Dobar program DS

Kako navodi, u fokusu DS su zadržane i kao prioritetne postavljene evropske integracije, regionalna saradnja i dobar odnos sa svim velikim činiocima na međunarodnoj sceni, s tim da je sada akcenat u izvesnoj meri pomeren na ekonomiju, što je razumljivo i opravdano, jer ta tema zbog svetske i domaće krize najviše zanima građane.

Ipak, stiče se utisak da DS u novom programu još snažnije insistira na EU i saradnji u regionu, dok nema ni pomena „četiri stuba“ i sličnih kovanica od ranije?

– To jeste donekle tako, mada se na par mesta u programu ističe važnost dobrih odnosa sa svim međunarodnim akterima. Ali s obzirom na naše državne i nacionalne prioritete, a pogotovo na činjenicu da u približavanju EU zaostajemo za mnogima u okruženju, dobro je što je fokus na procesu evropske integracije i na region donekle veći. Posebno važno je to da se u programu, kada se govori o EU u istom dahu govori o potrebi za reformama društva, za jačanjem institucija, vladavine prava, dakle stvaranja od Srbije predvidljivog demokratskog faktora koji će shodno tome biti snažan partner u regionalnoj i međunarodnoj saradnji.

Jedna od kritika na program spoljne politike DS jeste da su demokrate „počele da kopiraju LDP“. Da li je to, po vama, tačno?

– DS ima dugu istoriju zalaganja za EU i saradnju u regionu. LDP je stranka proistekla iz DS i od osnivanja je imala jednu jaku oštricu s liberalnog krila. Svi ključni procesi u Srbiji danas započeti su za vreme mandata demokrata, što iz Đinđićevog perioda, što za vreme prošle vlade. Važno je što DS i njen novi predsednik Dragan Đilas i sada iz opozicije podržavaju dijalog s Prištinom i nastavljaju politiku zalaganja za kretanje Srbije ka EU uz obraćanje pažnje na nacionalni interes. Sve dosadašnje vlade od 5. oktobra 2000. naovamo, svaka na svoj način, manje ili više, nastavljala je posao prethodnika i oslanjala se na započeto. Rezultati prošle vlade, s DS na čelu, a to su status kandidata, početak dijaloga s Prištinom, završetak saradnje s Hagom i jačanje odnosa u regionu omogućili su sadašnjoj vlasti da se popne na višu stepenicu i da radi na dobijanju pregovora o članstvu u EU i dostizanju kompromisa o Kosovu.

Kako vidite poziciju DS u ovom trenutku na političkoj sceni?

– DS je najvažnija i najveća opoziciona stranka u Srbiji. Njen trenutni rejting, koji je u padu, ne predstavlja ništa neobično. Pogledajte šta se dešava s republikancima nakon izbornog poraza Mita Romnija ili kako su stajali konzervativci kada su izgubili od Tonija Blera. To su već viđeni procesi. Nakon što stranka duži period bude na vlasti, pa izgubi na izborima, ona stavlja prst na čelo i pokušava da promisli zašto se to desilo. To je prilika da se preispitaju način delovanja stranke, njena struktura, kadrovi, i da se pripremi za naredne izbore. Kakav rezultat DS na tom planu postiže suviše je rano procenjivati, novo rukovodstvo je za kormilom svega četiri meseca. S druge strane, važno je da oni koji su sada na vlasti, a dugo su bili u opoziciji, iskoriste šansu koju imaju i pokažu šta i koliko znaju. Ovde bih, na kraju, pomenuo Zorana Đinđića, koji je svakog jutra dolazio na posao pominjući Hag i nerešeno pitanje Kosova kao dva tega koji koče modernizaciju Srbije i njene unutrašnje reforme. Vlada DS je teret Haga skinula sa Srbije. Paradoksalno je, a možda i nije, da sadašnja vlada ima šansu da kompromisom o Kosovu skine i taj drugi teg, i da krenemo punom snagom u evropeizaciju naše zemlje.

Srbi u regionu kao most saradnje

Među zamerkama na program DS je i to što se nigde ne pominju Republika Srpska i Srbi na Kosovu i u Crnoj Gori. Kako to vidite?

– Podrazumeva se, kada se govori o regionalnoj saradnji, a s obzirom na to da je naš region etnički isprepleten i pored ratova iz devedesetih, da oni koji su u drugim državama, u ovom slučaju srpskog porekla, predstavljaju mostove za dalje jačanje odnosa među državama i društvima. To je bila politika DS do sada i to je, rekao bih, politika DS danas – da će država uvek, pod ma kojom vladom, da podržava i zaštiti prava onih svojih sunarodnika koji žive u regionu.