Dodik najdragoceniji ruski saveznik na Balkanu

Skup je održan u u Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu, u organizaciji Asocijacije za jugoistočnu Evropu, a učesnici nisu davali izjave medijima, odnosno tokom diskusija su vladala takozvana pravila „Četam haus“.

Prema našim saznanjima, pojedini govornici konstatovali su da Rusija nije zainteresovana za finalni sporazum između Beograda i Prištine jer bi „tako bio otvoren put Srbije u EU, a, kasnije, moguće i u NATO, što je protivno interesima Moskve, pa se stiče utisak da je očuvanje postojećeg stanja glavna strategija Rusije za ovaj region“.

Među učesnicima je bilo i onih koji su ocenili da bi EU trebalo da „bez odlaganja“ primi države Zapadnog Balkana u članstvo, što bi značilo da one ne bi „ispunile uslove iz svih 35 pregovaračkih poglavlja, već bi postale članice prečicom“. S druge strane, protivnici takve ideje rekli su da u Uniji „već postoje crne ovce poput premijera Mađarske Viktora Orbana, pa bi prijem novopridošlica koje nisu ispunile uslove samo otežao situaciju“.

„Uprkos različitim stavovima o tempu prijema država ovog regiona u EU, postignuta je saglasnost da sve te zemlje treba u budućnosti da postanu članice Unije. U suprotnom bio bi dodatno osnažen uticaj Rusije, Kine i Turske na Zapadnom Balkanu“, kažu za Danas izvori iz Berlina. Na konferenciji su izneti oprečni stavovi o tome treba li EU da bude zabrinuta zbog „prisustva i uticaja Moskve na Balkanu“. U tom kontekstu, pojedini učesnici su naveli da je EU „ostavila otvoren prostor u regionu odlaganjem prijema novih članica, što je omogućilo državama poput Rusije, Turske i Kine da ojačaju prisustvo u balkanskim zemljama“, dok su neki govornici iz Rusije tvrdili da „Balkan nije prioritet u spoljnoj politici Rusije“.

„Za razliku od ruskih učesnika, većina ostalih govornika ocenila je da je Rusija veoma zainteresovana za region, navodeći kao argument česte pozive i posete uglavnom srpskih političara u Moskvu, te izjave i posete ruskih političara poput šefa diplomatije Sergeja Lavrova i ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu. Naglašeno je da važnu ulogu u očuvanju tako bliskih veza Srbije i Rusije igra zajednička pravoslavna vera, istorijske veze, ali i energetika, kao i da Kremlj ne krije da želi da ojača poziciju na Zapadnom Balkanu upravo zahvaljujući energentima, dok u drugim domenima ruska ekonomija uglavnom ne može da parira EU, koja ostaje glavni investitor u regionu. Što se tiče diplomatije i bezbednosne politike, ocenjeno je da je Rusija iskoristila rat na Kosovu, a potom i činjenicu da je proglašena jednostrana nezavisnost Kosova da opravda svoje akcije na Krimu, u Gruziji i na istoku Ukrajine, iako ruski zvaničnici to javno negiraju“, ukazuju naši sagovornici.

Kako saznaje Danas, istaknuto je i da su mediji pod ruskom kontrolom „produžena ruka spoljne politike Moskve“, a posebno je naglašena uloga portala Sputnjik.

„Skepticizam i antagonizam“

Kao jedan od glavnih zaključaka na konferenciji u Berlinu navedeno je da se aktuelni odnosi EU i Rusije mogu opisati kao „skepticizam i antagonizam“, ali da bi situacija mogla da bude poboljšana „ukoliko bi Rusija bila transparentnija u svojim delovanjima i namerama na Zapadnom Balkanu“.