U Nišu imamo doktora Milića, Kreni-promeni u Beogradu i Novom Sadu, kao i Mišu Bačulova: Profesor FPN tvrdi da opozicioni građani traže nova lica

Komentarišući rezultate lokalnih izbora koji su u nedelju održani u 90 gradova i opština, Vučićević navodi da su neki novi politički akteri osvojili dobre rezultate, pominjujući doktora Dragana Milića i Sava Manojlovića.

„U Nišu imamo profesora Milića, Kreni-promeni u Beogradu i u Novom Sadu, a takođe u tom gradu i gospodina Mišu Bačulova. Opozicioni građani traže neka nova lica. Profesor Milić je imao priliku da preuzme nešto malo glasova Srpske napredne stranke, bio je vrlo dobro ocenjen i kod birača SNS-a“, navodi Dušan Vučićević.

Primer doktora Milića, koji je osvojio oko 24 odsto glasova u Nišu, pokazuje nam da mediji ponekad nisu previše važni, ali da morate da imate dobre rezultate na poljima kojima se bavite, smatra naš sagovornik.

„On prilično dobro komunicira sa narodom, što je logično za doktore. I sinoć je bio interesantan, i ranije, metaforičan… Kroz neposrednu komunikaciju je osvojio vrlo dobar rezultat – 24 posto“, ističe profesor FPN-a.

I Savo Manojlović iz Kreni-promeni, koji se uključio u političku bitku pre mesec dana, dobio je veliki broj glasova u Beogradu. Profesor navodi da je prosečnog opozicionog birača teško razuveriti da za nešto nije u pravu, i odluči da za vas neće glasati.

„I profesor Milić, i Savo Manojlović, i Miša Bačulov biće u problemu da se to ne desi i njima. Imamo dosta novih političkih lica prethodnih godina, ali se stalno traži potreba za nekim novim, zato što se birači razočaraju u te svoje kandidate“, objašnjava profesor FPN-a.

Manojlović jedan od lidera opozicije

Kaže i da rezultat koji je ostvario Savo Manojlović, njega ne iznenađuje.

„On jeste jedan od lidera opozicije u Beogradu i u nekim drugim gradovima. Ukoliko hoće da iskoči iz tih cipela aktiviste i uskoči u cipele u nekoga ko će voditi političku organizaciju, njemu je potrebno da ima organizaciju. To isto važi i za Biram borbu. Tu ima dosta mladih ljudi koji takođe mogu da budu lideri u nekom trenutku, i to će biračko telo opozicije i očekivati – da između te dve grupacije postoji neka saradnja, i da ne iskače jedan tip lidera na koji smo navikli u poslednje vreme. To je taj pomalo autoritaran tip, neko ko voli da donosi odluke samostalno, ko nekad i preskoči ono što je odluka većine, pa krene svojim putem“, ističe Vučićević.

„Zla opozicija koja druka Srbiju zlim strancima“

Iza nas je pola godine borbe opozicije, koja je išla od Brisela do Pariza da objašnjava šta se dešava na političkoj sceni u Srbiji. Uprkos tome, Srpska napredna stranka osvojila je više glasova nego na prethodnim izborima, održanim 17. decembra.

„Pregovori sa evropskim parlamentarcima i ODIHR-om nije imalo efekta na većinu ljudi jer oni o tome ništa ni ne znaju. Ljudi koji ne prate dva, tri medija koja postoje u Srbiji, o tome ništa neće ni saznati, ili će saznati da ‘zla opozicija druka Srbiju nekim tamo zlim strancima’. Ako pričamo o efektima svih tih razgovora, oni su bili minimalni“, ocenjuje profesor.

Kako dodaje, Srbija je hibridni režim.

„Izbori u Srbiji nisu pošteni, ali pritisak sa Zapada nije dovoljno velik da se to promeni, a vlast neće sama popustiti i dati fer izbore. Ovi ljudi koji bojkotuju izbore će ih, ukoliko to čekaju, dugo bojkotovati“, ističe profesor Dušan Vučićević.