Dojče vele: Dijalog Beograda i Prištine vraćen na „fabrička podešavanja“

Srbi sa Severa Kosova podneli su ostavke na sve političke, pravosudne i administrativne funkcije u institucijama Kosova, saopštili su prvaci Srpske liste u subotu u Zvečanu. To je rečeno nakon sastanka sa čelnicima i zaposlenima lokalnih institucija, kako srpskih tako i kosovskih.

Kako je navedeno, predlog je jednoglasno prihvaćen. Izlazak, međutim, nije konačan, a povratak u institucije uslovljen je sa više zahteva.

„Ove ostavke ostaju na snazi sve dok Priština ne počne da poštuje međnarodno javno pravo i sve sporazume potpisane u Briselu, konkretno, dok ne povuče jednostrane odluke o preregistraciji, dok ne formira Zajednicu srpskih opština u skladu sa prvim i svim drugim sporazumima“, rekao je na konferenciji za medije predsednik Srpske liste Goran Rakić.

Dodao je da je srpski narod izložen „teroru i nasilju“ institucija Prištine, uključujući i ograničavanje slobode kretanja i uzurpiranje privatne imovine radi izgradnje nelegalnih policijskih baza. Rakić je dodao i da ne prete nikome već se trude da sačuvaju mir.

Pored gradonačelnika i poslanika, ostavke su podneli, i u ime svojih kolega, i predsednici skupština, predsednik apelacionog suda Nikola Kabašić, kao i policajci. Nakon što je u ime kolega iz policije Šef operative Sever kapetan Aleksandar Filipović iz Leposavića podneo ostavku uz reči „dosta je bilo“, više sada već bivših pripadnika Kosovske policije skinuli su svoje uniforme.

Kurti nespreman da popusti?

Teško je zamisliti da će vlada Aljbina Kutija prihvatiti i jedan zahtev. Zapravo, ključno pitanje je hoće li Kosovska policija preduzeti mere protiv čelnika Srpske liste i da li će u tom slučaju reagovati Kfor čije je prisustvo na Severu od avgusta vrlo upadljivo.

Najnovija kriza na Severu Kosova praktično je počela septembra 2021. sa prvom odlukom vlade Kosova o zabrani vozila sa srpskim tablicama gradova na Kosovu.

Nakon više od godinu dana barikada, propalih dogovora i samostalnih odluka Vlade Kosova kojima je dijalog ignorisan, do faze usijanja došlo je ove sedmice suspenzijom komandira Regionalne direkcije policije Sever, majora Nenada Đurića, koji se javno usprotivio merama kažnjavanja vlasnika automobila sa KM oznakama i saopštio da policajci pod njegovom komandom te mere neće sprovoditi.

Beograd vraća dijalog na „fabrička podešavanja“

Većina građana podržava ideju napuštanja kosovskih institucija, rekla je za DW novinarka iz Severne Mitrovice Ana Marija Ivković. Ona je predlog o napuštanju institucija ranije ocenila kao pokušaj Beograda da dijalog vrati na fabrička podešavanja.

„Radi se o pokušaju Beograda da povrati svoj pređašnji položaj i ulogu u dijalogu koju su i međunarodna zajednica i kosovska strana zanemarili, a to je da Beograd ima monopol nad integracijom Srba i da je Beograd jedini koji može da odlučuje i vrši pritisak na Srbe na severu Kosova da li će se, kada i kako integrisati. Srpska lista je samo alat u rukama Beograda da to i postigne“, kaže ona.

Uz to, posle šest najava SL o izlasku iz kosovskih institucija koje nisu bile ostvarene, raslo je očekivanje i pritisak Srba na Severu da se učini neki korak u tom smeru.

Od dolaska Aljbina Kurtija na vlast, pored krize sa tablicama, zabranjena je i organizacija referenduma i izbora na Kosovu, prekršen je dogovor o većinski srpskom apelacionom veću u slučaju Ivana Todosijevića i nastavljeno ignorisanje odluke kosovskog Ustavnog suda o upisu u katastar zemljišta manastira Dečani.

Glavni problem ipak su višemesečne patrole i akcije Specijalnih jedinica Kosovske policije na Severu. Ovde se ulazak jedinica u narodu poznatih kao ROSU uvek doživljava kao političko pitanje. Između ostalog i zašto što ne odražavaju etničku strukturu na Severu, što je još jedna ustavna obaveza koja se ignoriše.