foto FoNet Milica VučkovićU Srbiji ne prestaju polemike o posledicama sa kojima bi Srbija mogla da se suoče pošto su SAD uvele sankcije direktoru BIA Aleksandru Vulinu.
Aleksandar Vulin je slika režima koji odbija da se opredeli između Rusije i Zapada. Zato je uvođenje sankcija SAD protiv njega bezbednosno, ali i političko pitanje, smatraju analitičari u Srbiji.
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak veruje da Aleksandar Vulin, koga SAD terete za korupciju, šverc droge i oružja, kao i doprinos uticaju Rusije u regionu Zapadnog Balkana, neće još dugo ostati na čelu BIA.
„Verujem da u kratkom roku neće biti sklonjen, ali mislim da na srednji rok on ne može da ostane na toj poziciji. Veza i komunikacija BIA sa zapadnim službama su od presudnog značaja za mnogo stvari – za borbu protiv terorizma, organizovanog kriminala”, objašnjava Međak za DW.
Dodaje da te operativne saradnje bezbednosnih službi neće biti dok je na čelu BIA neko ko je na crnoj listi SAD. „Ta saradnja je već sada zamrznuta. Onda se postavlja pitanje kako će evropske službe koje rade sa američkim na to reagovati. Kompromitovana osoba kao što je Vulin ne može ostati na čelu organa kao što je BIA, a da ona radi svoj zakonski posao. Te dve stvari su zajedno nemoguće i to će pre ili kasnije morati da se promeni”, ocenjuje Međak.
Test za Srbiju
Bivsi ambasador Srbije pri EU i u Portugalu Duško Lopandić veruje da uvođenje sankcija SAD Aleksandru Vulinu predstavlja i vrstu testa kako će se voditi buduća politika Srbije.
„Srbija, kao što znamo, izbegava da se u potpunosti odredi kada su u pitanju aktuelni odnosi sa Zapadom sa jedne, i sa Rusijom sa druge strane. U tom smislu je pozicija gospodina Vulina specifična, imajući u vidu njegovo otvoreno i dugotrajno prorusko i antizapadno delovanje, kao i njegovu bliskost sa vrhom vlasti tj. sa predsednikom Vučićem. Dakle, ovo (uvođenje sankcija SAD) je sa jedne strane, povezano sa biografijom Aleksandra Vulina, sa tim kriminogenim elementima, kao što su trgovina drogom i oružjem. Sa druge strane, ovde se radi, kao što je i sam Vučič rekao – o političkom pitanju”, kaže Lopandić za DW.
On dodaje da je cilj sankcija SAD i da se neodređena politika Srbije konačno raščisti, tj. „da se Vučić istera na čistinu”.
„Da li će on to uraditi, ne može se znati. Ali vidimo da, kada je reč o sankcijama Rusiji, on do danas to nije uradio. Ovo je na neki način povećanje pritiska da se Srbija opredeli”, kaže Lopandić.
On misli da je za sada teško proceniti da li će šef BIA biti smenjen, imajući u vidu “svesno nejasnu politiku” kojom se Vučić vodi u ovakvim situacijama” ali i zbog očigledne bliskosti Aleksandra Vulina i predsednika Srbije.
Dodatno usporavanje „evropskih integracija“?
Grupa Socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu pozdravila je odluku SAD da uvedu sankcije Vulinu i pozvala EU da učini isto. U njihovom saopštenju akcenat je stavljen na proruske stavove Aleksandra Vulina, koga nazivaju “Putinovim eksponentom u Srbiji”.
Lopandić se slaže da bi krivična dela za koja se tereti Vulin, kao i njegovi proruski stavovi mogli dodatno da ugroze već usporene evropske integracije Srbije.
„Indikativno je da su američke sankcije često pojavljuju pre evropskih sankcija.Vulin se svojim delovanjem potrudio da privuče pažnju; on se već dugo i zalaže da Srbija odustane od orijentacije ka EU. I to je jedan od pokazatelja te dvosmislenosti Vučićeve politike”, kaže ovaj bivši diplomata.
On skreće pažnju da zahtev da EU uvede sankcije Vulinu za sada dolazi samo od socijaldemokrata. „Ipak, generalno, već neko vreme, činjenica je da je slika Srbije u Evropskom parlamentu sve tamnija.To je posledica međunarodne politike Srbije ali i kadrovskih rešenja u unutrašnjoj i u spoljnoj politici, koja su prilično zbunjujuća”, naglašava Lopandić.
Poruke iz EU – „business as usual”
Vladimir Međak veruje da je poruka socijaldemokrata u Evropskom parlamentu da Srbija mora konačno da počne da poštuje vrednosti na kojima je EU zasnovana.
“Vulin je čovek koji je više puta EU povezivao sa Trećim rajhom, ali tada iz EU nikakvih reakcija nije bilo. To je jedna od stvari koja mora da se stavi na račun samoj EU. Jer činjenica je da je pozicija u kojoj se Srbija danas nalazi, nešto što se kuvalo mnogo godina i na šta je EU, pogotovo Evropska narodna partija, zatvarala oči, čak i kada bi neko potegao to pitanje”, navodi potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.
On ne veruje da će do promene politike EU prema Srbiji doći pre izbora naredne Evropske komisije, u novembru 2024. godine. „Do tada mislim da će iz Evropske komisije i EU dolaziti, da tako kažem – „business as usual”.
Pristupanje EU u Srbiji nije tema
Dve studentkinje iz BiH koje su na dan obeležavanja genocida u Srebrenici preko društvenih mreža poslale poruke podrške Ratku Mladiću, će, na poziv Aleksandra Vulina, studiranje nastaviti na Akademiji za nacionalnu bezbednost u Beogradu.
Da li to može da ima posledice po Srbiju, imajući u vidu da Evropska komisija u izveštajima o napretku Srbije na putu ka EU redovno apeluje da se prestane sa veličanjem osoba koje su pravosnažnim presudama osuđene za ratne zločine?
Međak kaže da je taj Vulinov potez „nastavak snižavanja reputacije Srbije”, ali i da se na izveštaje Evropske komisije sada u Srbiji retko ko obazire.
„Nekada su je celokupna javnost u Srbiji čekala te izveštaje. Sada više niko i ne zna da su objavljeni. Izveštaj Evropske komisije i ceo koncept pristupanja EU je u Srbiji jednostavno sklonjen sa dnevnog reda”, navodi Međak.
Dodaje da Vulinov potez jeste skandalozan, ali i podseća da su borba protiv korupcije i vladavina prava ključni uslovi za pristupanje Srbije EU.
„Sada imamo situaciju da je direktor BIA stavljen pod sankcije SAD sa onako teškim optužbama. Ne verujem ni da će adekvatna istraga protiv njega biti sprovedena u Srbiji. U toj siauaciji ovaj Vulinov potez pada na listi problema”, zaključuje Međak.
Slika režima
Lopandić podseća da je Vulin ranije, dok je bio na mestima ministra odbrane i unutrašnjih poslova Srbije, bio neka vrsta nezvaničnog Vučićevog portparola, posebno kada je reč o pitanjima „radikalizovanja odnosa Srbije sa Hrvatskom, BiH i sa Kosovom.
„Znamo i njegovu priču o srpskom svetu, dakle u pitanjima o kojima Vučić nije želeo da se direktno izjašnjava. Jasno da Vulin to ne bi govorio da za to nema ovlašćenja od Vučića”, kaže bivši ambasador Srbije.
On ukazuje da je Vučič sada na neki naćin povukao Vulina i postavio ga na mesto šefa BIA”, a da ta pozicija ne dozvoljava da se on previše javno izjašnjava. „Ipak, Vulin je nastavio neke svoje jasne proruske aktivnosti – bio je npr. više puta u Moskvi. On svojim delovanjem očigedno nanosi štetu međunarodnoj poziciji Srbije, posebno u pitanjima u vezi sa državnom bezbednošću, ali i zato što predstavlja sliku režima koji svesno izbegava da se opredeli između Zapada i Rusije”, zaključuje za DW Duško Lopandić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
