Docent FPN-a: Mladi u strankama služe za slikanje i deljenje letaka 1Foto: Screenshot N1

Odluka vrha Demokratske stranke da raspusti omladinsku organizaciju te partije, a zatim i burna reakcija Demokratske omladine na tu odluku, otvorile su pitanje koliki je stvarni uticaj podmladaka političkih stranaka na odlučivanje centara moći.

Docent na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević kaže u razgovoru za N1 da su primeri kada su stranačke organizacije mladih o nečemu zaista odlučivale veoma retki, podsećajući da se jedan od takvih slučajeva dogodio upravo u Demokratskoj stranci 2004. godine, kada je Demokratska omladina imala relativno snažan uticaj na izbor Borisa Tadića za predsednika stranke.

“Da postoje stranačke omladine koje su jake i autonomne, mogle bi da generišu neku vrstu uticaja, što u Srbiji svakako nije slučaj. Ako si mlad, onda lepiš plakate, držiš štand i deliš letke, to je vrsta pešačkog rada koji se jednostavno podrazumeva“, ističe Spasojević.

On kaže da je problem i to što je u Srbiji uvreženo mišljenje da je čovek mlad do četrdeset i neke godine.

“Smatra se da i u četrdesetim godinama čovek treba da čeka priliku, što je produkt takozvanog gerontološkog mentalnog sklopa, koji se prepoznaje i u načinu na koji su organizovane političke partije u Srbiji. Ne postoji uobičajeni vertikalni kanal prelaska kadrova iz stranačkog podmlatka u redovne partijske organe, a glavni razlog za to su stranačke oligarhije koje se veoma retko menjaju“, objašnjava Spasojević.

Kad se u vidokrugu javnosti pojave novi, mlađi ljudi, oni su najčešće tu jer su ih postavili partijski lideri, ali nemaju faktičku političku moć već uglavnom služe u marketinške svrhe. Statiranje grupe mladih iza visokih partijskih funkcionera scena je koju često viđamo na konferencijama za novinare, a taj “PR alat“ koriste gotovo sve stranke čak i kada tema obraćanja medijima nema nikakvih dodirnih tačaka sa mladima.

https://www.facebook.com/dsomladina/photos/a.623923964311819/1659273817443490/?type=3

Krajnji domet istaknutih kadrova iz “omladinske škole“, dok ne dođe trenutak da izađu na glavni teren, uglavnom je funkcija stranačkog portparola, koja služi za kaljenje i sticanje političkog iskustva. Kroz taj oblik inicijacije prošao je i lider Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić, koji je stranački mikrofon dužio punih osam godina. Paradoksalno zvuči, ali Dačić je prvu funkciju u izvršnoj vlasti dobio tek kada stranka čiji je član od osnivanja više nije bila vladajuća – postao je koministar informisanja u prelaznoj vladi formiranoj nakon Petooktobarskih promena.

Aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić stupio je na glavnu političku scenu nešto mlađi od Dačića, pa je sa svega 28 godina života i pet godina provedenih u Srpskoj radikalnoj stranci postao ministar informisanja. To nije jedina razlika u hijerarhijskom usponu dvojice stranačkih lidera jer je Vučić “preskočio“ portparolski stepenik. Sa samo 25 godina zauzeo je poziciju generalnog sekretara partije, koju nije ispuštao punih 13 godina, a pojavljivanje pred kamerama zavoleo je u godinama koje su usledile.

Tekst u celosti čitajte na portalu N1.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari