Mi se na učešće na izborima nismo odlučili zbog istraživanja. Istraživanja nam samo daju dodatni elan i optimizam, pored onoga što vidimo svakodnevno na ulici. Svaki put kada smo sa građanima uočavamo njihovu potrebu da se neko brine o njihovom gradu. Svakodnevno, jer problemi su decenijama ostali isti – kaže za Danas Dobrica Veselinović iz Ne davimo Beograd i kandidat za gradonačelnika Beograda ispred koalicije “Moramo”, u odgovoru na pitanje o tvrdnjama istraživača da se Ne davimo Beograd, uoči izbora 3. aprila, nalazi na pozicijama stvarnog ulaska u institucije, kako gradsku tako i onu na republičkom nivou.
*Čini se da obični ljudi, ipak, misle više o tome kako će da prežive, jer su siromašni, imaju male plate. Pritom su pod snažnim uticajem medija koji su u najvećoj meri pod kontrolom vlasti. Trenutno, recimo, imamo u fokusu, opravdano, rat u Ukrajini.
– Oni svakodnevno, pored tih velikih tema, koje, svakako, okupiraju sve nas i kojima treba da se bavimo, i bavimo se, vide kako se to njihovo neposredno okruženje razvija ili propada.
*Vide li stvarno, uprkos navedenoj okupiranosti?
– Vide da postoje izražene socijalne nejednakosti.Danas imate situaciju da s jedne strane ulice ljudi žive u neuslovnim kućama i da se greju na ugalj, dok sa druge strane ulice imate kuće sa bazenima, fensi vile. To građani vide i znaju da je to tako zbog nekog partijskog i političkog uticaja i poveznice i žele da to promene.
*Socijalni bunt je ipak, najistaknutiji?
– Zeleno-leve politike su uvek pitanja usko povezana sa pitanjima kvaliteta života. Sa pitanjima dostojanstvenog rada i odgiovora na ove velike probleme kao što su klimatske promene. To su problemi koji se čine da se ne vide na prvu loptu, ali ih uviđamo kroz suše leti, nedostatak pijaće vode… Mi imamo situaciju da po rubnim naseljima Beograda leti nemate po više dana vodu.
*Koliko je realno da se te “finese” u ekološkom smislu zaista uviđaju u odnosu na tešku ekonomsku situaciju koja se meri jednim od najsiromašnijih društava u Evropi?
– Vidim da se prepoznaju i da postoji ogroman osećaj nepravde koji je povezan sa distribucijom profita. Da neko samo zato što je povezan sa Srpskom naprednom strankom, ima priliku da izvlači jako velika sredstva iz javnih izvora.
*Kako bi takav uvid objasnio s obzirom na ogroman uticaj medija na svest i definisanje problema kao prioritetnih po volji njihovih vlasnika, u najvećoj meri bliskih upravo SNS?
– Raslojavanja su ogromna. Srbija je društvo sa najvećim socijalnim nejednakostima u Evropi. To je sve više vidljivo. Svakodnevno na ulici vidite da neka klasa nova ima priliku da kupi jedan, dva, tri stana u Beogradu na vodi, da vozi automobile od po par stotina hiljada evra. Da školuju decu po privatnim ustanovama ili u inostranstvu. Sede u restoranima u koje većina građana ne može ni da proviri…
*Da li verujete da je na izborima moguće smeniti režim obogaćen na korupciji i koji vrlo dobro zna da bi mogao da bude pozvan na odgovornost ukoliko bude smenjen?
– Verujem da je uvek moguće smeniti manjinu, a ovde je reč o korumpiranoj manjini, koja, bez obzira na to koliko ima trenutno moći, nema snage da se odupre velikom broju ljudi koji to nema.
*A, šta je sa nasiljem koje može da primeni u još drastičnijem obimu? Da li se računa sa tim?
– Apsolutno, Poslednji primer primene nasilja na mostu u Šapcu prilikom ekoloških protesta, videli smo da su ljudi stali i da takve situacije možda mogu da prođu jednom, da se ljudi povuku i uplaše, ali svaki sledeći put njih će biti sve više.
*Kako, ako im stigne na adresu potom kazna od pet hiljada dinara, I tako u nekoliko navrata?
– Solidarnošću se nosimo sa time. To smo videli nakon skorašnjih blokada puteva. Ubrzo se napravio front koji je plaćao kazne umesto građana I branio ih.
*Postoje zamerke upućene Ne davimo Beograd da izbegavate da se bavite “velikim” temama, kosovskim I bosansko-hercegovačkim pitanjem, odgovornošću za ratne zločine…
– To nije tačno. Mi smo prvi izašli sa stavom da je u pitanju ruska agresija.
*Zašto je, recimo, problem za vas da se prizna nezavisnost Kosova?
– To je pitanje koje visoko polarizuje društvo i moramo doći do konzensuza i samim tim rešenja. Decenijama postoji spinovanje i korišćenje konflikata koji su bili u našem regionu. Mi ni iz jednog konflikta nismo izvukli pouku. I dalje imamo pitanje da li je antifašisktička borba u Drugom svetskom ratu nešto čime bi trebalo da se ponosimo… Nama je neophodan jedan prosvetiteljski put, unutar kojeg ćemo razgovarati i suočiti se sa svim zločinima koji su u naše ime počinjeni. Ne davimo Beograd od toga nikada nije bežao. Uvek smo jasno govorili da je u Srebrenici bio genocid, da je Oluja bila neopisivi zločin i da sreća jedne države ne može da se gradi na nesreći druge. Nismo to gurali u prvi plan, jer smo smatrali da smo kao lokalni pokret, pre svega, u Beogradu, dužni da istaknemo teme koje su važne na izborima na kojima se kandidujemo. Ali nismo bežali od saradnje sa organizacijama iz drugih zemalja i na taj način smo pokazivali da imamo kapacitet i spremnost da ozbiljne teme podignemo na viši nivo.
*Najveći regionalni problem je u korupciji. Ta korupcija je povezana sa ratnim profitom, pogotovo kada govorimo o ovdašnjoj aktuelnoj vlasti. Kako bi rešio taj problem ukoliko bi dobio priliku da budeš gradonačelnik?
– Otvaranje i revizija svih ugovora koji su u naše ime potpisani je ključna stvar koju ćemo da uradimo. Mnogo smo slušali u poslednje vreme koji su i protivkandidati vlasti na izborima da nisu bili nadležni. Ali, to je jedno ozbiljno spinovanje. Naš cilj nije da jedan čiovek odlučuje o svemu već da vratimo institucije i da svojim primerom pokažemo kako možemo da sprečimo realizaciju loših projekata. Ako je Ceca Bojjković mogla da stane ispred kamiona i odbrani Bara Revu, onda je, recimo, Aleksandar Šapić mogao da slično uradi sa Savskim nasipom. Nije pitanje više ni da li imate nadležnosti već hrabrosti i moralnih načela…
*Neophodna je, jasno je, velika hrabrost jer, kako ste i sami rekli, imamo posla sa istinskim i opasnim kriminalcima, koji izvesno neće dozvoliti da ih neka nova vlast izvede pred lice pravde. Kako se boriti sa njima? Revidiranjem ugovora, sudskim postupkom u zemlji gde nepostoji nezavisnost pravosudnih organa?
– Sistem je skroz pokvaren. Da li mi preispitujemo okruženje u kojem živimo imajući u vidu da nas sveprožimajući kapitalizam tera na ubrzanu potrošnju i trku za profitom, koji nama ne ispunjava život. Da li to preispitujemo. Da li nama materijalne stvari zaista ispunjavaju naše potrebe. Ako nas ne ispunjavaju, onda nećemo trčati za njima. Ako to kažemo, onda nećemo ulaziti u koruptivne dilove koji nam to obezbeđuju.
*Nije vam bitan novac?
– Moramo to da promenimo, novac ne sme da nam bude sredstvo ispunjenje života. Trebalo bi da se vratimo na najosnovnije stvari. Ja sam ispunjen kad mi dođe dobar autobus kojim mogu da se prevezem, kada je vazduh koji dišem zdrav. Ispunilo bi me da odvedem ćerku u školu koja je bar jednom tokom svog postojanja renovirana…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.