„Dok je NATO ‘oslobađao’ Kosovo, ubijeno je 1.500 Srba“: Novinar iz Đakovice o Danu oslobođenja u Prištini

U ponedeljak je navršeno četvrt veka od usvajanja Rezolucije SB UN 1244, kojom je zvanično 10. juna 1999. godine završeno NATO bombardovanje SRJ, a koje je prethodno započeto 24. marta iste godine, prenosi Kossev.

Dan pre Rezolucije delegacije NATO-a i Savezne Republike Jugoslavije potpisale su Vojno-tehnički sporazum (Kumanovski sporazum), koji je predviđao povlačenje vojnih i policijskih trupa tadašnje SRJ sa teritorije Kosova, uz istovremeno raspoređivanje NATO trupa na Kosovu.

Za kosovske Albance, dani od potpisivanja Kumanovskog sporazuma se zvanično kvalifikuju kao „oslobođenje Kosova“, a za Srbe, naročito sa Kosova, jun i naredni meseci doživljeni su kao egzodus, s obzirom na etničke zločine nad srpskim civilnim stanovništvom, njihovo proterivanje i napuštanje tadašnje jugoslovensko-srpske pokrajine uprkos tada već uveliko prisutnim međunarodnim vojnim i civilnim misijama na Kosovu.

10. jun se na Kosovu svake godine praktično proslavlja kao najveći praznik. Ovaj je bio sa, čini se, nikad većim organizovanim događajima i visokim zvanicama uključujući i one koji su igrali ključnu ulogu 1999. godine kada je reč o samom bombardovanju, a koji su za Albance bili, kako se ističe,“spas“.

Druga strana, i ove je godine ukazala na ono što je u mesecima i nedeljama nakon 10. juna 1999. godine usledilo, odnosno na zločine za koje i danas niko nije odgovarao, sa naglaskom na to da oni koji su i za Srbe trebali da garantuju bezbednost i mir nakon Rezolucije i povlačenja srpske vojske – na tom zadatku pali.

Upravo je na to, u svom osvrtu ukazao i novinar Branislav Krstić, inače rodom iz Đakovice koju je u jeku rata morao da napusti.

„Kosovske vlasti su za proslavu obeležavanja ’25-godišnjice oslobođenja’ organizovale seriju događaja proslave na koje su pozvani ‘politički i istorijski prijatelji’ Kosova. Dok kosovski Albanci proslavljaju i obeležavaju 25 godina od dolaska NATO na Kosovu kao dan oslobođenja, Srbi podsećaju da je više od 1,500 Srba kidnapovano i ubijeno, najviše njih baš u junu i do kraja te 1999. godine, u prisustvu snaga KFOR-a“, kazao je za KoSSev ovaj dugogodišnji novinar.

Verovatno su, kaže, među onima koji su ove nedelje proslavljali „25 godina slobode“ i počinioci zlodela koji su naneti nakon 10. juna i članovima njegove porodice.

„Sa druge strane, meni je ubijen brat od ujaka koji je kidnapovan u bolnici. Sa dolaskom međunarodne mirovne misije kidnapovan je moj ujak, o kome i posle 25 godina ne znamo ništa. Počinioci ovih zlodela su i dalje na slobodi i verovatno proslavljuju 25 godina slobode“.

Sve ukazuje na to da je, iako se osporava, zločina bilo i na jednoj i na drugoj, ali i na trećoj strani:

„Ako se ozbiljno zagrebe – zločine su počinili svi, Miloševićev režim najviše, ali počinili su ih i Albanci i svakako snage KFOR-a svojim nečinjenjem i nebrigom za Srbe“, rekao je Krstić.

U toj atmosferi, poručuje, sa jedne strane neprihvatanja od strane kosovskih vlasti, sa druge ostavljanja od strane Beograda i nedovoljnom zaštitom od međunarodne zajednice – živi većina Srba na Kosovu.

„Tako se oseća većina Srba na Kosovu. Ostavljeni i izdati od strane zvaničnog Beograda, a neprihvaćeni od aktuelnih vlasti, niti zaštićeni od strane međunarodne zajednice“, ističe Krstić.

Kosovo se nije oslobodilo, jer oni i dalje u svojim sugrađanima Srbima vide Miloševića

A kada se već govori o „oslobođenju“, kaže, i nakon četvrt veka otvoreno je pitanje – Da li smo zaista slobodni i koliko smo slobodni?

On smatra da se kosovska strana ipak još uvek nije zaista oslobodila duhova, odnosno vlasti koju je 90-ih godina žestoko osporavala. Otuda problemi i danas.

„Kosovo se još uvek nije oslobodilo od Slobodana Miloševića. Kosovske vlasti i dobar deo albanske elite u svojim sugrađanima Srbima još uvek vide Miloševića. Ultranacionalistička vlada u Prištini svojim jednostranim odlukama i eskalacijom situacije na severu Kosova oživela je srbofobiju kod kosovskih Albanaca“, istakao je Krstić.

Konstatuje da većina na Kosovu danas ne shvata, dok „radikalni i militantni deo društva ne prihvata“, da na Kosovu „žive Kosovari i ne samo Albanci, već i Srbi i druge zajednice“.

„Izvršne vlasti u Prištini u kontinuitetu 25 godina krše sopstveni Ustav i zakone, ubijaju demokratiju i odnose se osorno prema manjinama. Srbi i posle 25 godina nemaju pristup svojoj imovini. Svaki pokušaj Srba da se integrišu nailazi na sabotažu od strane kosovskih institucija“, smatra.

I ne samo to:

„Na severu Kosova je uspostavljena civilna nelegitimna opštinska vlast koja služi samo premijeru Kurtiju, a ne građanima u tim opštinama – što je direktno kršenje Ustava. Više od 20 meseci na severu je instalirana policijska država što je alarmantno i nepodnošljivo kršenje kolektivnih prava Srba“, tvrdi Krstić.

Posledica svega toga je, smatra, masovno iseljavanje Srba sa Severa Kosova.

Nakon 25 godina – Vlada u Prištini na pragu političke izolacije

Osim što je po Srbe svakako štetna, Krstić je mišljenja da ovakva kosovska vlast gubi poverenje i kod svojih partnera:

„Zbog eskalacije na severu Kosova, EU je uvela sankcije i kaznene mere protiv vlade Kosova. Prividan je utisak da je vlada u Prištini izgubila ‘modus vivendi’ i bezrezervni partnerski odnos sa zapadnim prijateljima i aleatima“.

Štaviše, poručuje, Priština je na pragu političke izolacije.

„I posle 25 godina umesto ozbiljnih investicija i dolaska velikih svetskih korporacija i kompanija, Vlada u Prištini je na pragu političke izolacije, jer kako drugačije tumačiti činjenicu da sa liderima aktuelne izvršne vlasti poslednjih pet meseci ne komunicira američka administracija“, navodi Krstić.

Koliko je Kosovo samostalno ako ne može da otvori jedan most u Mitrovici?

I to im se ne dozvoljava, smatra, jer izvršna vlast ne ispunjava preuzete međunarodne obaveze.

Mišljenja je da američka i administracija EU žele da do kraja naredne godine na Balkanu dovrše statuse nedovršenih država: „Kosova, Srbije, jer i Srbija nije dovršena država bez granice sa Kosovom, i Bosne i Hercegovine kao unitarne države“.

Tome u prilog govori i, kako je kazao, to što su američka i evropska administracija u poslednje dve godine značajno pojačale svoje prisustvo i zainteresovanost za rešavanje konačnog statusa Kosova.

„Nemačko-francuski plan i Aneksi iz Ohrida se uz monitoring konflikt-menadžment grupe za Kosovo svakodnevno implementiraju na terenu“, kaže.