP, na temu najavljenog sastanka srpske opozicije i Srba sa Kosova i Metohije. Dolazeći na dogovoreno mesto nisam imao dileme oko Đilasovog prihvatanja da učestvuje i podrži održavanje ovog važnog skupa. Brzo smo se dogovorili. Prihvatio je i dan održavanja sastanka, ali i koncepciju i teme koje će biti.

U 14. 30 već novi sastanak sa predstavnicima PGP RTS. Potpisivanje ugovora o izdavanju mog albuma „Pesme iz Kosovske avlije“, koji treba da izađe u novembru.

U 17 sati polazim za Prištinu i usput pokušavam da uspostavim kontakt sa Milošem Jovanovićem i Mikijem Aleksićem. Tema razgovora – naš sastanak sa opozicijom. Miloša nisam uspeo da dobijem. Miki se javio i prihvatio učešće na sastanku. Već je kasno, približavam se administrativnom prelazu Merdare. Iako su mi prilikom odlaska za Beograd rekli da su mere naše policije koje su uvedene pre šest godina ukinute, plašio sam se da posle mog ponovnog nastupanja na televiziji, da su mere vraćene. Policajac uzima dokumenta, ubacuje u kompjuter. Sa zebnjom iščekujem njegovu reakciju. Vratio mi je odmah dokumenta i poželeo srećan put. Nastavio sam uz uzvik: Živela sloboda!!!

Subota, 14. septembar

Danas mi u gosti dolazi Sava Manojlović, „naš čovek“. Zvao me je jutros iz Kosovske Mitrovice. Sastanak će biti u prostorijama Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije u Gračanici u 13 sati. Pozivam novinare. Pridružuju mi se Dragan Velić i Dejan Baljošević, članovi Predsedništva SNV Kosova i Metohije. Tu je i Ivana Simijonović Đorđević, sekretar Veća. Bićemo domaćini delegaciji pokreta „Kreni-promeni“.

U delegaciji su pored Save, Stevan Babić i Nikola Stanković. Informišemo ih o stanju u centralnom delu Kosova, oni nam pričaju o onom što su čuli i videli na severu. Potreseni su saznanjem u kome se naš narod našao Kurtijevom i Vučićevom nerazumnom politikom. Dolaze i novinari, Budimir Ničić iz Glasa Amerike, Medija centra Čaglavica, novinarka RTK 2 Dragana Mihajlović. Sava i ja dajemo izjave o razgovorima koje smo imali, o našim stavovima povodom Vučićevih mera za Kosovo. Kao pravi domaćini, današnje razgovore završavamo ručkom u jednom od najlepših restorana „Etno kući“ u Gračanici.

Nedelja, 15. septembar

Nedelja je, drugi dan vikenda. Posle naporne subote, odlučio sam da se odmorim uz slušanje muzike i čitanje knjige vladike Grigorija „Stranac u šumi“. Popodne izlazim u moj prelepi vrt, uređujem ruže koje su „nastradale“ zbog dugo očekivane kiše. Nešto posle 12 sati zove me Milan Radonjić, novinar nedeljnika „Radar“. Razgovaramo o stanju na Kosovu i Metohiji. Reče mi da će razgovor objaviti u narednom broju. U predvečerje berem grožđe u svojoj bašti. Pre desetak godina zasadio sam šest čokota. Rodilo je. Dovoljno za moj porodicu i moje prijatelje i komšije, kojih je nažalost sve manje. Kasno uveče kontaktiram Borisa Tadića, objašnjavam mu značaj sastanka 28. septembra u Beogradu. Nije se mnogo dvoumio. I on podržava skup. Učestvovaće, ukoliko se do tada bude vratio iz NJujorka, gde prisustvuje radu Generalne skupštine UN. I Miloš Jovanović, predsednik Nove DSS, bez pogovora prihvata učešće.

Ponedeljak, 16. septembar

Ustao sam rano, inače svakog jutra već sam u šest sati na nogama. Skuvao sam kafu i izašao da je na terasi popijem. Zahladnelo je, pa sam morao da se bolje obučem. Odlazim na posao u moju Agenciju za pravne poslove. Ispred kancelarije već čekaju klijenti. Završavam sa strankama. Očekujem razgovor sa jednim mladim političarem Branimirom Stojanovićem, jedan od retkih u centralnom Kosovu koji uporno podiže glas u zaštiti naroda.

Tema razgovora je sastanak sa opozicijom u Beogradu. Objasnio sam mu razloge i temu razgovora. Prihvatio je da zajedno sa svojim saborcem Milijom Biševcem, učestvuje u radu okruglog stola. Razgovaram sa Zoranom Lutovcem, predsednikom DS. Stari smo prijatelji. Znamo se još iz vremena mog delovanja sa vladikom Artemijem. I tada je bio u grupi za izradu programa Crkveno-narodnog sabora. Brzo smo se dogovorili, shvatio je značaj sastanka. I on je potvrdio učešće.

Utorak, 17. septembar

I ovaj dan rezervisao sam za pripremu okruglog stola. Odlazim za Zubin Potok i dogovaram teze za Okvire strategije koje ćemo predstaviti opoziciji 28. septembra. Kontaktiramo i Momira Stojanovića. Posle ručka koji je organizovao Marko Jakšić, odlazim u Zvečan i srećem se sa mladim Aleksandrom Arsenijevićem. Pozivam ga da učestvuje u radu stola. Razgovor obavljam i sa mladim Markom Jakšićem, Ivanom Miletićem i Dejanom Nedeljkovićem. Objašnjavam im koliko je značajno da oni učestvuju u radu okruglog stola.

Sreda, 18. septembar

Već u devet sati imam zakazano suđenje u Osnovnom sudu u Prištini. Zastupam tuženu stranu. Spor vrlo zanimljiv. Trajalo je do kasno. Jedva sam čekao da stignem kući. Uveče kontaktiram Radomira Lazovića i Pavla Grbovića. Bez obzira na razlike koje postoje u sagledavanja kosovske krize, bilo mi je izuzetno stalo da i oni uzmu učešće u radu okruglog stola o Kosovu. Nisu se ni malo dvoumili, potvrdili su dolazak.

Četvrtak, 19. septembar

Ponovo suđenje u Osnovnom sudu u Prištini – Ogranak u Gračanici. Zastupam dva Albanca u sporu sa opštinom Gračanica. I pored toliko advokata Albanaca, oni su dali meni poverenje, što me čini posebno odgovornim. Popodne kontaktiram profesora Miloša Kovića, objašnjavam važnost skupa. Očekujem da se on i profesor Slobodan Samardžić odazovu skupu. Zadovoljan sam, niko nije odbio poziv. Naprotiv. Nastavljam konsultacije i rad na Predlogu okvira za novu strategiju opstanka Srba na Kosovu i Metohiji. Za moje 74 godine, neverovatno intenzivna nedelja. Neka mi Bog pomogne!

Autor je predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.