Foto: M.M./ATAImages
Srbija i bosanski Srbi sve otvorenije teže zajedničkoj državi i razvijaju savezništvo sa Rusijom, a zapadni političari, uključujući i visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita, te aktivnosti su do sada su uglavnom ignorantski i paralisano posmatrali, piše danas nemački Nemački Dojče Vele (DW).
DW u autorskom komentaru piše da je „vlada predsednika Srbije Aleksandra Vučića osokoljena agresivnom politikom Moskve ponovo oživela ‘Avet velike Srbije’ za koju se verovalo da je mrtva, i to pod nazivom Srpski svet, po uzoru na Ruski svet Vladimira Putina“.
DW ocenjuje da se „11. juna dogodilo nešto na šta je ultranacionalistički lider bosanskih Srba Milorad Dodik godinama čekao“, a to je da je ruska ambasada u Sarajevu otvorila odeljenje u Banjaluci.
Prethodno je, kako se navodi, u Beogradu održan Svesrpski sabor na koji je Dodik doputovao direktno iz Moskve, „gde ga redovno srdačno primaju predsednik Vladimir Putin i ministar spoljnih poslova Srgej Lavrov“.
„Čini se da je na Zapadu, ako niko drugi, nemačka vlada shvatila ozbiljnost situacije“, piše DW, prenoseći izjavu jednog portparola da je manifestacija u Beogradu „najblaže rečeno zabrinjavajuća i štetna za BiH, za Srbiju i sve zemlje Zapadnog Balkana“.
Međutim, „takve se jasne reči na Zapadu ne podrazumevaju“, piše DW, dodajući da „mnogi političari u Evropskoj uniji i pojedini u SAD u Vučiću vide ‘garanta’ stabilnosti, isto onako kao što je Zapad do 1999. u tadašnjem lideru Srbije Slobodanu Miloševiću video ‘sidro stabilnosti’ na Zapadnom Balkanu“.
„Teško je, međutim, shvatljiva činjenica da se visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit, čiji je zadatak zaštita Bosne i odbrana Dejtonskog mirovnog ugovora, uglavnom drži po strani“, navodi se u komentaru politikologa i stručnjaka za Zapadni Balkan Aleksandra Roterta.
Šmit jedva još i reguje na proslave Dana RS, iako je ustavni sud taj praznik proglasio neustavnim, ali ga lideri bosanskih Srba obeležavaju i ponašaju se kao da su samostalna država, slično ukrajinskim samoproglašenim regionima Donjeck i Luhansk, piše DW.
„Šmit se pazi i da ne kritikuje Vučića i njegovu vladu, bez kojih Dodik teško da bi bio toliko moćan. Takva neaktivnost Šmita ide itekako na ruku srpskim nacionalistima“, navodi DW, uz zaključak da je „bez obzira na sve slabosti, Šmitova funkcija ‘poslednja linija odbrane’ države Bosne i Hercegovine“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
