Dojče vele: Šolc u Srbiji početkom juna

Nemački kancelar Olaf Šolc trebalo bi da poseti Srbiju 10. juna, potvrđeno je za DW iz srpskih diplomatskih izvora.

„Teži se tom datumu, ostaje još da se poseta uskladi sa drugim zemljama u regionu“, rekao je taj izvor.

Prema njemu, Šolc će, pored Beograda, svakako posetiti i Prištinu, a teži se da putovanje preraste u malu balkansku turneju sa posetama Tirani i Skoplju, možda i Sarajevu.

Prethodno je novinar Frankfurter algemajne cajtunga Mihael Martens na Tviteru preneo da Šolc dolazi u Beograd 10. juna. On je, pozivajući se na pouzdane izvore iz Berlina, naveo da će teme biti „energetika, ekonomija, srpska pozicija prema Rusiji“ i druge.

Izvor DW kaže da Šolc teži da dobro pripremi samit Berlinskog procesa koji će se verovatno održati u avgustu: „Za razliku od bivše kancelarke Merkel, Šolc više ide ka konkretnim rešenjima. Stalo mu je da taj samit ne bude samo skupo putovanje, nego da se dođe do konkretnih rešenja.“

Cilj Berlinskog procesa je tešnje povezivanje regiona Zapadnog Balkana, kroz slobodan protok ljudi, robe, kapitala i usluga.

Makron kao kočničar

Osim pokušaja da se Beograd uključi u sankcije protiv Rusije, Šolc će pokušati i da ponudi nešto Albaniji i Severnoj Makedoniji, kažu upućeni.

Naime, očekuje se da francuski predsednik Emanuel Makron nadalje blokira početak pregovora EU sa Skopljem i Tiranom. Zato će se, kažu izvori, samit EU-Zapadni Balkan pod francuskim predsedavanjem u junu održati u Briselu, a ne u Parizu.

Makron i Šolc se razilaze u idejama o proširenju EU. Francuski predsednik je nedavno podgrejao viziju o Evropi „u dve brzine“, gde bi države poput Srbije i suseda imale mesta samo u spoljnom prstenu, ali ne bi bile punopravne članice EU.

Visoko na listi prioriteta

Šolcova vizita Balkanu novi je dokaz da je region visoko na listi prioriteta nove koalicije u Berlinu. Početkom maja su u poseti Berlinu bili srpski predsednik Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti.

Tada je ocenjeno da Šolcova Vlada pridaje veliki značaj kosovskom problemu u svetlu rata u Ukrajini. Šolc je tada prvi put rekao da „međusobno priznanje“ treba da bude deo sveobuhvatnog sporazuma Beograda i Prištine.