Dok u Srbiji bukte požari, šta radi Ruski humanitarni centar u Nišu?

Širom Srbije plamte požari. Trenutno je aktivno oko 200 požara, a najkritičnija situacija je na Staroj planini. Naime, tamo je vatra progutala više od 2.000 hektara niskog rastinja i šume, a najkritičnije je u selu Basara kod Pirota gde gori borova šuma.

Nacionalni park Tara gori već danima i vatrogasci muku muče zbog nepristupačnog terena.

Takođe, borba sa požarima se vodi i na planini Vidlič, dok je u Žagubici i Kučevu konačno zaustavljeno širenje vatre ka obližnjim selima.

Kod Niša zbog požara i gustog dima u blizini sela Batušinac bila je privremeno za saobraćaj zatvorena jedna traka autoputa Niš-Leskovac, u smeru iz Leskovca. Tamo je vatrom zahvaćeno nisko rastinje, a na teren su izašli vatrogasci i policija kako bi se požar lokalizovao.

Za sve ovo vreme, u javnosti nema nijedne informacije da Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu na bilo koji način učestvuje u gašenju ovih požara. Iako godinama svoje postojanje u Srbiji pravdaju upravo na taj način, odnosno da oni služe za pomoć Srbiji u rešavanju ovakvih situacija.

Tako se barem navodi u spisku aktivnosti humanitarnog centra, na njihovom zvaničnom sajtu.

“Učešće u aktivnostima prevencije i uklanjanja vanrednih situacija; Pružanje humanitarne pomoći stanovništvu, nastradalom od vanrednih situacija; Realizaciju zajedničkih projekata i programa na teritoriji Republike Srbije i drugih zemalja balkanskog regiona; Obuku i stručno usavršavanje kadrova u oblasti prevencije i uklanjanja vanrednih situacija; Testiranje i demonstraciju savremenih vatrogasno-spasilačkih sredstava i tehnologija; Obavljanje drugih zadataka koji nisu u suprotnosti sa ciljevima Centra”.

Baš iz ovog razloga se opravdano postavlja pitanje gde su i šta rade ljudi koji su zaposleni u ovom Centru, dok se Srbijom širi vatrena stihija.

Nema odgovora od Centra

Pokušali smo da dobijemo odgovor od njih. Pitali smo ih, između ostalog, da li su na bilo koji način učestvovali u gašenju požara. Međutim, do trenutka objavljivanja ovog teksta nisu odgovorili na naša pitanja.

Godinama unazad ovaj Centar prate kontroverze.

Od trenutka kada je otvoren, predstavnici srpske opozicije, a prevashodno Zapad, pitali su se da li je u pitanju zapravo neka vrsta vojnog, pa čak i špijunskog obaveštajnog centra na sred Balkana, i to u relativnoj blizini glavne vojne baze SAD na Kosovu i Metohiji.

Recimo, 2022. godine poslanici Evropskog parlamenta su u dva amandmana na Nacrt rezolucije o Srbiji predložili da se zatraži da ovaj centar bude transparentniji, odnosno da bude ukinut.

Iste godine, Demostat je saznao da je Srbija planirala da promeni status ovog centra, što je trebalo da bude prvi korak ka njegovom ukidanju. Ipak, nije se mnogo šta promenilo od ove vesti.

Godinu dana kasnije, Vuk Vuksanović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku rekao je za Radio Slobodna Evropa kako je „sve što je vezano za Rusiju u Srbiji, pod dodatnom lupom zbog rata u Ukrajini“ i dodao:

„Srpski balans između Rusije i Zapada se ne lomi na NIS-u (Naftna industrija Srbije u većinskom ruskom vlasništvu), već na Nišu“.

Za to vreme, Rusko-srpski centar je u više navrata negirao bilo kakve navode o svojim mogućim kontroverznim aktivnostima.

Podsetimo, otvoren je 2012. godine, u vidu saradnje Srbije i Rusije “u vanrednim situacijama, sprečavanju elementarnih nepogoda i tehnogenih havarija i otklanjanja njihovih posledica”.