Dodik u Donjoj Gradini: Prošli vek bio je vek srpskog stradanja, ovaj vek biće vek srpskog ujedinjenja

U tome nas niko neće sprečiti, jer je to naše pravo i naša istorija… Država je ključna reč naše slobode i zato mi želimo jasno da kažemo da nije nikakva iluzija niti pretnja bilo kome da RS iskaže svoju narodnu volju za formiranje svoje države, jer ne možemo da živimo u BiH koja nas stišće i ugrožava naše slobode“, kazao je Dodik obraćajući se prisutnima.

On je ocenio da Srbi „neće opstati na ovim prostorima, ako RS u narednim godinama ne bude samostalna“.

„Napravićemo RS državom u miru, nikakvim sukobima i ratom. Ne možemo da živimo u BiH“, ocenio je Dodik, dodavši da nema ništa protiv Bošnjaka i Hrvata.

On je kazao da je Donja Gradina „mesto jasenovačke tišine, tišine koja je nastala tako što je 700 hiljada ljudi umoreno na najstrašniji način od HDH i tadašnjeg ustaškog režima“.

Prema njegovim rečima, ta tišina okuplja Srbe u Donjoj Gradini i Srbi svaki dan treba da se prisete stradanja Srba na ovom mestu.

On je uporedio stradanje Srba u Drugom svetskom ratu sa srpskim stradanjima 90-tih godina, dovodeći u vezu stradanje devojčice Marije u bombardovanju na Petrovačkoj cesti sa pogibijom devojčice Milice Rakić u Beogradu tokom NATO bombardovanja Srbije.

„Te dve srpske sestre, Milica i Marija najbolje govore o dugovečnosti plana i aktivnosti protiv Srba u različitim vremenskim periodima“, kazao je Dodik.

Dodik je dalje kazao da su Srbi najveći stradalnici prošlog veka, od Prvog svetskog rata do ratova koji su izbili prilikom raspada bivše Jugoslavije.

Izneo je niz optužbi na račun zapadnih medjunatrodnih predstavnika u BIH, koje je nazvao „ološima“, navodeći da oni hoće Srbima u RS da oduzmu imovinu.

On je rekao da medjunarodni predstavnici i diplomate iz zapadnih zemalja „ne mogu da izjednače zločin u Srebrenici sa stradanjem u Jasenovcu, jer to nije isto“.

„Vi iz Amerike i Evrope niste nikada rekli da je ovde učinjen genocid nad Srbima, ali ste spremni da upotrebite sve što možete, od NATO bombi do svega što imate, da opravdate svoje nedelo koje ste činili 90-tih godina, radeći na raspadu bivše Jugoslavije“, naveo je predsednik RS.

Dodik je ponovio da se za njega nije desio genocid u Srebrenici, već je to bio zločin, za koji su odgovarali pojedinci, ističući da se Srbima neće nametnuti „etiketa genocidnog naroda“, kao što je to bila namera u Savetu bezbednosti UN-a na predlog „kvarljivih i pokvarenih Britanaca“.

Pozvao je predstavnike zapadnih zemalja da prihvate stav da Srbi iz RS „ne mogu da žive u BiH“, jer je, kako je kazao „koncept građanštine u BiH antisrpski projekat, koji treba da elimiše srpski narod sa ovih prostora“.

„Što nas više sprečavaju da to kažemo, sve više to moramo da govorimo. Ovo nije moj hir, već moje duboko ubjeđenje“, naglasio je Dodik.

Još je kazao da međunarodna zajednica u BiH može poslati koliko god svojih vojnih jedinica i, kako je rekao, „drugih sranja“, ali da neće sprečiti Srbe da se bore za državu koja se zove Republika Srpska.

Na kraju je rekao da narodi u BiH moraju da žive složno jedni kraj drugih, jer „očigledno ne mogu zajedno“.

U Gradini se danas obeležava Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina u koncentracionom logoru Jasenovac.

Prethodno je u verskom delu ceremonije pomen srpskim žrtvama služio vladika banjalučki Jefrem, molitvu za stradale Jevreje u Jasenovcu izgovorio je Dario Atijas, predsednik Jevrejske opštine Doboj, dok je molitvu za romske žrtve izrekao Dragan Acković, predsednik Svetskog parlamenta Roma.

Obeležavanje Danja sećanja u Donjoj Gradini prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović, delegacije vlada Srbije i RS, Narodnih skupština RS i Srbije, predstavnici RS u državnim institucijama BiH, predstavnici političkih stranaka iz RS, preživeli logoraši, potomci žrtava i brojni građani.

Dan sećanja u Donjoj Gradini prisustvuju i ambadsadori Srbije, Rusije i Izraela u BiH, dok su ambasadori SAD, Velike Britanije i zemalja EU vence i cveće u Donjoj Gradini položili 18. aprila.

Komemoracije žrtvama posvećene su proboju koncentracionog logora Jasenovac 22. aprila 1945, u kojem je učestvovalo poslednjih 600 logoraša, od kojih je preživelo njih oko 100.

Logor Jasenovac formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Roma, Jevreja, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.

U tom logoru prema podacima Javne ustanove spomen područje Jasenovac, od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. godine, ubijeno je 83.145 ljudi, koliko je imena prikupljeno, a među stradalima bilo je više od 20.000 dece.